Атина, 20.02.2013 – протесни митинг у центру Атине током 24-часовног општег штрајка против мера штедње у Грчкој, због предвиђања да ће незапосленост у 2013. достићи 30 одсто
Нагло сиромашење грчких грађана и висока незапосленост као и социјални цунами уз високу корупцију државних структура и масовно неплаћање пореза – то су главне карактеристике унутрашњег и спољнег имиџа Грчке данас.
Партије на власти – Нова демократија и Пасок – али и опозиционе, Сириза и Златна зора, играју на карту социјалне политке и запошљавања, пре свега младих. Главна политика водећих партија у Грчкој заснива се на популизму по питању социјалне и економске кризе у држави.
По оцени премијера Антониса Самараса влада се бори дан и ноћ да дође до опоравка у Грчкој, и обезбеди прилика младима међу којима је 60 одсто незапослених. Самарас подстиче патриотизам на сиромаштву и каже:
Верујем у снагу и понос Грчке. Заједно ћемо победити уз велику снагу и инспирацију, кроз рад и љубав, а све за нашу земљу.
Народ у Грчкој, ипак, тражи хлеба, рада и сигурности – сем политичких порука владе и опозиције.
Каква се слика шаље о Грчкој?
Са друге стране, грчки социолози и психолози упозоравају да призори социјално понижавајућих ситуација, глади, сиромашења грађана и корупције штете слици Грчке у свету, њеном имиџу као туристичке државе југоисточне Европе и угледу у ЕУ.
Слике грчког очаја које преносе светски медији – као што је случај са лондонским Гардијаном који објављује фотографије дана о бесплатној дистрибуцији хране у центру Атине – делују дестимултивно за стране инвестиције. Гардијан преноси, сликом и текстом, да су десетине и стотине људи раширених руку чекале бесплатно воће и поврће. Кроз међународне медије – сличне овим, с људима који траже бесплатну храну – преноси се и неколико других фотографија са људима који цепају дрва у парковима да би се грејали. Све те слике грчке муке путују Европом, Интернетом и шаљу слику нестабилне државе, корумпиране власти и масовног незадовољства грђана, не само својом влашћу већ и Европском унијом и онима који одређују правила игре за Грчку и низ других мањих и већих држава где влада изразита криза.
Македонија је почела да извози огревно дрво у Грчку. То исто ради и Бугарска – преко 50 камиона дрва за огрев сваког дана долази из Бугарске са ценом од 50-60 евра по кубику (600 кг) док је тона угља у Грчкој око 150 евра. Продаја цепаног дрвета за огрев кренула је и из Србије према Грчкој тако да је то на Балкану постао сада масован посао.
Виртуелни бизнис
На хиљаде предузетника и стручњака из свих делова Грчке, путем Интернета, бесплатно рекламирају своје послове, кроз иницијативу ОТЕ која ради са пуно успеха. ОТЕ представља пет прича које користе ову виртуелну бизнис препоруку и представљање за своје комерцјалне цииљеве. Пет компанија из различитих сектора, покушавају да бесплатним услугама преко ОТЕ остваре лако и брзо продор својих веб страница, спотова и информација о свом бизнису.
Успон Интернета, (www.yоурбусинесс.г / Анаваси) у функцији је лакшег пословања у отежаним привредним условима, пре свега малог и средњег бизниса. Кроз посебно дизајниране странице (www.yоурбусинесс.гр), једноставне и са згодним алатом, заинтересовани професионалци могу направити странице или остварити онлајн трговину и пословање. Странице или онлајн трговину домаће компаније бесплатно могу да користе годину дана, уз ОТЕ инфраструктуру, пружање онлајн помоћи и телефонску подршку за информације или појашњења.
Хајка на слободњаке
Према Министарству финансија о потенцијалном прикупљању прихода од запослених и пензионера као и слободњака, сматра се да се могу сакупити велика пореска средства. Процјењује се да грчка држава губи из ове широке зоне пореских обвезника пореза на добит од око 10 до 11 милијарди евра годишње.
По подацима Министарства финансија процењује се да око 1,5 милиона пореских обвезника спадају у ову зону раширене утаје пореза. Траје лов на многе професије а пре свих на лекаре, фармацеуте, професоре, новинаре и остале слободне професије које традиционално не пријављују своје зараде.
Ник Сарвантес
Балкан Магазин
