Политиколог Цвијетин Миливојевић изјавио је да би након јучерашњег бојкота избора на северу Косова, председник Скупштине Србије морао да распише локалне изборе на Косову и Метохији.
Миливојевић је агенцији Бета казао данас да су се односи Београда и Приштине вратили на стање пре потписивања првог Бриселског споразума и да је уставна и законска обавеза председника Скупштине Србије да распише локалне изборе на Косову.
„Успешан бојкот локалних избора на северу Косова могао би да буде победа политике Србије и српског народа једино ако би већ данас председник Скупштине Србије (Владимир Орлић) расписао локалне изборе на Косову и Метохији“, рекао је Миливојевић. Подсетио је да је последњи пут локалне изборе на Косову пре 11 година расписала тадашња председница Скупштине Славица Ђукић Дејановић.
По његовим речима, само би таквим расписавањем избора, могла да се затвори „црна рупа“ настала неизласком Срба на јучерашње изборе у четири општине на северу Косова.
„Само организовањем избора на којима би учествовала српска заједница могло би да се спречи инсталирање Албанаца на позицијама председника општина у срединама где Албанаца заправо и нема“, објаснио је политиколог.
Уколико председник Скупштине Србије, додао је, не распише локалне изборе на Косову и Метохији, против њега би требало покренути кривичну одговорност због не извршења уставних и законских обавеза.
„Албанска заједница је од јуна 1990. године целу деценију одржавала паралелне изборе за локалне скупштине и Скупштину Косова и то никада српске власти нису спречавале“, навео је он.
Подсетио је да је након потписивања првог Бриселског споразума власт Александра Вучића и Ивице Дачића распустила легалне и легитимне власти у општинама са српском већином на Косову.
„Ако српске власти не распишу локалне изборе на Косову и Метохији, исход јучерашњих избора ће бити пораз за српску заједницу и српску политику, иако ће Београд покушати да све то представи као своју велику победу. Београд ће сада покушати да изврши притисак на међународну заједницу да се одмах крене у формирање Заједнице српских општина (ЗСО), али на техничком нивоу то ће бити велики проблем“, рекао је Миливојевић.
Истакао је да је неопходно за формирање ЗСО да то иницирају општине са српском већином.
„Сада, након исхода избора на северу Косова, то могу учинити само српске општине јужно од Ибра. Нове власти у општинама на северу Косова сигурно неће подржати формирање ЗСО“, објаснио је Миливојевић.
Централна изборна комисија Косова саопштила је да је на ванредним локалним изборима у Северној Митровици, Зубином Потоку, Звечану и Лепосавићу изашло 1.567 грађана од преко 45.000 који су имали право гласа.
Политички представници српског народа су бојкотовали изборе, а највише гласова су добили кандидати албанских странака Самопредељење и Демократске партије Косова, који ће бити градоначелници општина са српском већином.
По налогу Београда и Српске листе, Срби са севера Косова су почетком новембра прошле године напустили све косовске институције, иако су их управо власти из Београда након потписивања Бриселског споразума (2013) приморале да се интегришу у косовски систем.
