* Тврди да је тобоже (у задњој години обамине владавине) постало могуће зато што се њена најелитнија хакерска група више фокусирала на „развијање технолошки напредних метода шпијунирања, него на кибернетичку заштиту властитог система и производа“

* Амерички медији тврде да се кривица приписује сараднику ЦИА Џошуи Шалтеу

_____________________________________________________________________

ЦИА, која се не бави само шпијунажом него и подривањем целих земаља, организовањем обојених револуција, развера и политичких ликвидација, увалила се у један од својих највећих скандала.

Њена елитна хакерска група је покрадена!

Неко је успео да јој украде 34 терабајта информација, односно 2,2 милијарде страница текста.

Та хакерска група била је наводно више фокусирана на развијање технолошки напредних метода шпијунирања, него на кибернетичку заштиту властитог система и `производа`, па је 2016. године (за време владавине Барака Обаме) дошло до највеће крађе поверљивих података у историји америчке шпинунаже.

Истрагу о крађи отворио је садашњи државни секретар САД Мајк Помпео, који је био шеф ЦИА пре доласка на чело Стејт департмана.

ЦИА је постала свесна крађе тек 2017-те. Целу годину након што се догодила. А сигурно не би била ни тада да већина украдених информација није објављена на страницама Викиликса под називом „Трезор 7″.

Унутрашњом истрагом ЦИА још није са стоодстотном сигурношћу утврђен пуни обим крађе. Није зато што Викиликс” није објавио сав украдени садржај, него само један део.

Информације које су „исцуриле“ у највећој мери односиле су се на шпијунирање непријатељских агената, а према објављеним поверљивим подацима – Американци су им без њихова знања активирали камере и микрофоне на мобилним уређајима како би их пратили и пресретали.

Амери се теше тиме што ЦИА своје и највеће националне тајне држи у “златном фолдеру”.

Амерички медији тврде да у интерном извештају агенције пише да је за крађу одговоран један од запослених. Мада се његово име не помиње, медији тврде да је реч о Џошуи Шалтеу.

Он сада води правну битку којом жели да докаже невиност, а за потребе судског процеса делимично је објављен тајни извештај ЦИА.

Шалтеови адвокати тврде да је, због слабе сигурности целог система у Агенцији, имао једнак приступ поверљивим подацима, као и неколико стотина других запослених.

„Унутрашња ревизија“ је утврдила да постоје „озбиљни безбедносни пропусти код најосетљивијих кибернетичких оружја“ зато што чланови елитне хакерске групе ЦИА међусобно деле лозинке администратора када их користе, због чега сваки следећи корисник има увид у историју претраге свог претходника.

Због тих пропуста, пише у тексту, “унутрашњим починиоцима” било је лакше да узму поверљиве податке Агенције, што значи да је теже утврдити ко је одговоран.

Додатну димензију целом случају даје то што је ЦИА – за потребе одржавања мреже и самих уређаја – често узимала спољне сараднике по уговору, чиме се списак могућих починилаца додатно шири.

До највеће крађе поверљивих података у ЦИА дошло је само три године након што је Едвард Сноуден, сарадник Националне безбедносне агенције (електронске шпијунаже), украо и објавио тајне информације о њеним шпијунским операцијама.

Факти