БЕОГРАД – Министарка правде Србије Нела Кубуровић позвала је све надлежне да доследно примењују Закон о спречавању насиља у породици, а грађане да пријављују насиље.

Кубуровић је на отварању Дана права Југоисточне Европе казала да се од ступања на снагу тог закона, усвојеног 2016. а примењеног 2017. године, суд до маја размотрио 90.000 случајева и да је изречено 31.438 продужења хитне мере. Истакла је да је Србија свесна да је владавина права кључна област ЕУ, да је Србија “дубоко посвећена реформском процесу” и да “чини све у циљу јачања владавине права”.

“Министарство правде континуирано и активно ради на јачању људских права и постигнут је значајан напредак”, рекла је Кубуровић на отварању Дана права југоисточне Европе.

Она је рекла да је Србија донела Закон о бесплатној правној помоћи и да се спремају подзаконски акти везани за његову примену да би се људима слабијег имовног стања унапредио приступ правди. Кубуровић је казала да се прави и прва Стратегија о правима жртава и да та радна група ради на изради Акционог плана те Стратегије. Навела је да је Србија усвојила и Закон о заштити података о личности, као и да је развијен портал судске праксе.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици рекао је да је владавина права фундаментална област Поглавља 24 и 24. Он је казао да иако је Србија донела Закон о забрани дискриминације, “има још ствари које треба урадити да би се заштитиле рањиве групе” и додао да је неопходно усвојити нову Антидискриминациону стратегију пошто је претходна истекла. “Нажалост, породично насиље нема границе и дешава се свуда у Европи”, рекао је Фабрици. Он је позвао све надлежне учине све да се осигура слобода медија и право на изражавање.

“ЕУ гледа у све ове области као приоритетне у процесу приступања”, рекао је Фабрици. Шведски амбасадор Јан Лундин истакао је важност доношења Закона о бесплатној правној помоћи и навео да је неопходно радити на стварању ефикасног и финансијски одрживог система бесплатне правне помоћи.

Директор за Европу Civil Rights Defenders Горан Милетић казао је да су Дани права Југоисточне Европе јединствен регионални скуп – да су на једном месту сви који се баве правом, као и институције које примењује правне стандарде.

“У последње време дешава се да те институције не сарађују, да правници другачије интерпретирају неке стандраде који постоје нарочито оне које даје Европска конвенција о људским правима”, рекао је Милетић новинарима и додао да је на Данима права Југоисточне Европе ове године око 50 излагача. Он је навео да владавина у права у Србији “свакако није на задовољавајућем нивоу” и да о томе говоре и извештаји Европске комисије (ЕК).

Милетић је навео да су “репери процене владавине права у Србији извештаји ЕК и Савет Европе, који такође има доста замерки на стање”. “С једне стране нисмо толико лоши као Русија, или тренутно Турска или Азербејџан, а опет нисмо на оном нивоу на којем треба да буде земља ЕУ”, рекао је Милетић и додао да је потребно унапредити много ствари и примењивати законе.

Милетић је о Закону о бесплатној правној помоћи казао да су на то све државе чекале дуго, а Србија преко 18 година и додао да је сада тешко рећи да ли ће се појавити неки проблеми у примени. “Ја заиста верујем да је искорак напред што је закон донет, али како ће изгледати у примени остаје да се види”, рекао је Милетић. Он је рекао да Србија “поприлично споро напредује, али да се тај напредак на крају ипак деси”.