КАРУЦЕ са прапорцима прелазе преко тепиха влажног, црвеног и жутог лишћа до салаша, где насмејани домаћини чекају са вечером која се пуши на шпорету на дрва – ово је нови производ “Зима на салашима” Туристичке организације Војводина (ТОВ).

Снежну идилу коју ће страни туристи посматрати са прозора топлих салаша, ТОВ ће понудити у јануару Словенцима, Немцима, али и многим другим гостима који умеју да уживају, а већ су се “заситили” градског туризма.

– Салаши су симбол борбе против глобализације, јер негују производњу домаће хране и дружење, јер се салашари радују гостима од јутра до сутра – каже Наташа Павловић, директорка ТОВ-а. – Данас је егзотично доживети диснатор, односно процес обраде свиње, топити чварке, пунити кобасице и пећи их на таландари. Салаши су хит и међу гостима који крстаре бродовима. Кинески туристи, рецимо, уживају да пеку паприку, скувају ајвар и понесу теглу кући. Други воле да пеку ракију, трећи да праве чварке.

На салашима се ужива сезонски, па се зими крцкају ораси и једу резанци с маком. У пролеће се возе каруцама и поливају водом и парфемом за Ускрс. У лето се прави пикник, беру вишње и кува пекмез. У јесен се бере грожђе, пече ракија и кува вино.

– Људи се враћају природи, па салаши оживљавају – истиче Павловићева. – Ове осамљене куће, далеко од градске гужве, чувају дух старог начина живота, а налазе се на само сат вожње од Београда. Уз топлу добродошлицу домаћина, гости могу да пробају локалне специјалитете, попут свечарских, недељних, бачких и других традиционалних ручкова, насуво с кромпиром и маком, кромпирачу, паприкаше, печења, да уживају у гомбоцама са шљивама, ташцима и штрудлама.

Чварцима и дружењем против глобализације

Широм Војводине туристе примају 64 салаша. Највише, чак 11, налази се у околини Новог Сада. Код Суботице их је девет, у Срему осам, а у Банату седам. Сви они ушушкани су међу дудовима на њиви, а чини их кућа на лакат са пратећим објектима (амбари, штале, радне просторије…) и чувају их дрвореди јасена, багрема, ораха или воћа. Зелени и мирисни у пролеће, прелепи у лето, идилични у јесен и прекрасни када су покривени снегом, на салаше сада иду да се окрепе људи засићени буке и гужве и гладни праве хране.

– Туристички салаши су расути по Војводини, а најпознатији су “Мајкин” и “Јелен” на Палићу, “Ђорђевић” и “Рокин” у Хајдукову, “Салаш 137”, “Бркин”, “Волић” и “Митин” у Ченеју, “Цвејин” у Бегечу, “Дида Хорњаков” и “Наш” у Градини код Сомбора, “Перков” у “Нерадину”, “Стојшић” у Бешки и “Стремен” у Јакову – каже Павловићева. – На салашима је најзабавније зими, а до краја године одржаће се више од 80 догађаја! Многи су посвећени храни, пићу, а за новогодишње празнике биће активности. Ко воли млада вина може отићи до Титела, Чуруга, Палића, Новог Сада (од 23. новембра до 30. децембра), Суботице (од 5. децембра до 13. јануара) или Сомбора (3. децембра).

Носталгичари могу да посете манифестацију “Сто фела ракије Југославије” у Бачком Моноштору (26. новембра). Да је “Војводина симфонија природе и културе” показују и многобројни други догађаји посвећени моди, џезу и празничним ђаконијама од Сремске Митровице и Вршца до Суботице.