06.02.2012. –
У истрази случаја о незаконитом одузимању људских органа која се наставља у Приштини први пут се појавио главни међународни сведок. Реч је о Канађанину Раулу Фајну, који је 2008. године био оперисан у скандалозној приштинској клиници Медикус. Ипак да ли ће његово сведочење бити довољно да се срповеде свестрана истрага и казне сви кривци? На ово питање покушао је да одговори наш коментатор Петар Искендеров.
Према сведочењу Раула Фајна, у организацију тајних операција одузимања и пресађивања органа на Косову била је укључена међународна мрежа лекара и посредника, који су представљали клинику Медикус, као и Турску и Израел. Цена пресађивања бубрега за Фајна је износила 87 хиљада евра. По материјалима истраге, донор за Канађанина је била Ана Русаленко пореклом са руског Далеког Истока, мада обећану надокнаду од 20 хиљада евра жена није добила.
Сведочења Раула Фајна ће омогућити да се процене размере и високи степен међународне координације делатности црних трансплантолога. Али у материјалима случаја и даље нема главног, о чему је писала у својој књизи бивши главни тужилац Међународног трибунала за бившу Југославију Карла дел Понте и реферисао у Парламентарној скупштини Савета Европе швајцарски правник Дик Марти. Тачније – умешаности косовске врхушке на челу са премијером Хашимом Тачијем у криминални бизнис. У материјалима које је сакупила и објавила Карла дел Понте, говорило се о стотинама Срба извезених крајем 90-их година са Косова у суседну Албанију у циљу насилног одузимања органа. Наведена су и конкретна имена тадашњих лидера Ослободилачке војске Косова, умешаних у тај бизнис, на челу са акуталним косовским премијером Хашимом Тачијем.
Судећи по информацијама које су процуриле у медије, истражитељи ЕУ извукли су поједине епизоде из актуалне истраге. И овде се не ради толико о одсуству доказа, колико о нежељи Запада да доведе у опасност већ створену слику косовске кризе, у којој је Албанцима била намењена улога жртава, а Србима улога агресора и злочинаца. Управо на тој тенденциозној слици базирала су се бомбардовања Југославије и НАТО-а 1999. године и касније признање самопроглашене независности Косова од стране САД и других водећих земаља чланица ЕУ – подсетио је у разговору за Глас Русије експерт Института за Славистику РАН Александар Карасјов.
Већ је утврђено да никаквих хиљада албанских жртава на Косову није било. Избеглице су бежале са Косова не само од српског лидера Слободана Милошевића, већ и од бомбрадовања. Зато је ово питање, наравно, исфорсирано. Истрага антисрпских злочина косовских Албанаца суочава се на препреке чисто политичке природе. Није случајно сама дел Понте објавила своје податке о црној трансплантологији не почетком 2000-их година, већ у априлу 2008. године, пошто је Запад већ признао независност Косова. Да је истина о чудовишним злочинима била позната раније, западна јавност би могла да не допусти слично признање. И данас истрага под окриљем ЕУ наилази на исте препреке. Тако да постоји вероватноћа да ће се суд ограничити изрицањем пресуде турском доктору Сонмезу и чиновницима косовског министарства здравља, а сви помени о спрским жртвама ће бити уклоњени.
У интервјуу објављеном ових дана у београдском недељнику Прес, сама Карла дел Понте такође је истакла да се актуална истрага суочава са „недостатком политичке воље“. По њеним речима, међународна заједница не жели да сазна истину о овим злочинима.
