Бајина Башта – У Бајиној Башти је почетком марта општинска скупштина усвојила Декларацију о заштити и неговању ћирилице јер је, образложили су тада, ћирилица угрожена у јавним комуникацијама. У складу с опредељењем да ово писмо добије место какво заслужује, вечерас се овде отвара и током викенда траје новоустановљена манифестација „Ћирилична баштина”.

Тај тродневни догађај, у организацији бајинобаштанске установе „Култура”, ћирилицу ставља у средиште пажње. Увод је данашња ђачка приредба у Основној школи „Свети Сава”, а званично отварање вечерас у галерији установе „Култура”, када се отвара изложба „Башта ћирилице” професора на ликовним академијама Лазара Димитријевића и Немање Драгојловића. На овој поставци ћирилично писмо представљају у модерном, типографском и дизајнерском руху. За отварање је уприличен и етно музички програм бајинобаштанске радионице „Арт момент”, а биће додељене и захвалнице локалним привредницима који у свом пословању чешће користе ћирилицу.

Суботње вече у овој галерији у знаку је два предавања. О језику и писму као делу идентитетског наслеђа говори историчар Дејан Ристић, а о употреби ћирилице и лепоти ћириличних знакова казује професорка српског језика Драгана Васић.

Недељно пре подне доводи „Ћириличну баштину” у оближњи манастир Рачу, вековни светионик наше традиције у коме је радила чувена Рачанска преписивачка школа, једна од најјачих српских културних буктиња у најмрачнијем периоду турске владавине. Ту ће литургију као и беседу о ћирилици одржати епископ проф. др Јован (Пурић), након чега следи шетња недавно обновљеним стазама рачанских преписивача до скита Светог Ђорђа, где је било средиште ове преписивачке школе.

– Манифестација „Ћирилична баштина” ће се одржавати сваке године у трајању од три дана, почевши од 24. маја, дана када Српска православна црква прославља словенске просветитеље Светог Ћирила и Методија – наводе у најави организатори, цитирајући мисли патријарха Павла („Ако нестане наше писмо, нестаћемо и ми”) и Исидоре Секулић („Развијен језик, то је биће и крв народа, то је максимала онога што једна култура оставља и даје”).

Подсећамо да је бајинобаштанска „Декларација о заштити” и неговању ћирилице предвидела мере које треба да популаризују ово писмо, обавезу за овдашњу библиотеку да у највећем проценту набавља књиге штампане ћирилицом, те пружање олакшица субјектима који у пословању и јавној комуникацији редовно користе ћирилицу. Аутор текста декларације одборник Синиша Спасојевић, који је с одборником Зораном Раковићем предложио њено усвајање, истиче да је ћирилица нит која повезује српску писменост од њених почетака до данас, сведок континуитета и идентитета српског језика и културе, препознатљив знак и показатељ колико је српско наслеђе богато и утемељено.

Бајинобаштанску декларацију о ћирилици као и одржавање „Ћириличне баштине” подржало је и Министарство за културу.