Иако Кори Удовички сматра да је буџет за 2015. нешто што до сада у Србији „није виђено“, план прихода и расхода Лазара „ко то беше“ Крстића за ову и Душана Вујовића за наредну годину разликује се за највише 0,6 одсто. Зар то онда није нешто „већ виђено“? И то неколико пута
Ако је тачно, као што тврди Народна банка Србије, да је динар ослабио зато што странци профите претварају у евре и износе их из земље, домаћа валута у 2015. биће најстабилнија на свету!
Странци, наиме, сада износе профите зарађене 2013, а пошто их ове године, због рецесије и пада бруто домаћег производа за бар два одсто, углавном неће бити, наредне неће имати ни шта да изнесу. И ето нама стабилног динара! Тим пре што је и буџет за 2015. нешто што до сада, како тврди Кори Удовички, у Србији „није виђено“.
У реду, доста је било шала. „Чудо невиђено“ заправо је брат близанац оригиналног буџета за 2014. Лазар „ко то беше“ Крстић планирао је да се ове године у државну касу слије 930 милијарди, а Душан Вујовић догодине рачуна на 924,4 милијарде динара. Разлика је, дакле, само 0,6 одсто. Зар то није статистичка грешка?
Крстићев и Вујовићев план трошкова се доста разликују. Али, само на први поглед. Јер, када се планираним расходима за 2015. дода и оно што је књижено „испод црте“ трошкови се пењу на 1.115 милијарди. И, гле чуда! Па у динар колико је и Крстић планирао расходе за 2014. Како је онда нови буџет нешто што у Србији још није виђено? Пре ће бити да је ово, нажалост, „већ виђено“. И то неколико пута. Да зло буде веће, и Крстићев буџет за 2014. био је лош. Још 3. фебруара НИН је објавио процену да ће се у државну касу слити, и то „ако успе да опорезује део сиве економије, између 865 и 895 милијарди“. Живи били, па видели да ће тако на крају и бити. Као што се остварила и процена НИН-а од 27. јуна 2013. да ће приходи те године бити „између 800 и 820 милијарди“. И били су 812,1 милијарду. А Млађан Динкић је првобитно планиране приходе од 965,7 милијарди ребалансом смањио на 863,4 милијарде динара. У првој варијанти приходи су „надувани“ за милијарду и по, а другој за пола милијарде. Не динара, него евра!
Иако приходи буџета нису толико „набуџени“ као 2013. и 2014, остаје тајна како ће, уз пад бруто домаћег производа за 0,5 и инфлацију од три-четири одсто, држава повећати прилив у своју касу за више од осам одсто? Зато никога не треба да зачуди ако на крају државна каса остане краћа. Макар за неколико, а вероватно и за 20-30 милијарди динара. Смем и да се кладим у то. Смеју ли и министри који мисле да бољи буџет Србија никад није имала?
Ових дана сазнали смо и зашто све иде овако траљаво. „Забрана запошљавања у јавном сектору онемогућава ефикасан рад државне управе“, сматра Кори Удовички. Ако је то проблем, молим премијера Александра Вучића да по хитном поступку Влада укине ту забрану! И нека не брине, тај предлог ће, без трунке резерве, подржати сви министри. Можда и посланици. И ето нама ефикасне управе.
Вучића не би требало да брину „неверне Томе“ који мисле да је већи проблем од те забране што већ има превише бирократа. Шта може та шака јада наспрам милиона, којима је животна жеља да се запосле баш у јавном сектору. Кад се укине забрана, моћи ће бар да сањају лепшу будућност. Снови бар не коштају па неће угрозити мере штедње.
Удовички каже и да ће „та забрана морати у неком тренутку да престане да важи“. Боље одмах, јер већ имам утисак да ме неко све време вуче за нос и прави будалом. НИН је већ писао да је у августу у државним и органима локалне самоуправе било 4.310 запослених и ангажованих више него у јануару и да је сума за месечне зараде свих запослених у држави и на локалу повећана са 4,4 на 5,3 милијарде динара, или на годишњем нивоу за 100 милиона евра. И гле чуда, нико се од прозваних није ни осврнуо на констатацију да су на тај начин већ „појели“ половину уштеде од смањења пензија за 2015! Истине ради, нешто смо, ипак, постигли. Нема више нових извештаја о кретању броја запослених. Тако се овде решава проблем. Нема података – нема ни проблема.
Милан Ћулибрк, НИН
Фото Горан Срданов
