Црно на бело: Циљеви британског мешетарења у Србији

Неолибералне глобалистичке режиме одликује игнорисање вредности попут истине, искрене намере и транспарентности. Последица је да јавно мњење постаје жртва институционализоване системске преваре. Еталон таквог система је Британија, држава бестидних инсинуација, подлих намера, скривених циљева и двосмисленог говора.

Реакцију на вредносно (и законски) неприхватљиву праксу британске власти изазвала је хакерска мрежа „Анонимус“, која је разобличила да је влада (Терезе Меј и Дејвида Камерона) користила буџетска средства за мрже дезинформисања у ЕУ, САД, Канади, али и у земљи (против опозиције и посебно шефа опозиције Џеремија Корбина). Због прања пропаганде кроз медије и стручну јавност прва на удару нашла се невладина организација Иницијатива интегритета (Integrity Initiative).

Иницијатива интегритета у свом приручнику помиње организовано деловање у Србији:

1) мeђу три главна достигнућа прве фазе манипулације јавном сфером (укључујући „блаћењем“ оних које сматрају неподобним и спречавањем њиховог именовања на јавне положаје), која подразумева стварање кластера у различитим државама, наводи се „утишавање гласова за Кремљ на српској ТВ“;

2) истиче се управљање дистрибуцијом комуникација за систем кластера (новинара, научника и јавних радника за брзу реакцију у јавности) против „малигног мешања Русије“ у Грчкој, Србији, Црној Гори, Босни, Литванији и САД, што обухвата куповину новина, разрађивање дебатних догађаја и образовање осматрачнице медија и у том контексту координација „интеграције кластера у Србији и Црној Гори“;

3) православље се наводи као оружје Русијe и проблематизује зато што „црногорски и други балкански православни верници нагињу Србији и Русији, а не Грчкој“.

ФАСАДА МАЛИГНИТЕТА
Иницијатива интегритетa је покренута у јесен 2015. године од стране организације под називом Институт за државну вештину (Institute for Statecraft) у сарадњи са Слободним универзитетом Брисела. Прокламовани циљ био је „скретање пажње политичара, креатора политике, људи од утицаја на мњење и других заинтересованих на претњу коју Русија представља за демократске институције Британије, Европе и Северне Америке“. Проблем је што су обмањујуће пропагандне кампање, прикривене кроз међународну мрежу политичара, новинара, научника, истраживача и војних лица, финансирали, између осталих, британска Канцеларија за иностранство и Комонвелт, НАТО, Фејсбук и организације заговорници англоамеричког хегемонизма и неоимперијализма.

Mрежа око Иницијативе интегритета под надзором је Института за државну вештину, аналитичког центра са седиштем у Шкотској, од којег добија финансије. Директор овог „Института“, иако формално није функционер обавештајног система, често ангажује британске тајне службе и шаље своје агенте на седнице одбора Доњег дома парламента како би пласирао дискурсе посланицима. Кружоци образовани за политичку и финансијску манипулацију спроводе мисије британске обавештајне врхушке и уплићу се у унутрашње послове суверених држава. Док у Британији скандал добија на замаху, европски политичари ћуте о активности Иницијативе интегритета у њиховим земљама.

Интернет домен Иницијативе интегритета (integrityinitiative.net) регистрован је 22. јуна 2015. године. До краја новембра те године добија 46.639 фунти од приватне инвестиционе фирме са седиштем у Хјустону (FW Investments Partnership), британске Канцеларије за иностранство и Комонвелт, америчког аналитичке организације Центар за поморску анализу и католичке међународне развојне добротворне институције за Енглеску и Велс (CAFOD). До новембра 2016. добила је 87.250 фунти на име наменских фондова за безбедност Уједињеног Краљевства, НАТО и за истраживачке програме у Русији и Украјини, као и 33.441 фунти од донаторске организације Далвертон траст и кроз програме Канцеларије за иностранство и Комонвелт.

За 2017. годину „Иницијатива“ је добила 307.000 (око 330.000 евра) од приватних донатора, 124.567 фунти од Канцеларије за иностранство и Комонвелт, који је одобрио и зајам од 250.000 фунти за 2017/18. Откривена документација показује да је нешто више од месец дана пре зајма за фискалну 2017/18 годину шеф „Иницијативе“ (Крис Донели) о томе разговарао у Секретаријату одбране, те изгледа како је зајам само формално каналисан преко цивилног секретаријата. У том контексту, занимљива је уплата 45.000 фунти за пропагандне активности у Европи и САД од Фондације Смит Ричардсон, која је међу финансијерима и родитељске организације Иницијативе интегритета – Штаба НАТО јавне дипломатије.

Канцеларија за иностранство и Комонвелт је признала да је финансирала „Иницијативу“. Та Канцеларија је, поред дипломатске службе, задужена за Тајну службу (бивша МИ6) и Штаб владиних комуникација (GCHQ). Осим шефа дипломатије, ингеренције у обавештајно-безбедносном систему имају Секретар одбране, задужен за војну обавештајну службу, и Унутрашњи секретар, надлежан за Општу службу безбедности (МИ5) и Здружени центар за анализу тероризма. У финанирање Иницијативе интегритета, дакле, био је укључен цео британски спољнообавештајни систем.

БОРБА ЗА СРЕДСТВА
Британска влада је признала да су Канцеларија за иностранство и Комонвелт, Армија и Секретаријат одбране финансирали и Институт за државну вештину. Ова организација је била иза пропаганде шиканирања шефа опозиционе Лабуристичке партије и лидера опозиције у Доњем дому, иначе анти-интервенционистички оријентисаног политичара.

Многи истраживачи сматрају да је операција Иницијативе интегритета координирана од стране британског војнообавештајног етаблишмента. У том смислу се указује да је на почетку пројекта, 2015. године, шеф „Иницијативе“ (Донели) „постављен за пуковника војне обавештајне службе“. На то указује и чињеница да Иницијатива интегритета тврди да се “супротставља руским дезинформацијама и малигном утицају” а да су главни играчи који је подржавају носиоци надувавања фаме о руској претњи, зарад чега добијају већа средства за мешетарење по свету, укључујући у Србији.

Иницијатива је, на пример, спровела успешну кампању против именовања Педра Бањоса за директора шпанске националне безбедности, пласирајући тезу да је он „за Кремљ“, што показује да се британски обавештајни естаблишмент не либи да мешетари у државама са којима су европски и НАТО партнери. Експонирање ове организације је, чини се, загребало површину нечега што делује као напредна и онлајн верзија оперативне акције CIA-е Птица ругалица (Operation Mockingbird).

Институт за државну вештину је добротворна организација са седиштем у месту Фифе у Шкотској, на локацији где се налази “празна, полу-напуштена, делимично срушена зграда.” „Институт“, међутим, има канцеларију у Лондону, у објекту који припада организацији посвећеној „унапређењу културе и филантропије“ (Булдог траст). У тим просторијама новинари су затекли Сајмона Брејси Лејна, младића у двадесетим годинама, који је 2016. године био организатор теренске кампање Бернија Сандерса за председничку номинацију Демократа у САД. Сандерсово прећуткивање крађе гласова Хилари Клинтон и прихватање ње као кандидата, иако се испоставила као крадљивац гласова и пара, подгрева сумњу да је Лејн у тој кампањи деловао у оквиру операције британског војнообавештајног утицаја.

ОЗРАЧИТИ МАЛИГНИТЕТ
Британци су, након година империјализма, остали са системом у коме политички представници не служе народу, него као покриће режиму. Британска влада једнако је отуђена од народа, па не чуди њено бешчашће у светској политици. Британски народ, слуђен вековима експлоатације других, на своју жалост не схвата шта им мисли и спрема владајућа номенклатура и њихови луткари из британске дубоке државе.

Изгледа, шире посматрано, да је афера о „руском утицају“ на америчке изборе, на чему су посебно инсистирале Демократе, била у циљу скретања пажње. Право мешање у америчке изборе, додуше преко ЦИА и тајновитог Демократског националног конгреса, било је од стране британске тајне службе и/или војне обавештајне службе. Председник Путин је на конференцији за штампу после сусрета са Трампом поменуо Била Браудера, перача новца који је учествовао у завери клинтоновске мафије тражењем прљавштине о Трампу од британских обавештајаца. Бивши припадник МИ6 Кристофер Стил је, како спекулишу аналитичари, ангажовао Сергеја Скрипаља, издајника из редова ГРУ, да сачини досије. Коначно, из Британије је у априлу 2016. године пласиран дискурс о „руском мешању“ (подметањем Трамповом саветнику Џорџу Пападопулосу).

Имајући у виду малигни британски утицај, у Србији би требало посветити пажњу и извести на светло дана све који су укључени у кластере и манипулације овог глобалног тумора. Они су опасни зато што су администрација и јавни простор пуни неолибералних залуђеника, што нашу политику спречава да разликује пријатељско и непријатељско спољно деловање. Стабилност не значи ћутке трпљење малигног утицаја, већ јасне и транспарентне односе у којима ће се разликовати намере и интереси у јавном простору.

МИРОСЛАВ СТЕВАНОВИЋ

Др Мирослав Стевановић је ванредни професор на Правном факултету Универзитета Мегатренд и на Академији за националну безбедност у Београду. Екслузивно за Нови Стандард.

Извор Нови Стандард