ЦИА се плаши баука Велике Србије

Документа Централне обавештајне агенције показују са колико су ревности амерички обавештајци правили планове да стану на пут формирању „велике Србије”

Београд је непоколебљив у намери да створи „велику Србију”, без обзира на цену коју ће платити Срби и њихови противници, наводи извештај ЦИА датиран 27. јануара 1993. Документација америчке Централне обавештајне агенције, коју је представио бивши председник Бил Клинтон, између осталог показује да је један од највећих страхова америчке администрације и тајних служби било евентуално формирање „велике Србије”. Извештаји показују да ЦИА није штедела ни време ни ресурсе како би се осујетила ова идеја, што је део домаће јавности и претпостављао, али је тек са објављивањем докумената добио и потврду за те претпоставке. Прекјучерашња помпезна свечаност у Клинтоновом центру у Литл Року, савезна држава Арканзас, требало је да увелича улогу коју су председник и његова администрација имали „у заустављању крвопролића у бившој Југославији”.

Обавештајна документа указују на жељу Слободана Милошевића да оформи „велику Србију” и оцењују да је та аспирација готово па иманентна српском народу јер ће остати и после пада председника. У том контексту оцењују да је помирљиви тон који су Милошевић и босански Срби имали за време преговора у Женеви „тактички маневар за куповину времена”.

Обавештајци процењују да Београд неће престати да пружа активну подршку „насилном стварању етнички чисте ’велике Србије’” све док међународна заједница не предузме неке кораке.

У пет тачака се наводе кораци који се препоручују међународној заједници и они варирају од појачавања економских санкција и успостављање зоне забрањеног лета до претњи и евентуалног спровођења ваздушних војних удара на војне циљеве у Србији.

У очи, међутим, упада да је ревносни обавештајац који је читао овај извештај подвукао два преостала предлога – наоружавање Муслимана и Хрвата и почетак ваздушних удара против српских војних циљева у Босни. Поред првог подвученог предлога стављена су два знака узвика, а поред другог само један.

У веома систематично написаном извештају, у чијем састављању су коришћена сазнања ЦИА, Стејт департмента, Одбрамбене обавештајне агенције (ДИА) и специјалиста за Србију из америчког министарства одбране, а све са методологијом „опробаног модела за предвиђање политичких прилика”, доноси се закључак који међународну заједницу упозорава на опасност која вреба од „непријатељске ’велике Србије’”.

„Када Београду једном пође за руком да консолидује моћ и територију, очекујемо да ће подстаћи сукобе и у свом окружењу иницирати етничко чишћење на Косову, набавити оружја за масовно уништење и врло вероватно се проширити на несрпске територије у Македонији, Босни и на хрватској обали.”

Колико су Централна обавештајна агенција и њени сарадници озбиљно схватали опасност од „велике Србије” сведочи и податак да је организован састанак радне групе која је формирана како би се стало у крај „напорима српских националиста да створе ’велику Србију’”. На састанку радне групе се дискутовало о „количини бола” који је потребно да међународна заједница наметне Србији како би она престала да активно подржава „насилно стварање етнички чисте ’велике Србије’”, затим о улози коју би таква држава хипотетички имала у политици Балкана, као и који ниво самоуправе и мањинских права ће Београд обезбедити косовским Албанцима.

После већања је закључено да ће кључну улогу о сваком питању играти утицајне групе и лидери. На основу процене моћи, радна група је по приоритету саставила листу „играча” на чијем челу су Слободан Милошевић, Добрица Ћосић, Милан Панић и Војислав Шешељ. Они су додуше и једине именоване особе на списку док су остали „играчи”, како их ЦИА назива, различите институције и организације. Високо се котирају војска и полиција, СПС и опозиционе странке, Српска православна црква, независни медији и они под контролом државе. Помињу се и конзервативни косовски Албанци „тврде” оријентације, као и они умеренији и Ибрахим Ругова. Ту су и различити међународни фактори, али се процењује да је, на пример, у погледу права косовских Албанаца заједнички утицај САД, УН и Русије трипут мањи од оног који о том питању имају Милошевић и војска.

Баук „велике Србије”, према проценама аналитичара ЦИА, неће ишчезнути ни ако Слободан Милошевић буде збачен са власти јер ће и у том случају „српски експанзионизам” остати јак. Према прогнозама америчких обавештајаца, у случају пада Милошевића и довођења слабије личности на његово место, могла би да се промени само перспектива косовских Албанаца који би можда „били поштеђени етничког чишћења”.

Да је за обавештајце ЦИА Милошевић проблем свих проблема показује и одељак извештаја насловљен „Милошевић је једини проблем”, у којем радна група процењује да ће војска, полиција и националисти наставити да га подржавају и упркос ембаргу, незапослености и хиперинфлацији. Као једини начин да Милошевић буде свргнут предвиђају сценарио по којем је неопходно да све ове недаће остану у комбинацији са „знатним територијалним губицима у Хрватској и Босни”.

———————————————-

Албанске снаге неприпремљене за конфронтацију

У анализи састављеној 3. јануара 1993. амерички обавештајци процењују да у случају да се сукоб са Косова прелије у Албанију, албанска војска неће бити у стању да супротстави „релативно модерној и добро наоружаној српској војсци”. Они процењују да ће Тирана покушати да се држи по страни, али да ће највероватније бити немогуће избећи окршаје између Албанаца и Срба. ЦИА процењује да ће у том случају Албанија затражити помоћ споља, пре свега од Турске. Наводи се да је по подацима америчког војног аташеа Анкара обећала помоћ ако Србија изврши инвазију на Албанију.

———————————————-

Ћосић издао Милошевића?

Бањалука – ЦИА тврди да је бивши председник СР Југославије 1992. Добрица Ћосић издао тадашњег председника Србије Слободана Милошевића због чега га је он наводно „уклонио с власти”.

У документу ЦИА од 6. фебруара 1995. године наводи се, наиме, да су се у току расправе о томе како да се испреговара да Србија призна независност Хрватске, челници америчке администрације присетили инцидента из 1992. године. „Милошевић је покушао да препусти другим лидерима (у Србији) да преговарају с Хрватском, што је Сајруса Венса довело до закључка да би председника Ћосића могли приволети да ’заобиђе’ Милошевића. Милошевић је ово ’издајничко’ понашање искористио како би Ћосића у одговарајуће време склонио с власти”, стоји у документу, преносе бањалучке „Независне новине”.

Драган Вукотић

Политика