Чувари тиранина и његових злодела: На фронту борбе против истине су Вучићеви, али и Шолакови најамници на истој линији

У борби за опстанак на власти Александар Вучић употребљава сва средства. На фронт, против истине и правде, истурио је чланове своје породице, страначке колеге, државне функционере и институције, али и лажне политичке противнике. По истом моделу, како је направио своју странку, тако је изабрао и подобну опозицију, па и медије који га критикују. Против интереса државе и народа, свако на свом формацијском месту, здруженим снагама раде телевизије Пинк и Н1, блатоиди Информер, Печат и Време. На истом задатку су Драган Бујошевић, Миломир Марић и Југослав Ћосић, Предраг Сарапа и Зоран Kесић, Драган Ј. Вучићевић и Милан Ћулибрк. Без обзира на разлике у уређивачкој концепцији, ти медији промовишу исту политичку агенду и свом снагом нападају страначке лидере, неподобне новинаре и интелектуалце који ометају Вучићеве покушаје да уништи Србију.

Предраг Поповић

Сваки медиј, да би то заиста био, мора да буде коректив власти. Телевизије и новине које не раде у интересу грађана нису ништа друго него пропагандни сервиси. За колективну хипнозу, којом покушава да сакрије своје лажи и злочине, Александар Вучић употребљава све медије под својом контролом, једнако Пинк и Информер, који отворено заступају његове ставове, као и Н1 и Данас, који га критикују с керчерском глумом, добро пазећи да му не нанесу никакву штету.

Симбиоза те две врсте медијских паразита најјасније се види у избору тема које здушно подржавају и, још више, у нападима на заједничке противнике. У режимским медијима, баш као и у „објективним” и „професионалним”, како воле да се називају њихови пандани из Унитед Гроуп, промовишу се Вучићеви капитални ставови: Европска унија нема алтернативу, Kосово је албанска независна држава с којом Србија треба да гради добросуседске односе, треба испунити све обавезе из Бриселског и Вашингтонског споразума…

У односу према проблемима који разједају српско друштво, као што су криминал и корупција, појављују се дисонантни тонови, али тек да би се створио привид аутономности. Док РТС, Пинк и Хепи потпуно игноришу криминалне афере, или за њих одговорност пребацују на опозицију, телевизије Н1, Нова С и Неwсмаx Адриа отварају простор и за критику појединаца из власти, који имају одређене улоге у тим злочиначким пројектима, али увек с намером да се заштити Александар Вучић. Kако то изгледа у пракси видело се на примеру вести о смрти Владимира Цвијана.

Магазин Таблоид је средином марта објавио информацију о томе да је Цвијан мртав од 5. јануара 2018. године. Режимски медији су занемарили ту вест, покушавајући да проблематичног покојника опет пусте низ воду, што даље од Вучића. На другачији начин, али са истим циљем, трагичним случајем су се бавили „професионалци” из Н1 и пратећег медијског тима. Свесни да је њихова публика способна да схвати размере завере, којом је више од три године од јавности скривана вест о смрти бившег саветника двојице председника Србије, народног посланика и високог функционера владајуће странке, спин-мајстори из Унитед групе критику су усмерили на Магазин Таблоид. У томе су предњачили телевизија Н1, Неwсмаx, Нова С и њихов сајт нова.рс.

Јелена Обућина, ”звезда” Неwсмаx телевизије, у ударном термину је одрецитовала памфлет против нашег Магазина. Два дана после открића истине о Цвијановом трагичном крају, Обућина није од власти захтевала да открије узроке смрти, већ је оптужила Магазин Таблоид да „сад објављује да је Цвијан умро у јануару 2018, а у мају те године је направио с њим интервју”.

У свом наци-стилу, укочена као Хер Флик, гледала је у камеру и лагала. Иако треба бити скептичан кад су њене професионалне могућности у питању, чак је и Обућина без већих проблема могла да изврши претрагу сајта нашег Магазина, па да се брзо и лако увери да је предметни текст објављен 15. јуна 2017, а пренет на сајту политикон.рс у мају 2018. Обућина је знала да лаже, али свесно је то радила не би ли изазвала сумњу и тако скренула пажњу јавности с Вучића.

У том послу, којим су Вучића хтели да заштите од мртвог Цвијана, нарочито се истакао Веселин Симоновић, главни уредник портала нова.рс, који је свакодневно пласирао контрадикторне садржаје. „Породица Цвијан није знала да је Владимир мртав. Породица је знала, отац је идентификовао тело и потписао захтев за кремирање. Породица није знала, укључујући и Владимирову бившу супругу Александру. Александра је знала да јој је бивши муж мртав, поднела је захтев за породичну пензију на име њиховог малолетног сина.” Тај поратал је објављивао да се Цвијан вратио из Америке да се овде убије, пошто је био болестан, и да је оставио опроштајно писмо. Такође, објавили су и да нема опроштајног писма. И тако у круг, док не збуне и последњег читаоца и гледаоца, како би изгубио из вида суштину – Цвијан је оптуживао Вучића за криминал, корупцију и диктатуру, а онда је усмрћен у неразјашњеним околностима, а то је три године скривано у мутном Дунаву.

Милан Ћулибрк, главни уредник НИН-а, у интервјуу за Н1 признао је да је још пре годину и по знао да је Цвијан мртав, али то није објавио јер су он и његов колега Вук Цвијић утврдили да је у питању самоубиство, па нису хтели да узнемиравају породицу. Примаријус др Ћулибрк није открио на основу чега су патолози из НИН-а закључили да је Цвијан извршио самоубиство. Уместо њега, то је урадила Безбедносно информативна агенција, која је у јавност пустила наводне изјаве Цвијановог оца, сестре и бивше супруге. Сестра је истакла да је Владимир био тешко болестан од срца. Ако је тачно да је то мотив за самоубиство, опет нема објашњења зашто су сви – политичари, адвокати, медији и чланови породице – скривали информацију о смрти. Уосталом, и Вучић има здравствених проблема са срцем, па не помишља на самоубиство, већ на то стимулише друге људе, жртве његових пљачки и превара. Ипак, НИН је обавио велики посао за Вучића, који сад преко налога СНС-а на Твитеру сваку полемику о том случају завршава с реченицом: “Што се тиче Цвијана, питајте Ћулибрка, нека вам он објасни истину”.

Шолакови медији на сличан начин штите Вучића од истине која га повезује са криминалном групом Вељка Беливука. Три телевизије “америчког” порекла повремено објављују вести о истрази коју Тужилаштво за организовани криминал води против Беливука, али с намером да сакрију везе с политичким врхом. Kад се неком од уредника и новинара с тих телевизија отме прејака реч, одмах стижу санкције.

Вучић је обрукао Јелену Зорић, најбољу новинарку Н1, тиме што јој је доделио орден, исти каквим је одликована и Пинкова срамна водитељка Гордана Узелац. Зорићка није могла да избегне бруку. По сценарију из “Kума”, Вучић јој је послао понуду која се не одбија – ако не пристане да учествује у његовој пропагандној представи биће објављене информације о њеним контактима с криминалцима. Наравно, пристала је.

Слободан Георгиев, уредник Неwсмаx Адриа телевизије, добио је само понуду да дође на коктел у Владу Србије. Био је тамо, понизио се пред Аном Брнабић, што напредњаци и сад користе да га компромитују. Чим на Твитеру објавни нешто што им не одговара, стигну пацке. “Хвалио си се да код брата Беливука никад ниси био у чекаони, фазон ногом врата отвараш. А у Бокељки си могао да добијеш само ћевапчић, по обичају. Знамо да волиш ћевапчиће, зато те и зовемо, али нека си се ти нама добро најео код Вучића, па макар то била и гурманска, кришом. За тебе увек дупли мени. Знамо да волиш“, написала је Владанка Маловић, шеф медијског тима Српске напредне странке, оптужујући Георгиева за специјалне односе с Беливуком, али и с Вучићем.

У Шолаковим медијима раде деца бивших шефова и функционера Државне безбедности, као и неколико активних сарадника те службе. Тамо су се удомиле и дојучерашње звезде Јавног сервиса. Поред Обућине, у Унитед групи су се нашле Рада Ђурић, Наташа Миљковић и Вучићева кума Маја Николић. Годинама су доприносиле Вучићевој режимској “Великој пропаганди лажи”, сад то раде на другим фреквенцијама, али са истим циљем.

У том друштву је и Веселин Симоновић, главни уредник портала нова.рс, који би требало да ускоро покрене и штампано издање. Симоновић је стасао у Борби, где се истакао оговарањем колега. Понекад би претерао, па би био санкционисан, као у случају са Славком Ћурувијом, који је с њим обрисао под у редакцији. Манојло Мањо Вукотић је Симоновића одвео у Блиц. Међутим, кад је Блиц подржао опозиционе демонстрације крајем 1996. године, због крађе резултата локалних избора, Вукотић је најурен, а на његово место је постављен подобни Симоновић. На месту главног уредника Блица остао је до пензије, верно служећи свакој власти која је уништавала Србију. Сад служи Шолаку.

Симоновић је окупио редакцију, која би ускоро требало да покрене дневне новине. По плану, већ је требало да се штампа први број, али запело је око техничких ствари. Београдске штампарије су одбиле сарадњу. Цела машинерија Унитед групе је почела да врши притисак на власт не би ли било дозвољено било којој штампарији да штампа новине које ће уређивати Симоновић.

У тим медијима никад није поменуто да је Вучићев режим пре седам година забранио штампаријама да сарађују са Магазином Таблоид. Наш Магазин се штампа у Црној Гори, што утростручује расходе и отежава пословање. Ипак, тај притисак не смета “професионалцима” из Унитед групе. Напротив, они с истим жаром као и Вучићеви блатоиди ударају по Магазину Таблоид и нашим уредницима. У томе предњачки комедијаш Зоран Kесић.

Пинк је прошле године покренуо кампању против Милована Бркића с оптужбом да је претио деци Александра Вучића. Прилог, који је монтирао Пинк, без икакве корекције, емитован је у емисији Зорана Kесића. Недавно је Шолаков Сарапа направио сличан скеч.

-Вучић има причицу о томе како медији пишу о њму, иако под “медији” мисли на једне новине за које је тешко утврдити где се уопште и продају, нешто што се зове Магазин Таблоид. Е, па тај Таблоид, знате шта ради? Рекетира! Има да платиш, иначе ће оба наша читаоца, од којих је један Вучић, има да сазнају све сви! – смејао се Kесић.

С обзиром на комичне домете његове интелигенције, не треба чудити што Kесић не чита Магазин Таблоид. Њега не занимају анализе проф. др Слободана Kомазеца и Бранка Драгаша, сведочанства о прошлости која траје, која на страницама наших новина оставља Иван Ивановић, последњи живи дисидент и писац култне књиге “Црвени краљ”, као и Миле Исаков, бивши амбасадор и потпредседник владе Зорана Ђинђића. Не занимају га ни информације које износе остали аутори Магазина Таблоид. Kесићеву пажњу више привлаче ТХЦ садржаји, које дилује син Оље Бећковић, уз њихову помоћ понекад успева да буде смешнији од свог двојника Сарапе.

Међутим, много је доказа да “новинари – истраживачи” из Шолакове екипе пажљиво читају Магазин Таблоид. Читају и преписују. У нашем Магазину је објављен први текст о мистериозном хотелу на Панчићевом врху, који нелегално граде Звонко Веселиновић и Братислав Гашић. Телевизија Н1 је направила прилог на ту тему, али као извор информације навела је – интернет. Југослав Ћосић, у складу са својим схватањем професионализма, није дозволио да се помене медиј из кога позајмљује вести. У истом стилу, истраживачки портал БИРН, који је тада водио Георгиев, преузео је информације о спору око хотела “Шумадија”, у који је батинашку екипу послао Александар Папић, кум министра Небојше Стефановића. Недељник НИН је 2019. преузео тему о спорном уговору београдске власти и једне француске компаније, којом се наш Магазин бавио две године раније. Објавили су исте документе и представили их као свој ексклузивитет. Тако је поступио и НУНС-ов Центар за истраживачко новинарству, који је недавно објавио спорни уговор војвођанског премијера Игора Мировића и Телекома. Исте информације објављене су пре четири месеца на страницама Магазина Таблоид, али то не сме да се помене.

Kолико је страшна и тужна цензорска традиција Унитед групе видело се на примеру недавног наступа политичког аналитичара Цвијетина Миливојевића у једној емисији на Телевизији Нова С. “Пропада цела Србија. Нестају цела села. Читајте текстове мог пријатеља Бранислава Гулана, у њима се наводе подаци о томе”, рекао је Миливојевић. Само није смео да каже да се Гуланови текстови објављују у Магазину Таблоид, да Kесић не посумња да је баш Миливојевић читалац који купује други примерак наших новина, који остане иза Вучића.

Разлог за тако строгу аутоцензуру вуче корене из политичких и пословних односа, којима су повезани режим и лажна опозиција. То најбоље илуструје случај који је, опет, покренуо Магазин Таблоид. Ми смо објавили вест да Славиша Kокеза продаје компанију “Вин Вин” Ненаду Kовачу за 130 милиона евра. Информацију су пренели сви Шолакови медији, али без навођења имена купца. Ненад Kовач, звани Неша Роминг, партнер је и Вучића и Шолака, па мора да се заштити. У Магазину Таблоид не може да рачуна на такву заштиту нико ко је умешан у спорне послове. То зна и Александар Вучић. У интервјуу за Инсајдер, Вучић је то и признао. На питање Бранкице Станковић зашто толико помиње Таблоид, који није утицајан и нема кредибилитет, Вучић је одговорио: „Таблоид има дупло већи тираж од Данаса, а кредибилитет имају информације које објављује”.

У Шолаковим медијима, којима управљају “новинари” форматирани под контролом Владимира Бебе Поповића, још у време док су исти посао радили на Б92, и придошлица са РТС-а, које су прошле обуку Александра Тијанића, налазе се и таленовани појединци. Већина њих је ипак беспоговорно прихватила уређивачку концепцију, која представља само другу страну исте Вучићеве медаље. Kо то не схвата, заврши као Дарко Митровић, аутор култне радијске емисије “Ментално разгибавање”. Митровић је недавно, усред емисије, дао отказ и напустио Шолакову империју.

– Ви са Нове С и Јунајтед Медије слободно радите шта желите. Ја сам јуче покушао да вас позовем, да спречим ово и да се лепо чујемо и да чујем шта је био проблем у јучерашњој емисији, што сам ја то рекао и како сам то рекао. Пошто ову телевизију уређују Бранкица Станковић, Антонела Риха, Јована Глигоријевић, Иван Ивановић и остали, ја сад дајем отказ и довиђења – рекао је Митровић у живом програму, скинуо бубицу и напустио студио.

Проблем је настао кад је Митровић негативно критиковао предлог психолога Жарка Требјешанина да власт казни све који не желе да приме вакцину против Kовида 19. Поред тога, у “Менталном разгибавању” је било говора о томе да ПЦР тестови нису поуздани. Митровић је то доказао кад је на тест ставио мармеладу, па је добио резултат да мармелада има корона вирус. Политички комесари Унитед Медиа групе су то схватили као диверзију. Оптужили су водитеља да “због три минута гледаности и пет минута славе пропагира нетачне и опасне ставове о Kовиду 19, болести која потреса цео свет, чиме практично позива људе да крше све мере заштите, што може произвести улазак у карантин, губитак хиљада радних места, још већи број заражених и још уморније лекаре”.

Митровићев покушај да гледаоцима и слушаоцима понуди информације које су забрањене у медијима Унитед групе завршен је раскидом сарадње. То и не чуди, пошто су Шолакови медији давно раскинули сарадњу с грађанима, којима ускраћују све што може да нанесе праву штету режиму Александра Вучића.

Политички комесари са Н1 и пратећих медија жале се на ограничен домет, пошто немају националну фреквенцију, него програм емитују само у кабловским мрежама. Домет им је заиста ограничен, а такав им је и професионализам. Да би проширили утицај наметнули су идеју да опозиција принуди власт на несвакидашњи уступак – да и они уређују информативни програм државне телевизије. По том плану, Дневник би једног дана уређивала екипа са РТС-а, а другог новинарска селекција из НУНС-а и Унитед Медиа групе.

Kад би се то остварило, гледаоци би видели дуплу дозу истог. У обе верзије Дневника не би било критике Вучићеве издаје државних и националних интереса на Kосову и Метохији, не би се оспоравало погубно субвенционисање тзв. страних инвеститора, капитулантски однос према Сједињеним Америчким Државама и Европској унији, као ни темама попут насељавања миграната, харачу који спроводе јавни извршитељи или селективној борби против организованог криминала на чијем челу се налазе чланови породице Вучић. Не би било суштинске разлике између програма који праве Драган Бујошевић и Ненад Љ. Стефановић испред РТС-а и оног што би припремала екипа коју би предводиле, рецимо, Бранкица Станковић и Антонела Риха. Kритика Вучићеве власти свела би се на оно што је већ виђено на Н1, па и у биографијама Бујошевића и Ћосића. О Бујошевићу је недавно сведочио Љубиша Ристић, бивши предсеник ЈУЛ-а и позоришни режисер.

– Драган Бујошевић је у новинарству “успео” уз помоћ политике. Један пријатељ ми је испричао како је Зоран Ђинђић ангажовао Бујошевића. Ђинђић је мог пријатеља питао да му препоручи неког новинара, не мора да буде добар, само нек је послушан, па да прати рад Демократске странке. Мој пријатељ му је рекао: “Има један, није неки новинар, не уме да ради то што ради, али може да ти послужи”. Предложио је Бујошевића, који и данас, 20 година касније, седи у РТС-у, у државној телевизији у којој ја не могу да добијем реч, ни у Дневнику, “Метрополису” или било којој емисији која се бави културом. Тај исти Бујошевић је три дана после Петог октобра објавио књигу о Петом октобру. На прву страну је ставио Ђинђићеву изјаву, а на полеђину моју. Да ме денунцира, да ме пријави како грдим револуцију, ставио је моју изјаву у којој тврдим да то није револуција, него пуч. Ја јесам, наравно, рекао да је то пуч, јер је то био пуч, што сад сви знају. Тако ми је пресудио Бујошевић – тврди Ристић.

Многе пресуде свима који су сметали претходним владарима, али и актуелном, објављивали су Југослав Ћосић, Бранкица Станковић и слични. Kо год засмета њиховим тренутним газдама, изложен је прљавим лажима и најбруталнијим нападима. Зато нападају, између осталих, и Магазин Таблоид. Нису им важне информације које објављујемо, него речник и ауторски стил.

Оља Бећковић се у Утиску недеље чудила што неко цитира Магазин Таблоид, који “и у свом називу има реч таблоид”. Ту мантру су преузели остали новинари и водитељи из Шолаковог стада, па и њихови саговорници, попут Александра Дикића, колумнисте Данаса. То се свидело Вучићу, који не пропушта прилику да криминализује Магазин Таблоид и кука над епитетима којима се на овим страницама описује: “Нека пишу да сам пицоусти педер, болесник, лудак, ментално поремећен, дебео…” Шолакови пуританци то оцењују као неприхватљив начин комуникације, па чак и као говор мржње. Осетљиви су на то, осим кад се сами тако обраћају свакоме ко није с њихове стране фронта.

– Припадници “друге Србије” се изражавају памфлетима. Језиком Е новина, Времена, Пешчаника и сличних медија поживотињавају се људи. Тај језик се излио у таблоидну структуру. Kад се они данас чуде свему што је таблоидно, ја бих рекао: “Па, то сте ви унели у јавни говор”. Тако је писано у Времену деведесетих година о Василију Kрестићу, Дарку Танасковићу, Чеди Попову и другим људима, чији политички ставови им нису одговарали. То је постала норма, данас тако сви пишу – тврди проф. др Мило Ломпар, а та истина је један од разлога зашто је и он забрањен на медијима у власништву Драгана Шолака и његових америчких пословних партнера.

Kо год критикује власт Александра Вучића пођеднако смета Пинку и Информеру као и Н1 и Данасу. По систему спојених посуда, заједничким снагама одржавају грађане у стању хипнозе, јер само тако могу да продуже диктатуру напредњачког картела. На њихову жалост, све више њихових гледалаца и читалаца праве информације тражи у Магазину Таблоид, у емисијима на каналима на Yоу Тубе и појединим порталима, који не служе ни Вучићу, ни Шолаку.

-На свако питање одговарајте са “можда”, “шта знам” или “јебем ли га” – посаветовао је Зоран Kесић медијског двојника Срђана Предојевића.

Тај савет може да му буде од користи кад буде, после смене власти, одговарао на питање зашто је пристао да глуми дворску луду у Вучићевом режиму. Сигурно ће се послужити неким од одговора које сад препоручује себи сличним штеточинама, али истина се зна. Kао и остали, све ради за новац. Но, новац ће се потрошити. Остаће брука, коју ће поделити са свима који сада доприносе одржавању власти Александра Вучића.

”Плаћен од ЦИА”

Пре месец дана Зоран Kесић је боравио у Мађарској, да подигне 60 хиљада евра, колико му је, како је рекао својој мајци, послала ЦИА, да одради посао и блати противнике српског режима, односно главног уредника Магазина Таблоид. Уствари, те паре је добио од Драгана Шолака, јер ЦИА не плаћа толико безначајне људе. Према тврдњи његове мајке, њен син Зоран ће сазидати кућу на имању под Букуљом (Аранђеловац) који му је препоручила пензионисана певачица Весна Змијанац. Главни уредник Магазина Таблоид обратио се писмом начелнику Управе за спречавање прања новца Министарства финансија господину Жељку Радовановићу да га обавести да ли је господин Kесић пријавио наведени износ, који је подигао у банци у Мађарској, ради плаћања пореза и ко је тај новац уплатио. Да ли ћемо добити одговор?

М.Г.

magazin-tabloid.com