Тесла је предвидео бежичну комуникацију коју ми данас имамо са нашим мобилним телефонима и лаптоповима. Он је рекао да ће једног дана људи слати фотографије, поруке, речи са једног места на друго без жица
ЊУЈОРК – У зору 20. века Никола Тесла је желео да спасе свет од његове зависности од горива. Сада, један аутор стрипова са интернета жели да сачува последњу преосталу Теслину лабораторију као почаст научнику, пише у опширној репортажи ЦНН.
Лабораторија се налази на месту где је Тесла желео да развије бежичну комуникацију и чисту, бесплатну енергију за све. Своју лабораторију преселио је у Варденклиф торањ у Њујорку 1902. године. Зграду је изгубио неколико година касније због дугова, а високи торањ који је требало да буде један од главних трансмитера његовог сна о бежичној енергији је 1917. уништен.
Касније се испоставило да је локација, коју је једно вреке користила компанија за производњу филмова за фото апарате препуна токсичног отпада. Место је сада очишћено и безбедно за јавност.
Тесла је умро као сиромах 1943. године.
Амерички ЦНН наводи да су зграда и околно земљиште сада на продају.
Мартин Инман, творац веб стрипа “Тхе Оатмеал” удружио је снаге са непрофитном групом “Теслин научни центар” у Варденклифу како би очували зграду као научни центар и музеј посвећен “оцу електричног доба”.
“Тесла је необичан херој и у САД има јако мало споменика посвећених њему. Сматрам да је то нешто што би морали да исправимо”, рекао је Инман. “Направио сам стрип о Тесли на мом сајту. Никад више “лајкова” на Фејсбуку нисам добио у својој каријери”, рекао је он.
Инман – који је прикупљао новац за Америчко удружење за борбу против рака и Националну фондацију за очување природе – нови пројекат назвао је “Изградимо проклети Теслин музеј” и за пет дана, уз помоћ сајта ИндиеГоГо, прикупио је више од 790.000 долара.
Циљ пројекта је да се прикупи довољно новца како би се купило земљиште и средила зграда. Неопходна сума је 1,6 милиона долара. Инман се нада да ће прикупити 850.000 долара, док ће држава Њујорк донирати исту суму. Инман је рекао да је шокиран којом брзином су људи поклонили толико новца за очување Теслине лабораторије.
“Очекивао сам да ћемо прикупити око 20.000 до 30.000 долара и наредних шест недеља се патити. Нисам очекивао да ће сваког сата бити уплаћено у просеку 27.000 долара. То је потпуно лудо”, рекао је он.
Инман је искористио потенцијал друштвених мрежа и покренуо је кампању рачунајући на подршку 700.000 обожавалаца на Фејсбуку, 300.000 следбеника на Твитеру и милион следбеника на Гугл плусу. Такође је позвао компанију “Џенерал електрик” коју је основао Теслин ривал Томас Едисон да допринесе, а добио је и “скромну суму” од Елон Муска, кооснивача Тесла моторса.
“Тесла је на интернету у протеклих годину-две постао нека врста култног хероја за штребере. Мислим да многи дају новац не да би испали племенити већ јер заиста желе да га подрже”, рекао је Инман.
Варденклиф је последња званична лабораторија где је Тесла радио. Џејн Алкорн, председница Теслиног научног центра, каже да се касније преселио у Њујорк, али да је Варденклиф био његова последња експериментална локација. Та чињеница, као и његови напори да развије “зелену енергију”, разлог су због којег је ово место толико значајно,
“Тесла је на Земљу гледао као на генератор електрицитета. Веровао је да свака планета одзвања. Ако бисте успели да разумете то одзвањање могли бисте да искористите енерију са Земље и пренесете је на било које друго место на земљи”, објаснила је она.
Дело архитекте Сенфорда Вајта, квадратна зграда од цигле првобитно је била подељена по средини и имала је две велике правоугаоне просторије које су коришћене за експерименте. Висока кула служила је као трансмитер.
“Тесла је предвидео бежичну комуникацију коју ми данас имамо са нашим мобилним телефонима и лаптоповима”, каже Алкорн. “Он је рекао да ће једног дана људи слати фотографије, поруке, речи са једног места на друго без жица”.
Тесла је убедио банкара и филантропа Џ. П. Моргана у корист ове бежичне комуникације и у банкарском сектору и тако добио финансијску подршку за свој пројекат. Али када је Гуљелмо Маркони 1901. послао свој радио сигнал пеко Атлантика, Морган је “заврнуо славину”.
Земљиште је продато 1915. како би се платио дуг Џорџу Болту из хотела Валдорф-Асторија, пре него што је Тесла реализовао свој сан о бесплатној струји. Влада САД је 1917. у уништила торањ страхујући да би немачки шпијуни могли да га искористе за слање порука у Пвом светском рату.
Земљиште је потом ишло из руке у руку и тренутно је у власништву “Агфа-Жевер” технолошке компаније из Белгије. Компанија је 2009. ставила земљиште на продају и добила понуду од потенцијалног купца који жели да развије тај крај.
То је узнемирило групу Алкорнове која готово 17 година ради на очувању лабораторије.
“Када смо чули за то и када смо видели коју цену траже, сви смо се узнемирили и забринути јер ми нисмо успели да дамо нашу понуду”,рекла је она. “Али нисмо имали новца да им понудимо”.
Она је објаснила да је њена група преко интернета затражила помоћ, што је привукло и пажњу Инмана.
Алкорнова је објаснила да ће новац који се прикупи у ИндиеГоГо кампањи послужити за куповину земљишта и зграде али да не и за чишћење и претварање зграде у музеј. Уколико група успе да прикупи новац, она очекује да ће музеј бити отворен тек за неколико година.
Танјуг
