Криза у Украјини која је у зони грађанског конфликта и претећег државног удара озбиљно угрожава регион Црног мора и руске интересе у Украјини, пре свега енергетске али и војно стратешке. Немачка је највише увезана у послове са Руском Федерацијом али и жели да се преко утицаја у Украјини обнови тзв „источно питање“ које Немачка покушава да реализује преко Украјине дуже од 100 година.
Украјина је пред унутрашњм расцепом и урушавањем суверенитета што може да буде основа за кризу – економоску, енергетску и геополитичку и на Балкану уз експанзију Турске и ширење њеног утицаја, пре свега у Грчкој.
Украјински сценарио може бити моделиран у блажој форми на Балкану пре свега у свим државама са економскм проблемима, високом незапосленошћу и слабим владама. Смањење или конфронтирање око утицаја Русије у Украјини под притиском политике САД и, посредно, Немачке одразиће се на гасни пројекат „Јужни ток“ и угрожавање економских интереса Москве на Балкану.
Енергетска зависност ЕУ од руског гаса и нафте
Какава је енергетска зависност ЕУ и Европе од Русије која се снабдева преко Украјине и Белорусије и гасовода Северни ток. Јасно је да у таквим условима тешко да може да се не говори о значају развоја односа ЕУ и Русије у економској области. Исти је однос Русије и Европске уније и када се ради о питањима сарадње у енергетици. Цео низ чланица ЕУ зависи од испорука руског гаса, било са половином потребних количина, било стопроцентно.
Ево података Европске комисије о томе колико руски гас учествује у структури националне потрошње чланица ЕУ: Естонија, Финска, Латвија, Литванија – 100%, Словачка – 98%, Бугарска – 92%, Чешка – 78%, Грчка – 76%, Мађарска – 60%, Словенија – 52%, Аустрија – 49%, Пољска – 48%, Немачка – 36%,Италија – 27%, Румунија – 27%, Француска – 14%, Белгија – 5%.
Укупну зависност Европске уније од испорука руског гаса Брисел процењује на 39%. Осим тога, Европска унија од Русије купује око 33% нафте.
Немачка као „мотор“ ЕУ има стратешке интересе у Руској Федерацији и зато ће морати да „пегла“ односе са Русијом. Немачка и Русија оствариле су, према подацима Савезне службе за статистику, 2012. године трговинску размену од преко 80 милијарди евра, а Меркелову не зову џабе швапском домаћицом – што је синоним за штедљиву и способну менаџерку кућног буџета. Том буџету добрано доприноси извоз машина, возила и хемијских производа у Русију, те оних 40 милијарди евра годишње што их обрне 6.100 немачких фирми у Русији, које укупно запошљавају 270.000 људи.
Криза у Украјини одговара САД ради стварања напетости у ЕУ и Европи и сукобљавања Русије са ЕУ и Немачком, као и због лакшег утицаја САД на ЕУ и њену кризу.
Домино ефекат из Украјине могућ у ЕУ и Грчкој
Украјина је велики залогај и Грчка, као преседавајућа у ЕУ, мора да води избалансирану политику, како унутар ЕУ али и у односима са Украјином и Руском Федерацијом. Заоштравање Грчке са Русијом може се крајње негативно одразити на економску и енергетску ситуацију у Грчкој али и на Кипрру и зато грчка дипломатија мора бити флексибилнија и рационалнија, да се не ставља ни на једну страну.
Извоз конфликтносит из Украјине већ је уочен и на Балкану, кроз социјалне протесте и друге захтеве у БИХ која је у сталној опасности од расцепа државе под протекторатом ЕУ и НАТО. БИХ на Балкану може бити окидач за конфликте на Косову, БЈР Македонији и Грчкој али и за ширење политичке нестабилности која је већ дуже време присутна у Турској.
Социјална побуна, праћена политчким, међуетничким и верским сукобима брзо може да плане на Балкану и у Грчкој и то у њеном северном делу, у Тракији и око Солуна и Атине. Могуће је, рецимо, очекивати да Сириза и Златна зора, свако на свој начин, удруже снаге против садашње владе Пасока и Нове демократије и да се изазове „политчки високи напон“.
Велики број незапослених у Грчкој, којих је око 28 одсто са око 50-60 одсто незапослних младих до 25 година, може утицати на ширење грађанског отпора, градских немира и стварање урбане гериле чега је у Грчкој већ било. Поред наведених партија, агресивност могу подстаћи и имигрантске групације повезане са исламским фактором и да гурну Грчку у форме ванредног стања. Све опције су могуће али је извесно да ће Турска покушати да наметне своју политку и на Кирпру и у Грчкој
Никос Арванитес, Атина
Балкан магазин
где пролази гасовод биће и базе