Аналитика

„Црноморскли фитиљ“ допире до Балкана и Егеја

Криза у Украјини која је у зони грађанског конфликта и претећег државног удара озбиљно угрожава регион Црног мора и руске интересе у Украјини, пре свега енергетске али и војно стратешке. Немачка је највише увезана у послове са Руском Федерацијом али и жели да се преко утицаја у Украјини обнови тзв „источно питање“ које Немачка покушава да реализује преко Украјине дуже од 100 година.

Украјина је пред унутрашњм расцепом и урушавањем суверенитета што може да буде основа за кризу – економоску, енергетску и геополитичку и на Балкану уз експанзију Турске и ширење њеног утицаја, пре свега у Грчкој.

Украјински сценарио може бити моделиран у блажој форми на Балкану пре свега у свим државама са економскм проблемима, високом незапосленошћу и слабим владама. Смањење или конфронтирање око утицаја Русије у Украјини под притиском политике САД и, посредно, Немачке одразиће се на  гасни пројекат „Јужни ток“ и угрожавање економских интереса Москве на Балкану.  

Енергетска зависност ЕУ од руског гаса и нафте

Какава је енергетска зависност ЕУ и Европе од Русије која се снабдева преко Украјине и Белорусије и гасовода Северни ток. Јасно је да у таквим условима тешко да може да се не говори о значају развоја односа ЕУ и Русије у економској области. Исти је однос Русије и Европске уније и када се ради о питањима сарадње у енергетици. Цео низ чланица ЕУ зависи од испорука руског гаса, било са половином потребних количина, било стопроцентно.

Ево података Европске комисије о томе колико руски гас учествује у структури националне потрошње чланица ЕУ: Естонија, Финска, Латвија, Литванија – 100%, Словачка – 98%, Бугарска – 92%, Чешка – 78%, Грчка – 76%, Мађарска – 60%, Словенија – 52%, Аустрија – 49%, Пољска – 48%, Немачка – 36%,Италија – 27%, Румунија – 27%, Француска – 14%, Белгија – 5%.

Укупну зависност Европске уније од испорука руског гаса Брисел процењује на 39%. Осим тога, Европска унија од Русије купује око 33% нафте.

Немачка као „мотор“ ЕУ има стратешке интересе у Руској Федерацији и зато ће морати да „пегла“ односе са Русијом. Немачка и Русија оствариле су, према подацима Савезне службе за статистику, 2012. године трговинску размену од преко 80 милијарди евра, а Меркелову не зову џабе швапском домаћицом – што је синоним за штедљиву и способну менаџерку кућног буџета. Том буџету добрано доприноси извоз машина, возила и хемијских производа у Русију, те оних 40 милијарди евра годишње што их обрне 6.100 немачких фирми у Русији, које укупно запошљавају 270.000 људи.

Криза у Украјини одговара САД ради стварања напетости у ЕУ и Европи и сукобљавања Русије са ЕУ и Немачком, као и због лакшег утицаја САД на ЕУ и њену кризу.

Домино ефекат из Украјине могућ у ЕУ и Грчкој

Украјина је велики залогај и Грчка, као преседавајућа у ЕУ, мора да води избалансирану политику, како унутар ЕУ али и у односима са Украјином и Руском Федерацијом. Заоштравање Грчке са Русијом може се крајње негативно одразити на економску и енергетску ситуацију у Грчкој али и на Кипрру и зато грчка дипломатија мора бити флексибилнија и рационалнија, да се не ставља ни на једну страну.

Извоз конфликтносит из Украјине већ је уочен и на Балкану, кроз социјалне протесте и друге захтеве у БИХ која је у сталној опасности од расцепа државе под протекторатом ЕУ и НАТО. БИХ на Балкану може бити окидач за конфликте на Косову, БЈР Македонији и Грчкој али и за ширење политичке нестабилности која је већ дуже време присутна у Турској.

Социјална побуна, праћена политчким, међуетничким и верским сукобима брзо може да плане на Балкану и у Грчкој и то у њеном северном делу, у Тракији и око Солуна и Атине. Могуће је, рецимо, очекивати да Сириза и Златна зора, свако на свој начин, удруже снаге против садашње владе Пасока и Нове демократије и да се изазове „политчки високи напон“.

Велики број незапослених у Грчкој, којих је око 28 одсто са око 50-60 одсто незапослних младих до 25 година, може утицати на ширење грађанског отпора, градских немира и стварање урбане гериле чега је у Грчкој већ било. Поред наведених партија, агресивност могу подстаћи и имигрантске групације повезане са исламским фактором и да гурну Грчку у форме ванредног стања. Све опције су могуће али је извесно да ће Турска покушати да наметне своју политку и на Кирпру и у Грчкој

 

Никос Арванитес, Атина

Балкан магазин

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!