Најмање 87 кандидата за парламент прекршило је Закон о Агенцији за борбу против корупције, показује анализа ЦИНС-а. Највише их има на листи СНС-а, а већина функционера је за сукоб интереса, управљање приватном фирмом и након ступања на функцију или кашњење са пријавом имовине и прихода добила само упозорење.
Како наводи ЦИНС, на десет изборних листа које су проглашене до 25. маја налази се бар по један политичар који је прекршио Закон о Агенцији за борбу против корупције. Овај закон од 2012. до 2020. године није поштовало најмање 87 кандидата за Народну скупштину, показује анализа Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
Док су били на функцијама посланика, министара, градоначелника, директора јавних предузећа и слично, они су били у сукобу интереса, запошљавали су чланове своје породице, нису пријављивали имовину и приходе на време или су давали нетачне податке о истој, пише ЦИНС и додаје да су неки остајали у својим приватним фирмама и након што су постали јавни функционери.
За кршење Закона, Агенција је доносила мере упозорења, јавног објављивања одлуке о повреди закона и препоруке за разрешење. У тежим случајевима је подносила прекршајне и кривичне пријаве.
На листи предњаче кандидати СНС
По броју поступака које је Агенција означила као кршење Закона предњаче кандидати владајуће Српске напредне странке (СНС) са 32 поступка против 29 особе, од којих су се против троје водила по два поступка.
Милан Кркобабић, министар без портфеља и лидер Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС) данас се налази на изборној листи СНС-а. Смену са министарског места Агенција је тражила крајем 2019. јер је Кркобабић учествовао у именовању свог сина за директора јавног предузећа Стара планина. У току је жалба на ту одлуку, наводи ЦИНС.
Иначе, за исти прекршај је СНС-ов председник Покрајинске владе Игор Мировић 2017. добио само меру упозорења, о чему је ЦИНС писао.
У пријави прихода и имовине каснили, преносе, министар пољопривреде и носилац овогодишње листе СНС-а Бранислав Недимовић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, као и некадашњи министар културе Иван Тасовац, сада кандидат на листи СНС-а. Посланик Александар Мартиновић није обавестио Агенцију да је променио функцију, док је Верољуб Арсић добио јавну опомену јер је и као народни посланик остао директор у својој фирми за продају меса у Пожаревцу.
Српска радикална странка (СРС) на листи има три кандидата која су кршила закон.
Социјалистичка партија Србије (СПС) и Јединствена Србија (ЈС) заједно су предложили 25 кандидата за које је утврђено да су кршили закон кроз 31 поступак.
Закон су кршили и представници опозиционих листа: осам кандидата са листе Уједињена демократска Србија (УДС) каснило је са пријавом имовине и прихода, то јест, у једном случају, није пријављен сукоб интереса. Поред тога, поступци су вођени и против кандидата са листе “Александар Шапић – победа за Србију” коју предводи председник општине Нови Београд Александар Шапић и МЕТЛА 2020 на чијем је челу председник Демократске странке Србије (ДСС) Милош Јовановић, пише ЦИНС:
Против носилаца ових листа Агенција је такође предузела мере – Јовановић је упозорен 2014. јер је каснио да поднесе извештај о имовини, а покренут је и прекршајни поступак који је резултирао опоменом. Агенција је, преносе, 2016. од Пореске управе тражила да испита да ли је Шапић покушао да утаји порез јер није објаснио зашто није пријавио личну уштеђевину и како је стекао објекте на Савском венцу чија вредност превазилази 35 милиона динара. Пореска управа се обратила Трећем основном јавном тужилаштву у Београду које је закључило да нема елемената кривичног дела јер је Пореска била обавештена о некретнинама на време, наводи ЦИНС.
Најмање прекршаја било је на листи коју предводи Муамер Зукорлић: меру упозорења добио је Фахрудин Алагић, члан општинског већа и председник одбора Странке правде и помирења у Прибоју. Он је каснио са извештајем о имовини и приходима.
На питања новинарке само два одговора
Новинарка ЦИНС-а је контактирала све странке чији су кандидати кршили Закон о Агенцији, али су одговоре послали само из две. Након што су питали ко је кршио закон, из Покрета обнове Краљевине Србије су закључили да је њихова листа “чиста као суза”.
“Од укупно 250 кандидата за посланике, 4 је решењем Агенције само опоменуто, а један кажњен новчаном казном што није на време поднео извештај о имовини, него је то накнадно учинио. Не ради се озбиљнијим пропустима”, навели су.
Милош Јовановић, носилац листе МЕТЛА 2020, каже да је свој прекршај из 2014. регулисао чим је добио опомену Агенције, али да за поступке против друга два кандидата није знао. Ипак, он верује да су у питању ненамерни, “минорни” прекршаји: “Ту немате никог осуђеног, нема криминалаца”.
Вођено 109 поступака, кривичне пријаве против две особе
Против 93 кандидата за посланике вођено је 109 поступака, након чега је утврђено да је 87 особа прекршило закон у 100 случајева. Од тога је већина, односно 79, завршено мером упозорења. ЦИНС је и раније писао да је Агенција склона изрицању ове најблаже мере.
Агенција је покренула кривичну пријаву само против две од 93 особе. Директора Јавног предузећа Србијагас и потпредседника СПС-а Душана Бајатовића 2013. је оптужила да је намерно прикрио своју имовину. Бајатовић се нагодио са тужилаштвом и уплатио 200.000 динара у хуманитарне сврхе, након чега је пријава одбачена.
Из истог разлога Агенција је 2015. гонила и некадашњег градоначелника Крагујевца Верољуба Стевановића, наводи ЦИНС. Агенција је испрва мислила да је Стевановић каснио са достављањем извештаја о имовини, али је касније поднела кривичну пријаву због сумње да је Стевановић намерно сакрио податке. Пријава је одбачена три године касније, а Стевановић је данас кандидат за посланика на листи коју предводи председник Општине Чајетина Милан Стаматовић.
Прекршајна пријава поднета је у 36 случајева, а, према анализи ЦИНС-а, најчешћи исходи биле су новчане казне у распону од 20.000 до 50.000 динара. Осам поступака је застарело, између осталог против Драгана Шормаза и Марка Ђурића из СНС-а.
“Агенција лаже, зваћу Шешеља”
ЦИНС пише да је на листи и Зоран Миливојевић, директор Дома здравља Ћићевац, чију смену је 2013. Агенција узалуд тражила након што је, три године раније, у ДЗ запослио оба сина, што је сукоб интереса. У разговору са новинарком ЦИНС-а Миливојевић је тврдио да Агенција лаже, али и претио да ће новинарка “одговарати” због своје приче. „Где сте то нашли, мила мајка? Како вас није срамота? Како вас није срамота, неко вас је послао да ме провоцирате. (…) Ја ћу сад да зовем Шешеља, ја сам у главном одбору СРС-а и рећи ћу ко сте и шта сте и шта правите од мене”, додао је Миливојевић.
(ЦИНС-Н1)
