Министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров први пут је отворено изјавио данас да ће Москва разматрати напад на руске грађане као напад на Русију. Ако будемо подвргнути нападу, наравно, одговорићемо на њега, рекао је Сергеј Лавров у данашњем интервјуу руском каналу на енглеском језику Раша Тудеј.

Шеф руске дипломатије дотакао се у њему кризе у Украјини и могућих одговора Москве на ескалацију напетости од стране америчке админинстрације.

Сергеј Лавров је давао интервју на енглеском и он је у суштини био директно обраћање јавности ЕУ и САД преко глава америчке администрације и европских влада. Тон интервјуа показује да Москва више нема намеру да се мири са колосалним размерама лажи, искривљавања руске политике, провокацијама кијевских власти и интригама Обамине администрације пред својим границама.

Још ни један интервју Сергеја Лаврова о догађајима у Украјини није био дат у тако оштрим и одлучним тоновима. Шеф руске дипломатије, један од најискуснијих светских дипломата, у суштини је подвукао црвену лнију иза које Кремљ неће дозволити неонацистичкој хунти у Кијеву и њеним покровитељима у Вашингтону да ступе.

Америка, рекао је Сергеј Лавров, бави се пребацивањем кривице на туђа плећа, оптужујући Русију за догађаје у Украјини. Према речима Лаврова, Русија не немерава да трпи оштећење својих интереса или нападе на своје грађане.

Ако будемо подвргнути нападу, наравно, одговорићемо на то. Ако буду угрожени наши законити интереси, директно нарушени интреси руски грађана, као што је било са Јужном Осетијом, ја не видим други излаз него да се одговори у складу са свим нормама међународног права.

Помен Јужне Осетије директно је везан за кавкаски рат 2008. године, који је започео проамерички режим председника Михаила Сакашвилија. У ноћи између 7. и 8. августа 2008. године грузијске трупе су почеле да гађају осетинску престоницу. Међу главним циљевима они су изабрали и базу руских миротвораца у близини Цхинвала. Мировни батаљон се налазио у Јужној Осетији на потпуно законитим основама, у складу са споразумом Русије, Грузије и Јужне Осетије из 1992. године. Грузијске трупе су га прекршиле и убиле 12 руских вијника. 150 је тешко рањено. Москва је била приморана да започне операцију приморавања на мир. Она је завршена потпуним разбијањем трупа Сакашвилија.

Сергеј Лавров није крио да је стрпљење Москве истекло, када је коначно постало јасно да кијевским протекторатом и кијевском хунтом директно руководи Вашингтон. То је јасно показала, рекао је он, управо завршена посета потпредседника САД Џоа Бајдена Кијеву. Бела кућа је сасвим отворено већ прешла на „ручно управљање“ својим кијевским намесницима.

За време посете потредседника Џозефа Бајдена Кијеву 21. и 22. априла кијевске власти су објавиле обнову контратерористичке операције – истакао је Лавров. Индикативно је што у кијевске власти то објавиле за време Бајденове посете. Одлуку о почетку операције у Кијеву су донели после пута директора Ције Џона Бренана. Последњи је био у Кијеву 13. априла. Зато немам разлога да не верујем да САД руководе том представом, рекао је руски министар.

Сергеј Лавров је одбацио као лажљиве оптужбе на рачун Русије о тобожњој умешаности у немире на истоку Украјине и о припреми агресије против Кијева од стране Москве.

Руске трупе се налазе на руској територији. Русија је задовољила захтев о инспекцији у оквиру такозваног Бечког документа 2011. године и Споразума о отовреном небу: инспектири су посетили регионе где су размештене трупе које учествују у маневрима, и извели посматрачке летове изнад тих рејона. Нико од њих – ни Американци, ни Украјинци, ни европљани – нису нашли ни један доказ учешћа Русије у војној делатности која угрожава Украјину.

Сергеј Лавров је такође рекао да га чуди што државни секретар САД Џон Кери у разговорима очи у очи признаје радикализам и екстремизам кијевских власти. Али јавно говори супротно. И сасвим невероватним назвао је тврдње САД о томе да су сва административна здања у Кијеву заузели бандити демонстранти на потпуно законитим основама.

Украјина је само једна од испољавања америчке нежеље да уступа у геополитичкој бици. И било би добро када би САД научиле да мисле не само о својим геополитичким интересима, већ и о правима обичних људи.

Глас Русије