Ћурувијина супруга: Видела сам убицу и он није на списку ухапшених

Бранка Прпа, партнерка убијеног новинара Славка Ћурувије, изјавила је за магазин НИН да Мирослав Курак није пуцао у њеног супруга.

„За мене је то ново име, али он није пуцао у Славка. Не личи ми на ту особу. Другог који је мене са леђа ударио пиштољем по глави нисам видела“, рекла је Прпа у интервјуу за НИН.

Она је потврдила да је видела Ћурувијиног убицу и описала га.

„Био је млад, имао је црну капу и био обучен у црно. Та хладноћа, тај мир неког ко одузима живот, то памтим“, казала је Прпа.

Иако је видела лице човека који је пуцао, каже да ју је полиција први пут позвала да реконструише лик убице тек у новембру 2000. године, 19 месеци после убиства, а последњи пут је као сведок убиства била у Окружном суду у јануару 2007.

„Сада смо ево у 2014. и од тада није било ничег вредног помена, нити су са мном више контактирали“, каже Прпа.

„Било је разних манипулација и у штампи, зато сам врло опрезна. Објављен је фото-робот потенцијалног убице, који се мени после јавио из Финске.
То су све биле намештаљке, полицајци такво пуштање у јавност разних дезинформација зову ‘зечеви’. И то траје до данас“, каже Бранка Прпа за НИН.

Случај није решен

Прпа је изјавила да његово убиство није решено, већ је решено „само оно што је очигледно“.

„Ово је решавање само оног очигледног, најочигледнијег“, казала је Прпа за Радио-телевизију Војводине и оценила да су подаци који су
данас објављени, били доступни још од новембра 2000. године.

Она је оценила да је – и политички и етички – тај случај „бизаран и конфузан“ и додала да ових дана није чула ништа ново у вези са убиством свог супруга.

„Ноторна чињеница је да је садашњи први потпредседник Владе Србије Александар Вучић у време убиства Славка Ћурувије био министар информисања, да је садашњи председник Србије Томислав Николић био потпредседник Владе Србије, да је коалиција ЈУЛ-радикали била кључна у креирању Закона о информисању од октобра 1998. године, када почињу интензивни прогони независних новинара, а пре свега Славка Журувије“, навела је Прпа.

По њеним речима, није могуће да нико од њих ништа није знао о убиству.

Оценила је да је последњих година било много извињења, али су сва она била „бласфемична“.

„Много јаче од самог извињења је да кажеш истину и да сведочиш о томе за шта ти себе сматраш одговорним, а да мени препустиш одлуку да ли ћу да ти опростим или не“, казала је Бранка Прпа и додала да се „од људске крви руке не перу“.

Она је оценила да, уколико истрага стане на томе да је бивши начелник Службе државне безбедности Раде Марковић главни налогодавац убиства, онда ништа није урађено.

Било је неког изнад Марковића

Бранка Прпа изјавила је и да није вероватно да је то убиство самоиницијативно наручио некадашњи шеф Службе државне безбедности Радомир Марковић, јер то је, како је истакла, била политички мотивисана ликвидација.

„Зашто би неко ко води посао ликвидације био неко коме би то из чистог мира пало на памет и то у условима ванредног стања. Када је ванредно стање зна се ко доноси одлуке, то су политички и војни врхови. Зашто би Славко Ћурувија, када имамо у виду прогон током 1998. године, забрану новина, пленидбу и казну затвора, завршио тако што би неки шеф ДБ-а наредио да он буде ликвидиран. То просто није могуће“, изјавила је Прпа Тањугу.

Она је, поводом објављивања листе осумњичених за убиство Ћурувије и привођења две особе са тог списка, рекла да је процес задовољења правде тек на почетку и да се зато у овом тренутку не може казати да је правда задовољена и да је жртва добила сатисфакцију.

Упитана да ли јој листа осумњичених звучи потпуно, Прпа је рекла да верује да је у убиство Ћурувије било умешано више од четири особе.

„На прву лопту бисте рекли да је то то. Међутим питање је шта је још све то и колико њих има заправо у целој тој причи када је у питању сама служба. Мислим да је мало више ликова у тој причи“, рекла је Прпа.

Она је додала да је изненађена појављивањем Милорада Улемека као сведока у предмету, иако су јој непознати детаљи сведочења.

„То за Улемека морам да признам да ме је изненадило пошто сам мислила да ЈСО нема везе са тим убиством, јер они су у то време, колико ме памћење служи, а можда и грешим, били на Косову, тако да смо сви мислили да са тим убиством немају везе. Улемек је свакако ипак део целе те организације и свакако је упознат са тим“, рекла је Прпа.

Присећајући се атмосфере у друштву која је претходила самом убиству, Прпа је казала да је Закон о информисању усвојен на јесен 1998. године отворио врата за прогон новинара и да је егзекуција Ћурувије логична последица такве климе.

„Са таквим репресивним законом против новина и новинара било је логично да ће да почну да хапсе и убијају људе. То није било тешко претпоставити. Дакле ради се о матрици која је створена политичком праксом последњих година пред крај Милошевићевог режима која је постајала све крвавија и на крају је резултирала ликвидацијом низа људи“, рекла је Прпа.

У ишчекивању оптужнице и пресуде, Прпа каже да је петнаестогодишње чекање на судски епилог за убиство Ћурувије последица чињенице да после петооктобарских промена није демонтирана служба државне безбедности, извршена лустрација и створен институционални систем који би гарантовао расветљавање политички мотивисаних злочина независно од нечије политичке воље.

„Суштина није у томе да било који политичар било каквом вољом, па била она и најбоља, разрешава убиства људи и аберације, односно скретања институција државе у правцу сервисирања воље владајућих, већ је суштина у томе да сама држава односно њене институције то саме раде са или без њих“, објаснила је Прпа.

Упитана да ли, ако се докаже да иза убиства Ћурувије стоји држава, осим моралне сатисфакције очекује и некакво друго задовољење, Прпа је рекла да јој не треба материјална надокнада, иако је, како је приметила, држава протеклих година финансијски помагала одбрану хашких оптуженика, док за њихове жртве није било правне помоћи.

„Ипак, та врста сатисфакције ми не значи ништа, важно је да те ствари решимо на начин да у овој држави више никада не буду могуће“, закључила је Прпа.

Б92