Познато је да стандардна, школска политичка аналитика у Црној Гори, обавезно доводи до погрешних закључака. То се посебно односи на изборни процес, односно чињеницу да актуелни режим на челу са Ђукановићем већ 25 година врши власт. Подсјетимо, то је једина земља у региону, а и шире, у којој није дошло до промјене власти након пада Берлинског зида.

Звучи парадоксално, али то и није баш у директној вези са доминантним опредељењем бирачког тијела. Разлози за ”несмјењивост” режима су вишеструки и тешко је направити поредак важности, али је међу њима високо позиционирана чињеница апсолутне сервилности Мила Ђукановића према конгломерату западних (пара)политичких субјеката, односно њихових интереса. Свакако, у тој композицији доминира амерички интерес према којем је Ђукановић, још од 1997. посебно сензитиван. Заузврат, Ђукановић је добио ”концесије” на неке шверцерске канале и важније – ”демократску” легитимацију приватне, полицијске државе феудалног типа. За разлику од Ђукановића којем је дата потпуна слобода ”демократског” израза, Запад опозицију већ деценијама стерилише и укалупљује у јалове политичке нормативе. То су они типични западни окови сковани за (гео)политичке и животне губитнике широм свијета, а које вербално пакују у фразе ”демократских” стандарда, прицнипа… Поред ”разиграног” Ђукановића и његовог уличарско-боксерског политичког менталитета, уз свесрдну помоћ тајне полиције, криминалаца и огромних количина шверцерског новца, пребројавање изборних листића у Црној Гори постаје бесмислено. Ђукановић је врло добро разумио ”амерички концепт” препарирања својих противника бесмисленим мантрама “демократске” хипнозе и све то примјенио у досадашњим изборним процесима у Црној Гори.

Ђукановићево бирачко тијело нема утврђене идеолошке афинитете, већ је то пирамидална интересна заједница којој је идеологија искључиво дио лаког, маскембалског политичког фолклора.Када је то потребно, њима се једноставно и брзо инсталира нови ”политички софтвер”, без имало бојазни да ће то наићи на било какву психичку или моралну препреку. Као што данас типични ДПС функционер или подржавалац говори као ватрени заговорник НАТО-а, већ сјутра, уколико феудални господар Црне Горе уђе у неку нову интересну зону, може изгледати и дјеловати као жесток подржавалац Евроазијске уније.

Орвеловска ”демократија”

У Црној Гори живи нешто изнад 650 000 становника.Мали брoј становника је средишња чињеница за развој манипулативних техника које се примјењују у изборном процесу у Црној Гори. У бирачком списку се налази око 500 000 рађана. Са уходаним полицијским апаратом, праксом наслијеђеном из периода комунизма, лако се долази до личне карте потреба, страхова, стрепњи… сваког појединца. На тај начин, режим је Црну Гору претворио у пилот-село орвеловске ”демократије” у којем на изборе строго контролисан број бирача који су супростављени режиму. Тачније, на изборе не смије да изађе већи број бирача од укупног броја заинтересованих подржаваоца режима. Значи, ”чаробна” формула опстанка режима је – број оних који ће изаћи на изборе, а који нису регистровани подржаваоци режима, мора бити мањи од оних који ће СИГУРНО изаћи и СИГУРНО подржати режим. Звучи банално једнставно, али је у било ком другом, озбиљнијем и иоле слободнијем систему – неоствариво. У Црној Гори је то могуће и у вишедеценијској пракси већ потврђено.

Ђукановић, ипак, све теже долази до већине

Поред свих уходаних механизама, цјелокупног репресивног апарата који му је на располагању, Ђукановић, у последње вријеме, тешко обезбјеђује апсолутну већину или се налази тик испод 50 процената.

Разлог због ког се Ђукановић суочава са изборним проблемима је недостатак новца и ресурса којим се задовољавају потребе наклоњеног бирачког тијела. Разочарења, па и отворени сукоби око подјеле све мањег плијена су постали честали појава у врху режима, а то се последично протеже до дна коруптивне пирамиде. Некадашње огромне резерве новца и добара стечених различитим врстама шверца су утањиле. Један од могућих разлога затврања разрађених шверцерских канала је и то што је Ђукановић са својим мафијашким кланом ушао у зону америчких интереса. Подсјетимо, у демонтажи Шарићевог нарко картела, а који се доводи у везу са Ђукановићем и њему блиским лицима, учествовала је и америчка ДЕА, што је сигурна индикација да је неко ”неовлашћено” ушетао у амерички нарко посјед.

Дакле, разлог због Ђукановић тешко долази до потребне већине апсолутно немају никакве везе са политиком, идеологијом или било којим другим фактором који можда опредељује бираче у неким другим системима и земљама – овдје је то само питање количине новца из сивих извора и унутрашње коруптивне расподјеле.

У последње вријеме, појединци и групе који у јавности дјелују као класичне експозитуре обавјештајних структура САД-а, такозване ”Сорошеве грант стриптизете”, посебно су живахне у противљењу режиму Мила Ђукановића. Извјесно је да нису сви они, као дојучерашњи Ђукановићеви савезници, наједном и синхронизовано, препознали његове криминогене особине. Заправо, Американци су само активирали своје спаваче и формирали конкурентски табор Ђукановићу. У тој ”тржишној” утакмици два конкурентска клана, Американци очекују да ће се њихови интереси брже остваривати него у претходном периоду, када је Ђукановић сувререно владао тим дијелом политичког простора. Ово је већ виђен процес у другим ”транзиционим” државама, када Американци уходавају и филтрирају ”нову елиту” за промјену власти. Колико је тај тренутак далеко, односно близу, зависиће од геополитичке прерасподјеле зона утицаја у региону и ”тржишној” цијени Ђукановићевог опстанка на власти.

Владимир Божовић, Фонд Стратешке Културе