Азијске берзе неће по добом памтити овај понедељак, с обзиром да су цене деоница пале на најнижу вредност у протекле три године. Овај суноврат узрокован је тиме што се улагачи ужурбано повлаче са тржишта након што је индекс Кинеске берзе пао са више од осам процената, упркос напорима званичног Пекинга да стабилизује стање на тржишту.
На почетку данашњег трговања у Шангају цене деоница потонуле су за 8 посто, након што су прошле недеље стрмоглавиле више од 12 посто.
– Тржишта су у силазном тренду. Нема добрих вести, донице су и даље скупе, а нема свежег новца јер кинеска средишња банка није смањила стопу обвезне резерве банака – рекао је Ки Јифенг, аналитичар у компанији “ЦЕБМ”, преноси Ројтерс.
Шта је индекс берзе?
Берзански индекс је листа (каталог) деоница и статистика која приказује њихову средњу (пондерисану) вредност. Користи се као мерило помоћу којег се приказују карактеристике деоница.
Паника на тржиштима је последица успоравања раста кинеске привреде, што је недавно навело тамошње власти на девалвацију јуана у покушају да се повећа конкурентност кинеских извозних производа и тако подстакне раст економије.
То је, међутим, изазвало валутни рат тржишта у развоју, која на исти начин покушавају да одбране свој економски систем. Јужноафрички ранд склизнуо је на најнижу вредност у последјних 14 година, малезијски рингит у 17 година, док је турска лира најнижа у историји.
Улагачи се плаше да ће слабљење Кине и валутни рат изазвати успоравање раста укупне светске економије. Тржишта у развоју, од којих многа зависе од извоза сировина, посебно су на удару јер је слабљење Кине, највећег светског потрошача сировина, изазвало пад цена.
Тако је јутрос цена бакра, која представља својеврсни барометар потражње у свету, пала на 4.950 долара по тони, што је најнижа вредност у последњих шест и по година, док је цена нафте на америчком тржишту, по први пута од светске финансијске кризе 2009. године, заронила испод 40 долара по барелу.
Улагачи се повлаче с тржишта и због тога што су прошле недеље цене деоница на Волстриту, који се сматра за “сигурну зону”, услед кинеских поремећаја забележиле највећи недељни пад у готово четири године.
Због несигурности на тржиштима деоница, улагачи уточиште за капитал траже у сигурнијим инвестицијама, као што су државне обвезнице и поједине валуте.
С друге стране, долар је под притиском јер улагачи верују да ће америчка централна банка Фед због кинеских проблема одложити повећање кључних каматних стопа до краја ове или почетка идуће године.
Последице и на осталим азијским берзама
На Токијској берзи Никеи индекс је јутрос био у минусу више од 3 посто, склизнувши по први пута након више од пет месеци испод нивоа од 19.000 бодова.
Берзански индекси у Јужној Кореји, Аустралији, Сингапуру и Хонг Конгу потонули су између 2,2 и 4,7 посто, па је укупан индекс азијско-пацифичких деоница, без јапанских, у минусу више од 4 посто, што је најнижа вредност још од 2012. године.
Шта је берза?
Берза је физички и пословно организован простор, на коме се по строго утврђеним правилима тргује хартијама од вредности, новцем и страним средствима плаћања.
Берза је институција финансијског тржишта, али је и сама по себи финансијско тржиште. Берзе као институције организованог финансијског тржишта капитала, представљају самосталне организације које поседују сопствени пословни простор (зграду), чланство и пословна правила.
В. Филиповић, Блиц, Ројтерс
