Кинески истраживачи открили су фосил лобање која би могла да припада потпуно новој врсти човека, што би потенцијално могло да промени погледе научника на то како је еволуирала наша врста.
Научни тим тврди да је то наш најближи еволутивни сродник међу познатим врстама древних људи, као што су неандерталци и хомо еректус.
Лобања, која је дугачка 23 цм и широка више од 15 цм, знатно је већа од модерне људске и има довољно простора, за 1,450 мл, као савремени људски мозак.
Истраживачи су објавили да је фосилизирана лобања, стара најмање 146.000 година, лежала скривена у напуштеном бунару у Кини пуних 88 година где ју је 1933.године оставио радник који ју је открио на градилишту током јапанске окупације, преноси Би-Би-Си.
Он је сакрио на дну породичног бунара, а пре него што је умро поверио се својој породици и тако је на крају лобања доспела у руке научника.
Истраживачи су нову врсту назвали Хомо лонги, који је добио и надимак „Човек змај“ по подручју око реке Лонг (Змај) на североистоку Кине где је и откривена, а њена анализа објављена је у три рада у часопису “The Innovation“.
Један од водећих британских стручњака за еволуцију човека, професор Кристофер Стрингер палеоантрополог из Природњачког музеја у Лондону и коаутор два од три рада о Човеку змају, био је члан овог истраживачког тима и он сматра, да је што се тиче фосила у последњих милион година, ово један од најважнијих који су до сада откривени.
„Пронашли смо нашу давно изгубљену сестринску лозу“, мисли и Сијун Ни, коаутор студија и палеоантрополог при Кинеској академији наука.
Истраживачи тврде да је лобања припадала Хомо лонгију, прилично високој одраслој особи. Тврде да је имао равне образе и широка уста. Са лобање недостаје доња вилица, али истраживачи на основу горње вилице Човека змаја и других фосилизираних људских лобања закључују да није имао изражену браду. Кажу и да му је мозак био око седам одсто већи од мозга данашњих људи.
Научници верују да је Змајев човек био јаке физичке снаге, али се мало зна о томе како је живео, јер је његова лобања уклоњена са места на којем је пронађена,а то значи да тренутно не постоји археолошки контекст, попут каменог оруђа или других елемената културе којој је припадао.
Многе загонетке још увек остају нерешене из ове фазе људске историје посебно у источној Азији. Током последњих неколико деценија, палеоантрополози су пронашли бројне фосиле, који имају неке особине због којих изгледају попут наше врсте и друге одлике које сугеришу да припадају негде другде.
Води се жестока научна расправа о томе да ли ови остаци представљају примитивне примере хомо сапијенса, неандерталаца, људске групе зване Денисовци, откривене у Денисовој пећини у Русији, или су они у потпуности нешто друго.
Сијун Ни верује да ће се расправе на ову тему наставити и сматра да је то добро јер баш због тога што се научници не слажу наука напредује.
Спутник, Србијаданас.нет
