ЦРНОГОРСКО чланство у NATO-у апсолутно није усмерено против било које државе у региону, поготово не против Србије, са којом су наши односи можда и најбољи у задњих 11 година, изјавио је министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић, који очекује да се одмах након формирања српске владе организује узајамна посета два министра, његова Србији, а српског министра Црној Гори.

Недавна изјава потпредседника Владе Русије Дмитрија Рогозина да је улазак Црне Горе у NATO уперен директно против Србије, а не против Русије, у ствари је била „више порука Србији, него Црној Гори”, рекао је Бошковић у интервјуу за Танјуг, непосредно уочи одласка на састанак NATO, први од како је Црна Гора постала чланица Алијансе.

Он истиче да овакву изјаву Русије не може да оправда, нити да схвати, и да је црногорско чланство у NATO-у од најбољег интереса за саму Русију, ако су Русији потребни интерес мир и стабилност на Балкану.

А ако нису, онда заиста не видим зашто бисмо уопште узимали у разматрање њихов интерес”, каже он и додаје да се нада да ће у наредном периоду схватити да ово што смо ми урадили апсолутно није против интереса Русије и да ћемо ове односе, који су сада на најгорем могућем нивоу, подићи у наредном периоду”.

Бошковић такође сматра да је интерес Србије да буде део Северноатланског савеза, и да је „пут ка Европској унији значајно олакшан претходним учлањењем у Северноатлански савез”.

„Сведоци смо да у Србији не постоје недоумице око тога да ли су европске интеграције приоритет земље. Дакле, и од власти и од великог дела опозиције видимо да су опредељени ка европским интеграцијама, али смо исто тако сведоци да европске интеграције тешко могу доћи без претходних евроатланских интеграција. То свакако нећете чути са било које адресе, а ја бих волео да ме демантују и да то буде један модел који ће негде за касније бити могућ”, каже Бошковић и додаје:

„Лекције из прошлости су нас научиле да неутралност није баш опција”.

Он додаје да је уласком Црне Горе у Северноатлански војни савез, почетком овог месеца, стављена тачка на евентуалне територијалне претензије у региону на ову државу.

„Испуњавањем овог спољнополитичког приоритета смо остварили највиталнији државни и интерес Црне Горе, а то је да смо обезбедили мир и стабилност за Црну Гору, за њене грађане. Тиме доприносимо миру и стабилности региона и на тај начин обезбеђујемо непроменљивост граница Црне Горе у, надам се, једном заиста дугом периоду”, каже Бошковић

Предраг Бошковић

На питање да ли је чланство у NATO довољна гаранција за то у случају да дође до реализације неких геоплитичких интереса, попут пројекта Велике Албаније, Бошковић одговара:

„Управо црногорска интеграција у NATO ставља печат на све великодржавне пројекте на Балкану, који су укључивали Црну Гору”.

Било да је реч о великоалбанском пројекту, великосрпском или било којем другом пројекту”, каже он и додаје да је „будућност у евроатланским интеграцијама, не само кад је Црна Гора у питању, већ и комплетан регион Западног Балкана”.

На питање да ли би у неким деликатним интервенцијама NATO, рецимо на Косову, Црна Гора преиспитала своје учешће и евентуално рекла „не”, Предраг Бошковић нема дилему:

„У договору са нашим савезницима бисмо свакако, у било којој варијанти, учествовали у било којој акцији коју NATO дефинише као заједнички договор свих 29 чланица. Било да је то Косово, било да је то неки други део на земаљској кугли, без обзира на наше унутрашње политичке прилике”, јасан је Бошковић.

Он додаје да Црна Гора мора бити „кредибилан партнер како би очекивали с друге стране, у случају напада на Црну Гору, да и они нас заштите у том случају”.

Одговарајући на питање да ли се може очекивати да NATO на територији Црне Горе оформи своју базу, Бошковић тврди да „не постоји ни такве интенције, ни жеље”.

„Чак и да са наше стране постоји жеља да тражимо да се оформи база NATO-а, мислим да то за NATO тренутно није приоритет”, каже и наводи да његова земља броји 1.950 војника и да је то је оно што Црна Гора може да понуди Северноатланском савезу.

Оценио је и да је способност црногорске војске данас боља него што је била пре десетак година, те да је претходних осам година заједничких вежби са NATO-ом показало евидентан напредак у јачању војске ове земље.

На питање да ли је ипак требало спровести референдумско изјашњавање о уласку Црне Горе у NATO и колико најаве опозиције да ће, уколико дође на власт, поништити одлуку о чланству у Алијанси, Бошковић каже да је одлука о уласку у NATO била легална и легитимна.

Додаје да би значајна већина грађана, и да су изашли на референдум, била за чланство у NATO.

„А зашто нисмо то урадили, постоје практични разлози. Један је што су много мањи догађаји изазивали турбуленције у црногорском друштву”.

Он каже да су руски обавештајци покушали прошле године да изазову крвопролиће и како је рекао, да убију бившег премијера.

„То је тренутно у судовима и рочиште ће почети следећег месеца. Биће све отворено, транспарентно, тако да ће народ моћи да се увери у то шта се све припремало прошле године, током изборне кампање, односно на сам дан избора”.

Истовремено, идеје опозиције да ће уколико дођу на власт поништити одлуку о уласку у NATO Бошковић не сматра озбиљним, јер, како каже, „опозиција је говорила, и када се Црна Гора одлучила на независност, да ће оспорити ту одлуку”.

Бошковић тврди да Црна Гора неће имати проблем са испуњавањем финансијских обавеза према NATO-у .

Годишња чланарина од 450.000 евра је једино што Црна Гора мора да плати. То је 0,0027 посто војног буџета NATO-а”, закључује министар одбране Црне Горе.

Танјуг