У ПИРОТСКОМ крају настављена је серија протеста против изградње МХЕ на потоцима и планинарским водама Старе планине. Као што су пролетос и најавили, житељи Топлог Дола, подржани представницима двадесетак преосталих живих села и еколошким и планинарским организацијама, организовали су протест у свом селу и најавили да ће организовати ноћне страже на Мртвачком мосту, али и на мосту у селу, оног момента када инвеститори одлуче да отпочну радове.

Срђанов мост на уласку у село су симболично оковали ланцима, који су метафора њихове одлучности да не дозволе багерима и булдожерима било какво ровање и копање по кањону Топлодолске реке, чија се вода слива са околних врхова и може слободно да се пије без икакве обраде и дораде.

https://www.facebook.com/milica.ilic.75098/videos/2480703385321228/

– Инвеститор који нема грађевинске и друге дозволе планира да у овом крају, подно Миџора, изгради седам мини-централа и да на тај начин у цеви гурне 43 километра планинске реке. То нипошто нећемо дозволити јер би тако била уништена флора и фауна и живот у овом, иначе, мирном селу које сваке године испоручи преко 500 телади овој држави. Због тога је у селу нека врста “ратног стања” и због тога ће се од сада па надаље организовати ноћне страже – порука је са скупа усред села.

Миња Николић из села Темска, 18 километара низводно од Топлог Дола, познати еколошки активиста и заговорник повратка и живота на село, каже да ни Темска неће имати воду, уколико је буду отели Топлодолцима. За ноћне страже пријавиле су се 32 особе из овог краја и они ће дежурати на Мртвачком мосту, али и на Срђановом мосту у овом селу.

Прочитајте још – “Не” централама на Старој планини

ОТПОР И У СЕЛУ РАКИТА

И СЕЛО Ракита, на другом крају округа константно је у протесту. Овде је у више наврата реаговала и полиција и правосуђе, јер је долазило до отворених сукоба мештана са приватном полицијом инвеститора. Десимир Стојанов, председник МЗ у Ракити, каже да је инвеститор узурпирао приватне парцеле појединих житеља, које се грчевито бори да се сачува природа и оно мало преосталих мештана, којима је река буквално живот.

В. ЋИРИЋ, Новости.рс

фото: Nensi Radojkovic