ЦИА је Литванију потуно узела под своје

За тему документарног филма „Агент по позиву“ који открива методе рада Департмана државне безбедности  (ДДБ) Литваније узета је исповест једне даме из Калињинграда, „Ирине“, која је уценом и претњама заврбована за рад у литванској обавештајној служби.  Намера је била да се „Ирина“ искористи на територији Калињинградске области, руске енклаве  која се налази између Литваније, Пољске и Балтичког мора, али су планови  промењени. „Старатељи“  из ДДБ-а су „Ирину“ усмерили на сакупљање компромитујућих  материјала о литванским политичарима, предузимачима, новинарима, члановима дипломатског кора. Међу поменутим „старатељима“  су били и бивши конзул Литваније у Калињинграду Миндаугас Јацкевичус, као и Ренатас Пјаткус који тренутно води контраобавештајну службу ДДБ-а.  Оба добијају   плате и у ЦИА. На највишим положајима литванске државне безбедности постоји још обавештајаца америчке тајне службе.

Мада је прошло доста година откако је Литванија стекла независност  Вашингтон и даље  сумња у „идеолошку поузданост“ литванске политичке елите. Као, није искључено да постоји неко ко тајно помаже Москви или „белоруском диктатору“ Лукашенку. Чак и ако је тако, компромитујући материјал о  литванским политичарима и војним лицима која   ЦИА добија од агената из  ДДБ-а Американци најчешће   користе  ради деловања на руководеће кругове Литваније. „Ирина“ је испричала да су јој дали задатак да прави компромитујуће ситуације са бившим председницима и премијерима, са блиским окружењем садашњег председнице  Далије Грибаускајте, перспективним политичарима и војним лицима. Све је врло пажљиво  бележено на електронске уређаје,  затим је копирано и преношено Американцима.

О тоталној власти ЦИА над Литванијом први пут је почело да се говори после скандалозних открића о постојању тајних затвора у тој земљи.  Специјалним композицијама ЦИА у Литванију су допремана лица за које се сумњало да имају везе са „Ал-Каидом“. Та лица су мучена, у томе су учествовали и сарадници ЦИА и сарадници литванске контраобавештајне службе. Тек после публиковања текстова у медијима о затворима у Литванији ти затвори су позатварани, а затвореници су отпремљени у базу САД, на  Гвантанамо. Позивајући се на потребу да се заштити државна тајна литванске власти саботирају напоре  организације Amnesty International  која покушава да установи истину. Генерални тужилац Литваније је у јануару 2011.године затворио предмет о затворима. То је  било оно, што је требало резидентури ЦИА у Виљнусу: да се не дозволи да процуре конкретне чињенице, имена – посебно америчких агената, који су  коришћени у тој операцији.

Од почетка деведесетих година Американци су преузели контролу над формирањем обавештајне   и контраобавештајне службе Литваније. Кроз  америчке  центре  за припрему прошли су фактички сви литвански оперативци. Одговарајући тренинг су прошли и сарадници других структура земље – војни извиђачи, органи борбе с наркотрафикингом и т.д. За тајне службе САД коришћење литванских партнера у рискантним операцијама, посебно на територији Русије и Белорусије, постало је уобичајени посао. Откривање литванских агената у Калињинградској области обично је откривало и њихову оперативну  зависност од тутора из ЦИА. Под паролом демократизације и либерализације десетине невладиних организација којима се руководи из Литваније, дестабилизују ситуацију у Белорусији. Данас је у Литванији база једне од највећих резидентура ЦИА у свету. Њена главна адреса је г. Виљнус, Амбасада САД, ул. Акмену бр. 6.

У Калињинградској области је посебан акценат  увек чињен на подстицање сепаратистичких тенденција  и  финансирање неких локалних политичара,   оријентисаних ка „стицању аутономије“.  Сада су се они утишали, јер чекају свој тренутак, само се  с времена на време   јаве невиним дискусијама о „промени назива“ Калињинграда. Варијанте се понављају: Кенигсберг, Крулевец, Карољвичус  (тј. немачки, пољски и литвански назив за Калињинград – прим.прев.). Предузимач  Сергеј Паско, бивши лидер Балтичке републиканске партије (БРП), која је прекинула свој рад још 2003.године, отворено изјављује да док се граду не врати историјски назив – „за нас у Европи живота нема“. Како каже Паско, обзиром да је Калињинград град одвојен од Русије, а да се налази на територији Европске уније, он   треба и да живи према прописима ЕУ.

Кијевски „Евромајдан“[1] присталице БРП поздрављају. „Сада   широм Украјине, – пише на сајту Балтичке републиканске партије, – долази до масовних акција неравнодушних и одлучних људи који  својој земљи  желе европску будућност и који су спремни да се за то право боре зато што се пре свега сами осећају као Европљани, и поседују осећање сопственог достојанства. Регионалисти Пруске (?!) изражавају солидарност са свим Украјинцима који су се определили и који одбацују притисак Кремља.“

Нови закон Литваније о обавештајној служби  рађен је уз „помоћ“ ЦИА и Државног департмана САД,  из сенке. У изјави за штампу ДДБ о ступању на снагу тог документа од јануара 2013. о америчком учешћу  нема ни помена, једино постоји славопојка о његовим невероватним квалитетима. У њему се први пут говори о редоследу формулисања задатака у обавештајним установама и о извештавању о томе како ће оне радити. Легално раде само руководиоци локалних јединица за државну  безбедност. Редовни сарадници ДДБ раде „преобучени“ у   комерцијалне и друге фирме.

 У октобру 2012. Сејм Литваније (Литванска  скупштина – прим.прев.) је донео закон о криминалистичком обавештајном раду „који је литванским тајним службама дао „зелено светло“ за тродневно физичко праћење било које особе  без одобрења суда. За то је довољно само одобрење руководиоца правобранилачке установе или његовог заменика. Закон о криминалистичком праћењу   у појам праћење укључује  коришћење агентуре, обављање тајних  операција, претресе, прислушкивање, заседе, коришћење контролисаних испорука, легендирање криминалних поступака. Како сматрају опозициони литвански посланици  закон о обавештајној служби не гарантује непостојање злоупотреба. У  тајним службама Литваније, без обзира на вишекратне чистке, још увек постоји корупција, коришћење компромитовања ради уцене, изнуде, личног богаћења. Тако  се   формирају и односи сарадника ЦИА са литванским партнерима.

Најповољнији режим за рад ЦИА у Литванији обезбеђује амбасадор
САД Дебора Макарти  (Deborath McCarthy).  У њеној службеној каријери има доста егзотичних  постављења да је тешко да се она може  сматрати  за „чистог“ сарадника Стејт департмента. Конкретно, она је била саветник за борбу са наркотицима и старији консултант за борбу са тероризмом. Значајан део њене биографије је поверљив.  Од 2006. до 2008.г. била је на дужности „специјалног координатора“ за венецуеланску проблематику, односно – имала је доступ обавештајним информацијама о тој земљи. 2008. до 2010.год. Макарти је била  други човек у Амбасади САД у Грчкој, у којој је, због финансијско-економске кризе и појаве озбиљних претњи по америчке установе,  оперативна ситуација била врло озбиљна.

У амбасади САД у Литванији обавештајним радом руководе заменик Деборе Макарти Роберт Силберштајн   (R.Silberstein)   и руководилац политичког одељења Џозеф Хамилтон  (Joseph A. Hamilton).  Услови службовања у Литванији би се могли сматрати за комфорне, када се не би  дешавало да локални „жестоки“ момци, пошто мало више попију, почну да показују Американцима који су у тој земљи „по линији НАТО-а“ ко је у Литванији домаћин. Све је више и оперативног посла. Тајне службе Балтичких земаља добијају стратешке задатке: да подрију  геополитички утицај Русије у Прибалтици и Источној Европи, да допринесу јачању позиција Европске уније у том региону, и да,  користећи   „Источно партнерство“, преко специјалних операција стимулишу дезинтеграцију постсовјетског простора.

У последње време резидентура ЦИА у Литванији преко представника  ДДБ мора да се бави и размишљањима о  Украјини,  пружајући  подршку протестним окупљањима, организујући иступања против „мешања Русије у унутрашње послове  Украјине“. Ради се и на неутрализацији „руске пропаганде“. Тиме се, конкретно, и објашњавало синхроно искључење телевизијског канала НТВ на неколико минута пред сам почетак преноса документарног филма „Агент по позиву“   земљама Балтика.