Бањалука – Судећи по слављеничком изгледу Бањалуке и других градова у РС окићених заставама, билбордима са натписом „ПРАВОнаСЛАВЉЕ” и свечарској атмосфери коју најављују републичке и локалне власти широм Српске, 25. рођендан Републике Српске овога ће 9. јануара бити обележен свечаније него пре.
Сем што је реч о обележавању четврт века од настанка, овај Дан РС, који се празнује као датум на који је 1992. Скупштина српског народа у БиХ, као реакцију на излазак из Југославије, прогласила Републику српског народа у БиХ, да би је исте године преименовала у Републику Српску, посебан је и због политичке и правне борбе која се одвија око две године за његово оспоравање и одбрану.
Овај ће 9. јануар, наиме, први пут бити обележен по важећем Закону о Дану Републике Српске који је Скупштина РС усвојила 25. октобра ове године, месец дана после спроведеног референдума о томе, чији су резултати уграђени у то законско решење, тако што се празновање позива на исказану вољу грађана.
Ту није стављена тачка на и даље живу полемику јер је за власти у РС ново законско решење резултат намере да се спроведе одлука Уставног суда БиХ и уважи воља грађана, док бошњачки политичари у томе виде намеру да се судска одлука изигра.
Досад је 9. јануар обележаван по Закону о празницима РС, али је Уставни суд БиХ поступајући по апелацији лидера СДА Бакира Изетбеговића крајем 2015. оспорио део који се односи на прославу 9. јануара, која је накнадно и укинута, под образложењем да се у њему не проналазе и друга два народа у РС. У политичкој се полемици као најспорнија пак помињала пракса у оквиру које је уобичавана и прослава крсне славе РС Свети Стефан, иако се верски обред није предвиђао ни у претходном закону, па је и у новом законском решењу јасније назначено да је реч о секуларном празнику.
Власти у РС, љуте због намере бошњачких политичких лидера да оспоре празник, најавиле су да ће овај датум убудуће обележавати још посвећеније него пре, па је и недавно отворени ауто-пут Бањалука–Добој понео назив „Девети јануар”.
И прошле године свечана прослава Дана РС одвијала се у јеку политичких расправа, јер је свега два месеца пре тога Уставни суд БиХ оспорио овај празник, када је на прославу дошао и Александар Вучић, премијер Србије, док ће ове године, како је најављено, међу званицама на свечаној академији у Бањалуци седети Томислав Николић.
Ново законско решење о Дану РС оставља Влади РС одлуку да ли ће 9. јануар бити нерадни дан, која је утврдила да се на тај датум неће радити јер је реч о републичком празнику. Празноваће се у свим градовима Српске, као и Брчко дистрикту, а у Бањалуци ће сем полагања венаца и свечане академије и концерата бити уприличена и парада на којој ће учествовати и припадници полиције РС, док је учешће припадника Трећег пешадијског пука Оружаних снага БиХ – који баштини традицију Војске РС – још увек упитно јер је за такав захтев из Бањалуке потребна сагласност органа БиХ.
У РС не виде разлог због ког би се војницима спречило учешће на паради поводом законитог обележавања Дана РС, по недавно усвојеном закону, док бошњачки политичари цене да је то недопустиво јер је и само обележавање супротно одлуци Уставног суда БиХ, који је оспорио 9. јануар као и сам референдум на ком су се грађани о том празнику изјашњавали. Ипак, Министарство одбране БиХ одобрило је јуче учешће оркестра Оружаних снага БиХ у програму обележавања Дана РС, између осталог у одавању почасти и полагању венаца палим борцима ВРС, НОР-а и цивилним жртвама рата. Остало је да се ово министарство изјасни о учешћу војника у паради, о чему потом треба да се одреди и Председништво БиХ.
Иако се власти у РС позивају на народ када бране право на 9. јануар, као што се и бошњачки лидери позивају на угроженост других народа у РС када оспоравају тај празник, више је него јасно да се ради у сукобу два непомирљива политичка концепта: да ли је РС настала пре рата да би у Дејтону била потврђена и међународно верификована или је она створена 1995. у Охају.
Чују се такође и трећа мишљења која одударају од ова два концепта, а чији представници цене да оспоравање рођендана РС, као и његова гласна одбрана, под плаштом националних интереса, јесу производ непостојања економске и развојне политике и немања одговара на огромну незапосленост и све масовнији одлазак младих из оба ентитета, чиме су и РС и ФБиХ далеко више погођени него прославом једног датума.
Аутор: Младен Кременовић, Политика.рс
