Разговори о опасности савременог руског „комунизма“ су само лак начин да се стекну политички бодови. Већа опасност долази од других „измова“ као што су џендеризам и енвиронментализам, рекла је за Спутњик суоснивач чешке партије „Триколора“ Наталија Вахатова
Политички покрет „Триколора“ основао је у јуну 2019. године син бившег чешког председника Вацлав Клаус млађи, након што је искључен из партије „Грађанске демократе“. Покрет се позиционира као десничарски, заговара конзервативне вредности и либерализам у економији. „Триколора“ критикује ЕУ, али уместо идеје о напуштању Уније, предлаже денонсирање Лисабонског споразума.
Да ли треба имати храбрости за доношење одлуке да дате интервју Спутњику?
— Чула са одређене примедбе, као што су „Боже, ти разговараш са Спутњиком, сад ћеш бити етикетирана“. Ја дајем интервју ономе ко ми да реч, да је то „Би-би-си“, дала бих интервју за „Би-би-си“. Имам добро искуство са Спутњиком. Моје речи су објављене без измена, чак и оно што вероватно није баш одговарало Спутњику. Немам проблем са тим да дам интервју ономе ко ме пита, посебно када је реч о слободи говора и политичким непрофитним организацијама.
Да ли у Чешкој постоји претња за слободу говора?
— Сматрам да је слобода говора у Чешкој угрожена. Узмимо, на пример, европску комесарку Веру Јуорову, која у Европском парламенту гласно виче о томе како ограничити слободу говора, али отворено не даје изјаве о томе, скривајући се иза борбе против ширења мржње, идући директно до Цукерберга, власника Фејсбука. (Реч је о догађајима из фебруара 2020. године, када су званичници ЕУ који су одговорни за питања дигиталне политике, упозорили велике компаније да би могле да се суоче са строжијим правилима и казнама ако на одговарајући начин не буду могли да сузбију ширење мржње и дезинформација.) Данас се све може сакрити фразом „говор мржње“ и тако ограничити слобода говора на овим платформама.
Када гледам мултинационалне компаније попут „Гугла“, „Фејсбука“ и „Твитера“, схватам да они уводе све више и више алгоритама за контролу на јавним платформама, ограничавајући тако одређене информације. Ова активност се оправдава борбом са дезинформацијама. Међутим, ја мислим да је стварност таква да ово није борба са дезинформацијама, већ јасна борба против мишљења. У то сам све више уверена из дана у дан. У мају 2002. године Фејсбук је започео сарадњу са (чешком) политичком непрофитном организацијом Demagog.cz , коју чине неспецијалисти — углавном млади људи без искуства. Ови људи одлучују профил ког политичара нећете видети на свом Фејсбуку.
На пример, прошле године је Фејсбук избрисао профил британског десничарског активисте Томија Робинсона и објаве у којима је он споменут.
Ово је утицало и на чешки сегмент Фејсбука. По мишљењу стручњака за медије, ово је први забележени случај када друштвена мрежа локално брише поруке једноставно зато што садрже име одређене особе.
Како Ви разумете суштину дезинформација?
— Због борбе која се одвија данас, постоји само једна „истина“ која одговара само једној групи. Написала сам чланак о Оскару, у коме сам изнела своје мишљење (конкретно то да су нова правила за награду уведена раније, један број познатих филмова никада не би добио престижну награду). Спутњик је објавио тај чланак и то је довело до тога да су ме чешки вилењаци (иницијатива анонимних активиста који себе називају борцима против дезинформација у Чешко Републици) одмах укључили у свој редовни недељни извештај о дезинформацијама. Већ сам око пет пута била у њиховим извештајима и то сваки пут због мишљења које се не поклапа са њиховим.
Да ли то значи да када имам другачије мишљење, ја аутоматски ширим дезинформације? У овом случају је, на пример, дошло до расправе о томе да је данас важније колико мањина имате у филмској екипи, него то колико заправо квалитетно снимате филм. Ово је једноставно чињеница, без обзира на то како ми на ово гледамо.
Вилењаци праве спискове на основу извештаја и важно је знати где ће касније они завршити. Судећи по списковима, вилењаци већ врше притисак на медије да не дају реч људима са тих спискова. Ово је потпуно неправедна игра. Вилењаци су анонимни, не знају се њихова имена ни лица. Они само етикетирају људе и ствар није у томе да неко шири дезинформације, а у томе да има другачије мишљење. То је опасно.
Како се Триколора односи према Руској Федерацији?
— Не видим разлог да не сарађујемо са било којом земљом са којом смо историјски и економски повезани. У програму Триколора постоји тачка у којој се говори да желимо да сарађујемо са свима са којима је то корисно за Чешку. За себе могу да кажем да не демонизујем Русију, нити њене представнике.
Русија има другачије темеље од нас, па је руски систем политички мање демократски и ауторитарнији него што ми мислимо да је прихватљиво. Упркос томе, савремено руско друштво је много слободније него било ксдс у својој историји.
Такође, немојмо бркати садашњу Руску Федерацију са Совјетским Савезом и схватимо да данашња Русија нема ништа заједничко са комунизмом, као што то неки политичари воле да причају да би добили јефтине политичке бодове. Данас лично видим велику опасност која произилази из различитих „измова“, као што су гендеризам, енвиронментализам, мултикултурализам, који се сада изливају на нас и јако се мешају у наш живот. Ти „измови“ нису дошли из Русије, већ, нажалост, са Запада.
Спутник
