Ципрасов план Б – Москва

БРИСЕЛ је упозорио Атину да не сме да тражи од Москве помоћ и ниже цене руског гаса за грчка домаћинства, јер би тако нарушила политику ЕУ. Порука је упућена у тренутку док грчки министар енергетике Панајотис Лафазанис и председник парламента Танасис Петракос, с руским званичницима у Москви, разговарају о олакшицама грчком становништву и пољопривреди. Истовремено је премијер Алексис Ципрас, уочи посете Москви, планиране за идућу седмицу, поручио:

– Нећемо вратити западне санкције Русији, јер је то пут који не води нигде. Можемо имати сарадњу, која ће омогућити извоз грчких пољопривредних производа у Руску Федерацију – изјавио је Ципрас.

Атина је одавно поред плана “А” – договора са ЕУ, промовисала и свој план “Б” – окретање ка Москви и Пекингу. Али, немачки посланици у Европском парламенту Манфред Вебер и Херберт Ројл упозоравају да се “Ципрас упустио у опасну стратегију” и да би “онај ко се игра ватром и тражи подршку Русије, могао опећи прсте”.

Званичници у Москви су ставили до знања да би Русија могла одобрити Атини и финансијски кредит, али су посланици владајуће немачке странке у Европском парламенту, оцењујући да су грчки планови за реформе недовољно јасни, упозорили Ципраса да не сме да тражи помоћ Москве ако жели да добије даљу финансијску подршку ЕУ и ММФ.

ЦИПРАС: НЕЋЕМО КАПИТУЛИРАТИ

Атина неће бити способна да отплати своје огромне дугове, уколико их не реструктурира, а потребу за “препакивањем” признали су, по оцени премијера Ципраса, и финансијери из ЕУ и ММФ. Од домаће опозиције Ципрас је затражио да се придруже националним напорима да се оконча штедња: – Желимо поштен договор с кредиторима, али нећемо капитулирати – поручио је Ципрас.
Осим Немачке и америчка дипломатија слала је Ципрасовој влади упозорења да се не окреће Русији и да следи упутства Брисела. САД сматрају да би Грчка због спора са ЕУ могла, заједно са Турском, да постане сметња за спровођење кризне политике ЕУ и САД према Русији.

САД имају виталне интересе кроз НАТО стратегију у Грчкој и Турској и неће дати “зелено светло” ближем повезивању Атине, као ни Турске са Москвом, оцењују западни аналитичари. Ближе везе Грчке и Турске са Русијом слабе, наиме, јужно крило НАТО је у геостратешком надметању са Русијом на Медитерану на, Балкану и у црноморском басену.

Окретање Грчке ка Русији плаши Запад и претњом да би Москва у таквом односу снага “бушила” ЕУ. САД ће прво притискати Ципраса, а онда ће покушати да га “купе” да би одржали позицију на југу Европе и спречили продор Русије. Уколико ни то не успе, могућ је и политички преврат против Ципраса и његове владе, предвиђају аналитичари.

Ципрас је подсетио да је недавно, на ЕУ самиту у Бриселу, поставио питање: – Да ли нову безбедносну архитектуру у Европи видите са Русијом на супротној страни, или са Русијом у процесу дијалога и међусобног разумевања? Како ја схватам, нова европска безбедносна архитектура укључује Русију – закључује грчки премијер.

И. СТАНОЈЕВИЋ, Новости