Дејан Мировић
Упоредни подаци из нових источновропских чланица ЕУ показују шта чека Републику Србију на такозваном ”европском” путу. Улазак у ЕУ је довео до вртоглавог раста спољног дуга нових чланица, попут Мађарске, Бугарске, Румуније, Словеније (али и других земаља). Или, мађарски спољни дуг је порастао за невероватних 100 милијарди долара након уласка у ЕУ. Такође, пољски спољни дуг је порастао за преко 200 милијарди долара у истом периоду. Слична ситуација је и другим источноевропским чланицама ЕУ.
Задуживање/ у милијардама долара;[1]
Пре уласка у ЕУ 2003 г. После уласка у ЕУ2011.
Мађарска 42 146
Пољска 86 306
Чешка 28 101
Словенија 11 61
Словачка 14 72
Румунија 18 136
Бугарска 12 39
Претходни подаци показују да се ради о тенденцији која је је заједничка за све нове чланице ЕУ из источне Европе. Наравно, Србија неће у том смислу бити изузетак (када се ради о расту спољног дуга и њеном чланству у ЕУ). Такође, упоредни подаци из источноевропских држава показују да је улазак у ЕУ поред раста спољног дуга, довео и до раста незапослености у новим чланицама. Или, незапосленост је порасла након уласка у ЕУ у Мађарској, Румунији,Словенији и другим земаљама. На пример, у Мађарској је незапосленост скоро дуплирана након 2004 године,. Исто се догодило у Летонији и другим балтичким државама (некада ”балтичким економским тигровима”). Слична ситуација је и у Румунији и Пољској, али је масован одлазак радника из ове две земље у западне државе ЕУ формално ублажио раст стопе незапослености (слично као и у СФРЈ 60-их година када је Брозов режим допустио емигрирање на Запад због економских проблема у тадашњој држави).
Раст незапосленост:
Година уласка у ЕУ 2004. После уласка у ЕУ 2011.
Мађарска 5,9% 10,9%
Словенија 6,4% 10,8%
Литванија 8% 15,6%
Летонија 8,8% 13%
Естонија 9,6% 12,1%
Година уласка у ЕУ 2007
Румунија 4,5% 7%
Ипак, упоредни подаци из источноевропских држава чланица ЕУ који највише забрињавају су свакако они који се тичу раста популације која живи испод границе сиромаштва. На пример, улазак у ЕУ је довео до повећања броја људи који живе испод границе сиромаштвa у Мађарској, Румунији, Словенији и другим државама које су после 2004. године постале чланице ЕУ.
Раст сиромаштва/ популација испод границе сиромаштва;
Пре уласка у ЕУ После уласка у ЕУ
Румунија 14,1% (2003. г.) 21,1% (2011. г.)
Мађарска 8,6% (1993. г.) 13,9% (2010. г.)
Бугарска 14,1% (2003. г) 21,8% (2008 г.)
Естонија 5% (2003. г.) 17,5% (2010. г.)
Када се претходни подаци о расту сиромаштва у новим источноевропским државaма чланицама ЕУ имају у виду, онда је више него јасно зашто су 2012. године избили велики социјални нереди у Румунији (повод је био укидања права из области здраствене заштите) . Или, зашто се број становника Бугарске на ”европском путу’ ‘између два пописа становништва у тој суседној земљи смањио (у периоду од 2001. до 2011. године) за преко 560.000. Такође, према подацима Еуростата, у Румунији је 48 % младих изложено ризику од сиромаштва,а у Бугарској 44 %. Овоме треба додати и да је у Србији је након потписивања ССП-а 2008. године стопа апсолутног сиромаштва повећана са 6,9 одсто у 2009. на 9,2 одсто у 2010. години.[2] Дакле, ЕУ (у реалности) за источну Европу и њене грађане , значи повећање сиромаштва (и све веће социјалне разлике).
.jpg "Четири економска аргумента против ЕУ")
Такође,улазак у ЕУ је донео велике губитке за пољопривреду Пољске, Мађарске, Бугарске, Румунији и осталих источноевропских земаља. Пре свега, новим чланицама из источне Европе је 30. децембра 2002. године у Копенхагену забрањено да имају више од 25% субвенција у односу на субвенције које ЕУ даје старим чланицама. Овакав (скоро робовласнички) однос између богатих и сиромашних чланица ЕУ ће трајати све до 2013. године. Након уласка у ЕУ обрадива земља у Мађарској смањила се са 4.500.000 хектара на 3.487. 792 хектара.[3] Квоте, укидање царина, смањење субвенција, довеле су до тога да Бугарска као некада најпознатији источноевропски произвођач поврћа увози краставце и кромпир из ЕУ.
Такође, индустрија шећера у Румунији и Бугарској је скоро уништена. Године 1991. словеначка прехрамбена индустрија запошљавала је 36.000 радника, а након уласка у ЕУ запошљава 19.000 радника. У Румунији хектар винограда је 25 пута јефтинији него у западној Европи (цела област Баната у околини Темишвара је у страним рукама.) Довољно је да странац региструје фирму у Румунији и може да купи земљиште. Истовремено, у области Трансилваније надничарење је један од начина преживљавања, а исти људи раде по два посла у рудницима и на њиви за своје потребе.[4] Са друге стране, према члану 63, став 3, Споразума о стабилизацији и придруживању између Европске уније и Републике Србије, од 29. априла 2008. године, Србија се обавезује да “допусти држављанима држава чланица Европске уније да стичу својину над непокретностима у Србији’.’ То значи да ће странци моћи (као и у Румунији), да купују без ограничења наше пољопривредно земљиште. Зато није тешко предвидети шта ће примена члана 63 ССП-а значити за српску пољопривреду и пољопривреднике у будућности.
У међувремену, српски пољпоривредници ће морати и да прецизно испуњавају бесмислене стандарде иза којих се крију нецаринске баријере. На пример, патке и гуске морају добити могућност да повремено загњуре главу у воду(?!). Или банана у ЕУ мора да буде “13,97 центиметара дугачка и 2,69 дебела, без ненормалних девијација”. Брескве морају да имају пречник од 5,6 цм, краставци дужину од 10 цм. Ове бесмислице (или прикривене нецаринске баријере) додатно ће отежати пословање наших пољопривредника који неће моћи да издрже субвеционисану конкуренцију из западне Европе. Да би ситуација била још тежа, због примене Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ, царине на увоз пољопривредних производа ће бити укинуте или смањене на минимални ниво до 2014. године.
Дакле, у реалности, ”ЕУ пут” за Србију доноси ново задуживање, сиромаштво, незапосленост и урушавање пољопривреде.
[2] www.b92.net 16.1. 2012.
