Чико, а мажу ли се та поглавља на хлеб или се сипају у трактор?

“За 14. децембар 2015. године можемо мирно да кажемо да је важан и можда најреволуционарнији датум у новијој српској историји”, рекао је премијер Александар Вучић поводом отварања два од 35 поглавља у преговорима са ЕУ, од којих је једно уведено специјално за Србију и тиче се одрицања од Косова и Метохије, односно “нормализације односа са Косовом”.

Како је навео у ауторском тексту за портал Телеграф, “Европа је управо тог дана престала у Србији да буде сан”.

Вучић наводи да је то “изјава, јасна и недвосмислена – о крају једног пута, који је, у нашем случају, трајао пуних две стотине година”.

“…О поновном проналаску нечег давно изгубљеног. О Кадму који се, за разлику од мита, састао са својом сестром. О Србији, тамо где јој и јесте место. У Европи”, наводи Вучић.

Премијер наводи да, гледајући уназад, многе ствари изгледају јасније и тврди да нису могле да буду краће, јер, објашњава, револуција, ако је дубинска, дуго траје.

Пореди то са патентирањем парне турбине за коју је од идеје до примене у бродовима и у електранама прошло једнако колико је и нама требало да стигнемо до 14. децембра – две стотине година.

А почело је, подсећа Вучић у ауторском тексту, “са коџом Милошем, мачкама и крушком, али и са укидањем феудализма, и, за тадашњу Европу, и превише демократским Сретењским уставом. Описменили смо се. Па се наставило са Михаилом и Миланом, Народним позориштем, коначним одласком Турака, стајаћом војском, железницом, државном управом, Берлинским конгресом….”

Каже и да је некад за Србију било тога и превише, па помиње да смо владаре убијали, да смо бандере, које су носиле прве електричне сијалице, звали “вешалима”, а д прота Милан Ђурић своје место у историји изборио чувеном реченицом о железници – љута гуја у недрима српског народа, а и ту ју је, жалио се прота, ставио “странац”.

То “превише”, објашњава премијер, наставило се и после тога, у читавом једном веку – веку утопија, ратова, и грешака.

“Готово деведесет година чекали смо да, поново, имамо Србију. Готово сто до јасне и недвосмислене изјаве”, констатује Вуичић и закључује: “Процес је завршен. Данас.”

А од данас, како наводи, почиње нови, ништа мање дубок, али, зато, много бржи.

Зато што је, како каже, и читав свет бржи, и зато што некадашње поделе, више не важе.

Наводи тако да су данас Кина и Индија економске велесиле, да вам у Русији на поклон дају смартфон, да ће број мобилних телефона следеће године прећи цифру од две милијарде, да је Гугл плус до десет милиона корисника стигао за само осам дана, да ће број финансијских трансакција у наредних пет година бити већи од четрдесет пет милијарди долара дневно…

Србија данас улази у такав свет, примећује Вучић и тврди да зато мора да буде бржа, паметнија, вреднија, предузетнија, маштовитија, спремнија.

“Мора да одбаци сваки идеолошки приступ ономе што је напредак и што је развој, јер напредак и развој биће најважније речи у будућности Србије”, каже премијер у ауторском тексту и примећује да у Европи има места и за десницу и за центар и за левицу, али за “нас” и “вас”, и за архинепријатеље, и мржњу – нема.

Зато су реформе, у Европи, добродошле и Србија мора да их настави, сматра премијер, уверен да то не мора бити више питање њеног економског и сваког другог опстанка, већ питање наставка убрзаног развоја, оног који ће нам омогућити да стигнемо све оне који су нам одмакли.

Сваки дан морамо да настављамо да се приближавамо ЕУ

“Сваки дан морамо да настављамо да се приближавамо”, поручује премијер и подсећа да не смемо заборавити да нас је у данашњи дан, у Европу, довео рад – непрекидан и тежак и он не сме да стане.

Зато што, наводи, рад прави разлику између Србије мита, на небу, и Србије стварности, у Европи.

“Он даје снагу нашој изјави. Он нас, на крају, мири, и одређује нам заједнички циљ. Да будемо бољи. Да створимо пристојну, модерну и уређену земљу. И да у то, европско друштво, уђемо поносни и остварени и то у најкраћем року”, поручује премијер.

Подсећа на чланак Виктора Игоа “За Србију”, који је објављен уочи Берлинског конгреса и у којем Иго пише о потреби стварања Савезних Европских Држава, о европској федерацији, братству, демократији, и све то, готово један век пре него што ће отац свих премијера, Винстон Черчил, у Женеви, поновити исту тежњу.

А затим закључује: “Велик је Виктор Иго. Маестро, који каже: Будућност је Бог, којег вуку тигрови. Памтим то. Сада стварно можемо да кренемо. У Будућност. Ону коју вуче – Србија”.

Телеграф