Српски историчар, дипломата, директор Балканолошког института САНУ доктор Душан Т. Батаковић, учествовао је у научној конфренцији “Уочи Великог рата: Русија и свет”, коју је организовао Руски институт за стратешка истраживања.
Већина књига које се појављују у англо-саксонским и немачким земљама последњих шест месеци, годину дана врше једну својеврсну ревизију историје и пребацују одговорност пре свега на Русију и на Србију. У питању је покушај да се релативизује историја Првог светског рата, а да се као њени покретачи не огласе Немачка и Аустро-Угарска како то, уосталом, пише и у Версајском уговору, него се поново враћа на ову стару тезу из међуратног периода, које је почео у Немачкој крајем 20.-тих а експанзију добио током 30.-тих посебно за време Хитлерове власти.
А то је да су кривци за Први светски рат пре свега Русија, а затим и Србија, као једно, како они кажу, разбојничко гнездо које је угрозило европски мир. Стога је ова конференција у Москви била организована са намером да се претресу још једном неки од узрока рата. Као и да се покаже према расположивим историјским документима, какво је стање руске науке данас и како се из руске перспективе гледа на Први светски рат. Ја сам упозорио на негативне појаве које се већ дешавају око припрема прославе 100-годишњице Првог светског рата.
То није процес који је почео јуче. Наиме, циљ је да се покаже да су и Русија и Србија трајне тачке геополитичке нестабилности. Русија на глобалном плану, а Србија на Балкану. Да те државе данас, као и пре сто година, праве проблеме читавом свету. Са друге стране, Немачка је сада поново најјача сила у Европи, и међу њеним научницима, као и међу онима који истражују Немачку у Англо-Саксонском свету сада је преовлађајући тренд да се одговорност са Немачке пребаци макар на неку од других држава-учесника, значи, ако не само на Русију, онда бар још и на Француску. А да се Србија прикаже отприлике као да је то земља из времена Младића, Сребренице, Милошевића, и тако даље.
Ако добро разумем, данашња ситуација по нечему подсећа на ситуацију између два светска рата?
Па ту би могле да се повуку одређене паралеле. Наиме, у Немачкој је 60х година постојала једна јака научна струја, чији је вођа био чувени историчар Фриц Фишер из Хамбурга, који је у својој књизи „Посезање за светском моћи” (Griff nach der Weltmacht) убедљиво показао да је Немачка била покретач и узрок Првог светског рата у жељи да направи нову прерасподелу утицаја и моћи у свету да се домогне већег броја колонија и важних ресурса. Фриц Фишер и његова школа, која је доминирала до пре неких 20 година, је убедљиво доказивала да је Немачка била та која је гурнула свет у први рат светских размера. Међутим, кад сад поменете некоме да је Фишер велики историчар, а тај неко није његов ученик или следбеник, он ће љутито одмахнути главом. Међутим, важно је да се нагласи да је заправно нових докумената који доказују узроке светског рата нема.
Ради се само о покушају ревизије на основу постојеће документације, а пажња се скреће са сукоба Великих сила, империјалистичких тежњи и крупних економских интереса сада се то сужава на поједине личности и њихови особине, и мале народе као што су Срби, који су „у некој сталној жељи да изврше своје циљеве који угрожавају светски мир.
Један професор из Кембриџа, велики стручњак за немачку историју, Кристофер Кларк недавно је објавио књигу под насловом „Месечари” (The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914), у којој он тврди да се после Сребренице о Србима не може писати као раније и да се мора поново преиспитати право биће њиховог националног покрета, као и да је могуће онда у том смислу вршити разноврсне ревизије. У Србији се подигла велика полемика око те књиге и других које се најављују да ће изаћи, јер се Србија у њима означава као кривац за избијање рата, а Русија као њен велики и главни заштитник. У том смислу испаде да је Србија крива, иако сви знамо да је Немачка прва почела рат, да је она објавила рат Русији и да није напала Србију него да је напала Белгију.
Власти Републике Српске, по свему судећи, неће присуствовати вечаностима у Сарајеву, посвећеним стогодишњици Првог светског рата. Како ви схватате ову њихову одлуку?
Ја сам у Москви изнео преглед досадашњих настојања да се организује један велики научни скуп у самом Сарајеву, о узроцима рата и његовом току. На почетку иницијатор је била Француска. Постоји посебна државна организација која се бави стогодишњицом рата и која хтела да организује велику научну конференцију у престоници БиХ. Међутим, у Сарајеву су Ејуп Ганић и његов факултет покушали да то претвори у суђење Србији. Први светски рат употребе као објашњење рата у Босни 1992-1995. Наравно да су на то Срби из БиХ реаговали веома оштро и са индигнацијом, јер је апсолутно неприхватљиво да се једна научна конференција злоупотребљава у сасвим приземне политичке сврхе. С друге стране, пре него што је почела та француска огранизација, извесни огранизатори из Сарајева на челу са доктором Хуснијом Камберовићем направили су припрему свог алтернативног скупа уз помоћ Немаца и Аустријанаца, а који ће окупити само учеснике из земаља поражених у Првом светском рату. У том смислу скуп није репрезентативан и свесно су заобиђени не само Бања Лука, него и Београд и ниједан од релевантних института и институција нису ни консултовани ни позвани.
Ми смо у више наврата скретали пажњу француској амбасади, а ускоро ћемо и немачкој и аустријској да Сарајево није погодно место да се организује велику скуп о Првом светском рату. Прво зато што је Сарајево, осим што је тамо извршен атентат на Франца Фердинанда био споредно ратиште, и потпуно неважно у читавом рату. Много важнија је била, на пример, Србија. С друге стране, ако те конференције не помажу да дође до неке врсте помирења и тражења заједничких погледа око неких крупних феномена, већ уместо тога постану још један разлог нових подела, онда то наравно неће никоме бити од користи и са науком неће имати скоро никакве додирне тачке. Злоупотреба историграфије, као што је познато, свуда у свету је развијена, и она се тако брутално користи у дневнополитичке сврхе и немогуће је онда раздвојити шта је наука а шта је политика. Ми смо зато из Београда у више наврата упозоравали разне наше пријатеље да конференција у Сарајеву не сме да буде семе раздора.
Да ли су српски и руски историчари спремни да пруже научни отпор оном што се дешава?
У мом уводном предавању у РИСИ дао једну сликовиту метафору тога што ће се отприлике десити ако не буде адекватног научно фундираног одговора, у Сарајеву се спремају да врате споменик Францу Фердинанду, који је подигнут 1917, који је висок 16 метара, а да истовремено врате стопе Гавриле Принципа, који су утиснути у бетон као мали подсетник на то херојско дело из 1914. Сад ви замислите како ће то изгледати један огроман споменик окупатору и стопе утиснуте у плочник.
Значи, потпуно несразмерно. Ја сам апеловао на руску научну заједницу да овај изазов прими веома озбиљно и рекао да није довољно да се објављују књиге само на руском језику, него да је због међународне дифузије од изузетне важности и да објаве се резултати руске науке на енглеском, француском, немачком како би могла да се отвори једна шира дебата. Мислим да је моја интервенција наишла на одређено интересовање, али ја не могу да проценим како ће званична Русија на овај тренд реаговати. Наравно, мене у овом смислу пре свега занима реакција науке. Мени је било веома важно то што сам чуо поново, оно што сам и мислио да јесте стање ствари да је Русија била неспремна за тај рат, да га није планирала и није га желела, и да је он њој био наметнут као што је био наметнут и Србији.
Ми овде у Србији ове најаве ревизије и нове демонизације доживљавамо малтене као припрему нове објаве рата, схватамо веома озбиљно и мобилишемо колико можемо наше научне потенцијале да на основу документације несумњиво покажемо шта су прави узроци Првог светског рата и не дозволимо да се Србија представља као једна мрачна балканска краљевина у којој живе терористи и атентатори. Мислим да је та слика не само нетачна, него и намерно створена како би се опет искористила прилика да се против Србије води један опасан медијски рат. Српска академија наука под руководством академика Живојиновића спрема једну велику научну конференцију у јуну следеће године. Ја сам мој боравак у Русији искористио да консултујем више руских колега које би могли да учествују на тој конференцији. А у међувремену ми смо позвали и двадесетак научника из читавог света. И наш ћемо зборник објавити уз помоћ државе и на српском и на енглеском језику.
Глас Русије
