Ћулибрк: Дигли дуг за 16 милијарди евра, све појели и попили

Главни и одговорни уредник недељника НИН Милан Ћулибрк каже да је Србија за осам година дигла јавни дуг за 16 милијарди евра, а да ништа није урађено: “Појели смо милијарде, а враћаће наша деца”. Плаши се да ће реформа јавне управе “однети” праве људе, а не партијски запослене, а Вучићеве најаве о просечној плати од 500 евра сматра нереалним.

“Све време се питам, откуд та храброст да се смање плате и пензије, а не сме да се загризе “кисела јабука” да се реше јавна предузећа… Ако имате снаге за то, а немате да реформишете јавна предузећа, у чему је проблем”, пита Ћулибрк.

Он наводи да је резањем плата и пензија уштеда била 50 милијарди, а да је на јавна предузећа изгубљено је 60 милијарди.

Ћулибрк сумња да ће и нова Влада решити питање јавних предузећа. “Ако неко са 202 посланика иза себе није имао ту снагу, како ће имати са 130 и кусур”, пита и додаје: “Нисам сигуран да ће ова влада да траје четири године… Ако се већ размишља о неким изборима за две године – онда од реформи нема ништа”.

Коментаришући понашање српских бирача, каже да нико не гласа из новчаника – “сви гласају ирационално, нико не гледа на програме, шта је обећано, шта је урађено…”

Подсетио је и на нека обећања премијера – па и на оно да је рекао да ће просечна плата у 2018. бити 500 евра. Он наводи да је сада она 350 евра, и да то значи повећање за 33 одсто, што изгледа нереално кад се рачуна на реални раст од пет одсто.

Коментаришући ситуацију са РТБ Бор, каже да ако то “успеју да реше свака част”. Обавезе РТБ Бора су милијарду и 200 милиона евра, подсећа Ћулибрк.

Премијер је у неколико наврата обећао да РТБ неће да буде ликвидиран, ја видим решење да се то предузеће повери неком другом на управљање, додаје. Он подсећа да је консултантска кућа Мекинзи констатовала да и руководство на челу са Благојем Спасковским, није радило посао како треба, и да није у питању само ниска цена челика.

Ја бих волео да се оно прода, ја бих га поклонио, каже Ћулибрк додајући да се ради о фирми која је направила губитак који морају да враћају порески обвезници Србије, а која може наредних година, уколико се буде чекало, да направи можда и милијарду и 400, 500 милиона дуга.

Коментаришући Железару Смедерево, он је навео да је она и прошле године, под управом ХПК, направила за 40 одсто губитак, у односу на управу која је била неспособна. “Не видим како је ова способна”, додаје.

О реформи јавне управе: Плашим се да не оду прави људи
Говорећи о реформи јавне управе, каже да би то требало да дође на ред у овој години, и да се одлагало због избора.

“Постоје неке процене да вишак није 75.000 људи, као што је договорено са ММФ… Прича се да то може да се заврши са 25.000”, каже Ћулибрк. Ја се плашим да не оду само прави људи, него да то буду они који су доведени по партијској линији, и они од којих никаквих ефеката ова држава нема, додаје.

“На срећу нећемо доћи у ситуацију Грчке, јер нам нико неће дати тај новац”
Он се осврнуо на задуживање земље и јавни дуг, и казао да проблеми потичу још од Владе Мирка Цветковића. “Он је удвостручио јавни дуг са 8 и по, на 16 и по милијарди евра и он је направио тај први погрешан корак”, каже Ћулибрк.

Он подсећа да је јавни дуг Србије сада 24,5 милијарди евра. “За осам година дигли смо дуг 16 милијарди евра, а са тим новцем није ништа урађено… Све смо то ми појели и попили”, додаје.

Каже да за те новце нисмо ни завршили коридоре, инфраструктуру… “Што је најгоре, још узимамо кредите да бисмо то завршили, а потрошили смо милијарде”, наглашава.

Да смо половину тог новца уложили у инфраструктуру, имали бисмо мостове преко сваке јаруге, додаје. “Појели смо га (новац) и враћаће га наша деца. И тако се понашамо од осамдесетих…”

Каже да за такво понашање у Србији нико не сноси одговорност. “Кад је Влада Мирка Цветковића први пут провила границу од 45 одсто јавног дуга, која постоји у закону да не сме да се пробије – нико није реаговао”.

На констатацију да се власт увек позива на то да су дугови наслеђени, Ћулибрк каже да је то истина, али напомиње: “Имамо наслеђене дугове, тачно – Цветковић је повећао за 8 милијарди, али Дачић за 4, Вучић за 4…”

Кад пређете границу да је дуг већи од 80 одсто БДП, ви званично постајете презадужена земља, и другачије ће вас гледати кредитори, мало другачије ће вам обрачунавати камате, истиче.

Каже да је плата од 500 евра, коју је обећавао премијер за 2018. годину, реална за минимун 7 или 8 година. “Ако спроводите реформе, вама плата не може брже да расте од БДП”, објашњава.

О страним инвестицијама: Не дајте им жив новац који немамо
Коментаришући Вучићеве најаве о новим инвестицијама и субвенцијама, каже да га то и плаши.

“Ми плаћамо стране инвеститире и плаћамо им субвенције из буџета у ком имамо минус… И плаћамо мултинационалним компанијама од којих неке имају годишњи промет већи од БДП наше државе”, каже Ћулибрк.

Он наводи да се дају субвенције, а да није урађено ништа да се привуку инвеститори.

Кажите му – пет година не плаћате порез на добит, и добиће исто као да сте му дали 10.000 евра (по раднику), предлаже уредник НИН-а. Плати порез на плате, на доприносе, остало носи, држава не губи, додаје. “Немојте да им дајете жив новац који немате”, поручује Ћулибрк, додајући да се ми задужујемо и плаћамо камату, и да не “пије воду” прича власти да и други дају субвенције.

Овако ми дајемо кеш, а у многим од тих компанија које су добиле по 10.000 евра субвенција, плата запосленог је 160 евра. “Људи изгубише очи за плату од 160 евра”, наглашава.

Каже да га плаши то што је премијер рекао да би волео да удвостручи инвестиције.

Упитан да ли би Србија могла да заврши као Грчка, Ћулибрк је закључио: “На срећу нећемо доћи у ситуацију Грчке, јер нам нико неће дати тај новац”.

“СНС је изгубио 38 мандата, то се не може назвати успехом”
Он сматра да је стање прилично хаотично, од недеље навече, кад су стигли први резултати. “Било је потпуно сумануто, поговото кад су почели да стижу резултати из Војводине… ЦеСид је увео највећу конфузију”, сматра Ћулибрк.

Како каже, јединицу могу да добију Цесид и РИК, нулу може да добије ПИК који се није оглашавао цео дан. “Кесић је добро то описао – 1+1 једнако је један из математике”, додао је.

Он додаје да су и 2012. одржавани председнички, парламентарни и локални избори и да се никад није толико чекало са подацима.

Још је чудније што је ОЕБС у понедељак саопштио да су избори били фер и коректни, да није било нерегуларности, и одједном хаос, додаје Ћулибрк. Додаје и да је РИК најпре јавио да има само два приговора.

Он оцењује да је ово кључни моменат за људе у странкама да виде шта ће да раде у будућности, јер се показало да исти људи не могу да доносе различите резултате.

Ови избори немају победника, додаје Ћулибрк подсећајући и да су напредњаци имали 135 мандата, са СПС-ом 202, а сада сами 98. “Мислим да губитак од 37, 38 мандата СНС не може никако да се назове успехом… Сада имају тесну већину са осам коалиционих партнера и требаће им неко…”

Он оцењује да је двотрећинска већина за, на пример, промену Устава сада мисаона именица.

Међутим, подсећа и да се две листе клацкају, и да је могуће да тих “њихових” 26 мандата дели другима, па би СНС у том случају могао да оде на око 140.

“Не постоји коалиција која није могућа”
У сваком случају држава је дестабилизована, политичка ситуација није нормална, наводи он.

Каже да захтев да се провери гласање није притисак, и да свако од учесника има право и може то да провери. Оцењује да се у наредних месец дана ништа неће дешавати – до Скупштине СНС.

Додаје да га не би чудила поновна коалиција СПС-СНС, и после свих препуцавања.

“Не постоји коалиција од 2008. године, која није могућа… Након што су ДС и СПС направили заједничку владу – све је могуће”, наглашава.

Говорећи о коалицији ЛДП-СДС-ЛСВ, каже да се ради о предизборном “браку из рачуна” – да се пређе цензус, и додаје да није то једна странка и да је могуће да свако настави својим путем.

Ако уђу у парламент свако ће да добије свој број мандата, каже Ћулибрк и додаје да је могуће, након тога, и да направе посебне посланичке групе.

Јелена Петровић, Н1 Београд