Да ли је постојала јасна намера да се ПКБ, једно од најдрагоценијих српских предузећа (након ЕПС-а и Телекома) упропасти, како би се продао по што нижој цени?
Србија нема нити може да добије ни метар земље на Косову и Метохији, али зато може да прода више од 5% територије града Београда (170 квадратних километара од 3.223 километара) и то по цени која је 4 пута мања од вредности капитала ПКБ-а. Наравно, могуће је да Арапи не уложе ни цента, већ да дају оперативни кредит по каматној стопи од 8-10% како би извлачили профит, а ПКБ да и даље ствара губитак у пословању. Али, овде се не бавимо Арапима већ основним чињеницама о ПКБ-у.
Шта нам кажу подаци из биланса успеха ПКБ-а? Да је од 2013. пословање ове компаније погоршавано, те да се из 2,2 милијарде добитка прешло у губитак који је константно растао. Да ли је овде постојала јасна намера да се једно од најдрагоценијих српских предузећа (након ЕПС-а и Телекома) упропасти, а како би се продало по што нижој цени? Ово је питање за тужилаштво, ја само овде констатујем податке.
Ових дана је изашла најновија публикација АПР-а „Сто нај… привредних друштава у Републици Србији у 2017“.
На страници 32. у ПДФ-у ПКБ се налази на 19. месту према вредности пословне имовине (62,1 милијарди динара). Дође као горка иронија да је окружен фирмама у хрватском власништву: на 18. месту је Мекратор-С ДОО Нови Сад, а на 20. је АД Имлек. Иронија, јер Катар уз Хрватску радо финансира филмове којима се блати Србија, али то баш никакве везе нема са будућим пословањем ПКБ-а.
Према вредности капитала (48,8 милијарди динара) ПКБ се налази на 12. месту и већина предузећа са већим капиталом је у јавном власништву. Али то је лепи списак даљих кандидата за приватизацију.
За крај прилажемо податке ММФ-а о страним улагањима у Србију за 2016 (нису још увек објавили за 2017). „Тврда“ улагања су инвестирања у инфраструктуру (зграде, машине…) док су мека улагања кроз интракомпанијске зајмове. Меким улагањима се преносе светске кризе када је матичној компанији потребна готовина, те од филијала затражи што брже раздуживање. На приложеној листи улагања у Србију, УАЕ налазе се на 26 месту, са 39 милиона долара инвестиција и 90 милиона кредита, те уделом инвестиција од само 30,3%. Мањи удео инвестиција у укупним улагањима, међу више рангираним земљама, имају само Хонг Конг, Кина (0,7%) и Девичанска Острва (20,8%).
П.С. Меркатор је у прошлој години исказао губитак од 6,9 милијарди динара, што је готово половина капитала који је имао. То значи да ће вероватно у овој години отићи “испод воде”, што значи да се Агрокор у Хрватској спашава “дављењем” фирми-ћерки у окружењу (што можда и није тачно, јер је Имлек имао добит од 4 милијарде).
(Извор: Макроекономија)
