Сваки пети становник наше земље налази се у ризику од сиромаштва, наглашава се у најновијем извештају Републичког завода за статистику под називом „Сиромаштво и социјална неједнакост у 2020. години”, објављеног поводом 15. октобра, Светског дана сиромаштва.
Стручњаци наше националне статистичке установе објашњавају да се сваке године израчунава такозвана стопа ризика од сиромаштва, а овогодишња рачуница показује да се у највећем ризику од материјалне беде налазе деца и млади, незапослене особе као и становници руралних области, односно оне особе које живе саме и чија су месечна примања мања од 22.000 динара.
– Када је реч о породици, рачуница је следећа: у ризику од сиромаштва налазе се домаћинства с двоје одраслих и једним дететом узраста до 14 година, чија су месечна примања испод 39.600 динара, као и четворочлана домаћинства с двоје одраслих и двоје деце млађих од 14 година, која месечно зарађују мање од 46.200 динара. Посматрано према старости, у највећем ризику су деца и млади од 18. до 24. године, а у најмањем особе од 25. до 54. Очекивано, број деце у породици повећава ризик од сиромаштва – више од трећине домаћинстава са троје и више деце налази се у ризику од материјалне оскудице – каже Наташа Мијаковац из Републичког завода за статистику.
Подаци наше националне статистичке установе сведоче да и самохрани родитељи с једним или више издржаване деце тешко састављају крај с крајем – да се 32 одсто „сингл” родитеља налази у ризику од сиромаштва. Осим њих, у незавидној ситуацији је и свака друга незапослена особа и скоро петина пензионера.
Иако је према статистичким подацима стопа ризика од сиромаштва у протеклој години нижа за 1,5 процентних поена у односу на 2019., забрињава чињеница да стопа такозваног субјективног сиромаштва износи чак 88 одсто. То у статистичком преводу значи да чак девет од десет наших суграђана спаја 1. са 31. даном у месецу.
Конкретно речено, на питање статистичара „како састављате крај са крајем”, 46 одсто особа одговорило је – са извесним тешкоћама, 27 процената – тешко, а сваки седми грађанин Србије оцењује да веома тешко преживи месец дана. Свака друга особа у нашој земљи не може да приушти себи недељу дана одмора ван куће, свака седма нема новац за месо или рибу у оброку сваког другог дана, трећина не може да приушти неочекивани трошак у износу од 16.600 динара, који би био плаћен из буџета домаћинства, а свака десета особа не може да обезбеди адекватно загревање стана. Свега осам одсто становника изјавило је да у Србији живи „прилично лако”, а додатна четири процента наших суграђана оцењује да живи „лако”.
Психолог и истраживач Центра за демократију Сарита Брадаш упозорава да сиромаштво угрожава скоро све аспекте живота једне породице и скреће пажњу на податке Републичког завода за статистику који показују да су трошкови становања у нашој земљи превисоки за највећи број наших суграђана – више од половине становника Србије сматра да трошкови становања знатно оптерећују породични буџет, а 43 одсто сматра да режије оптерећују „у извесној мери”.
– Сиромаштво гура децу на социјалне маргине, јер њихови родитељи нису у могућности да издвоје новац за нове школске књиге, трошкове превоза за одлазак у школу и плаћање ужине. Због тога многа деца у Србији одустају од високог образовања и настављају да се врте у зачараном кругу сиромаштва – закључује наша саговорница.
Катарина Ђорђевић, Политика.рс
