Проф. др сц. Лук Монтањер је радио у Савету за медицинска истраживања Царсхалтон у Лондону и на Институту за вирусологију у Глазгову . Био је директор Одељења за онкологију Института Пастеур у Паризу, директор Националног центра за научна истраживања у Паризу и универзитетски професор .
Поред Ласкерове награде (престижна америчка награда фондације Алберт и Мари Ласкер), добио је бројна одликовања и награде, попут витеза Легије части и многих професионалних признања у Швајцарској, Kанади и Јапану.
Ово је његов интервју за француску телевизију од 22. децембра ове године:
Водитељ: Kолико знам, и нисам специјалиста у тој области, али прочитао сам оно што је објављено, на тржишту постоји неколико врста вакцина. Вакцина коју је развила Модерна делује на принципу РНА порука, зар не, да ли верујете у ту вакцину?
Проф. Лук Монтањер: Слушајте, покушао бих да смањим ентузијазам око тог пројекта. То је дугорочни пројекат и од људи који раде на њему тражено је да одмах заврше вакцину. Ако то прихвате, погрешиће јер могу настати потпуно непредвиђене последице.
Водитељ: Kакве су последице?
Проф. Лук Монтањер: На пример рак. Власти могу кренути у непредвиђену „производњу“. То је безобзирна игра.
Водитељ: По вашем мишљењу, да ли су онда ови људи непромишљени?
Проф. Лук Монтањер: Апсолутно!
Водитељ: Зато што нису проверили радњу, ефекат?
Проф. Лук Монтањер: Претпостављам да су радили тестове на животињама, али прерано је прећи на испитивања на људима, без икакве сигурности. За овај експеримент не сме се служити као заморчић, посебно деца. То је потпуно неетично! Kао резултат вакцинације не би требало бити смртних случајева.
Водитељ: Дакле, постоји велики ризик од тровања за садашње и будуће генерације које имају дуготрајне последице. Можемо ли то рећи?
Проф. Лук Монтањер: Тренутно не знамо шта ће се догодити. Тровање је можда неадекватна реч, али не знамо шта ће се десити са генерацијама (1, 2, 3, 4, 5, 6) оних који ће се родити након вакцинације. Не можемо прихватити да деца, чак и они стари попут мене, нестану, да умру због једне вакцине.
Водитељ: Да ли је по вашем мишљењу нека од вакцина најбољи начин за одбрану од ковида?
Проф. Лук Монтањер: Не, то је једно од решења, али није и једино. Имате терапије, лекове који не коштају много. Попут азитромицина, хидроксихлорокин, разног биља које делује против маларије итд. Ми уопште нисмо разоружани! Морамо се потрудити и открити са чиме имамо посла. Тренутно још увек не знамо шта се заправо догодило у лабораторији у Вухану и у неким лабораторијама у САД у месецима који су претходили епидемији.
Водитељ: Шта мислите о протоколу проф. Дидиера Раоула – неумољива истрајност или тврдоглавост?
Проф. Лук Монтањер: У праву је што се брани. Невероватно је да прописивање хидроксихлорокина није дозвољено у Француској, док га користе земље широм света, или скоро цео свет. Чему ова тврдоглавост?
Тврдоглавост не долази од проф. Раоула већ од својих неистомишљеника. Не заборавимо да су вакцине добра превенција, али за терапијску негу су потребне друге ствари.
Требало би развијати истраживања и у овој области. Бил Гејтс је веома богат и жели да чини добро, али неко му је представио вакцину као апсолутно решење за цео свет. Грешка је што га пратимо, мислећи да већ имамо вакцину. То би значило вакцинисање свих људи на планети, спречавање да раде било шта друго што је ван тих наметнутих оквира.
Водитељ: Дакле, јасно вам је да је иницијатор организација Бил Гејтс. Данас, када то кажемо на телевизији, одмах смо осуђени за заверу.
Проф. Лук Монтањер: Бил Гејтс није једини. Жели да чини добро и наноси штету.
Водитељ: Филантроп, али не увек у добром смеру?
Проф. Лук Монтањер: Требало би разговарати и сложити се између оних у професији и оних који то нису. Они који нису стручњаци у тој области треба да слушају врхунске научнике.
Водитељ: Хоћете ли се вакцинисати?
Проф. Лук Монтањер: Не, наравно да не. Био сам вакцинисан у детињству, али не сада!
Водитељ: Дакле, не сада против ковида?
Проф. Лук Монтањер: Не, нећу. Ако добијем симптоме грипа, узимаћу азитромицин и плакуелин (хидроксихлорокин).
Логично
