ВЛАДА Србије наставља политику прекомерне потрошње, која и даље само оснажује увоз. Домаћи ресурси се продају странцима, јер ми, тобоже, не умемо њима да управљамо. Заузврат, новцем од продатих фирми се пуни буџет, да би се неко њиме поново бахатио.
Овако привредне прилике у држави, у разговору за „Новости“, описује Данијел Цвјетичанин, економста и професор на Универзитету Сингидунум. Он напомиње да такав модел економске политике, какав већ годинама воде разне владе, само доприноси бујању корупције, док становништво све више грца у дуговима.
* Да ли је ова влада изабрала добар пут да изађемо из рецесије?
– Не верујем да ико може да препозна пут који је наша власт изабрала за излазак из привредне кризе. Оно што сви виде – наставља се примена модела прекомерне потрошње, која се ослања на задуживање и продају домаћих ресурса. Наши самозвани „експерти“ папагајски понављају иначе тачну тврдњу да раст потрошње повлачи и раст производње. Међутим, када у Србији расте потрошња, најчешће се као последица јавља раст увоза, а не домаће производње и запослености! Повећањем домаће потрошње, јачамо туђу привреду и економију, а становништву Србије товаре се на леђа само нови дугови.
* Држава је продала странцима готово све што вреди, треба ли овакво „газдовање“ да буде судбина и „Телекома“ и „Електропривреде“?
– Снажне светске корпорације, државне и приватне, али и њихове владе и консултантске куће, инсистирају на преузимању стратешких сектора у државама, чији профити, према глобалној транзиционој доктрини, не смеју остати у рукама „домородаца“. Наше економске власти имају задатак да домаћу јавност убеде у то да смо апсолутно неспособни да сами управљамо овим ресурсима. Заузврат, приходом од продатих компанија ће се напунити државни буџет, па ће опет бити простора за маштовита „експертска“ трошкарења и инвестирања без крајњег рачуна.
* Пољопривредни производи су наш адут на светској пијаци. Шта добијамо продајом, или издавањем земље у закуп странцима, као на пример сада шеицима из Емирата?
– Било би сувише смело рећи „не добијамо ништа“, пошто су наше привредне власти, уз много труда, успеле да докажу да нису у стању да рационално искористе домаће пољопривредно земљиште. Изгледа да су успели да нас убеде да и то препустимо иностраним инвеститорима, који ће опет, заузврат, допунити буџет и одложити државни банкрот.
ЕКОНОМСКЕ (НЕ) СЛОБОДЕ
* СЛАЖЕТЕ ли се са тврдњама да је у Србији политика најбољи бизнис?
– Нажалост, наше владе систематски гуше економске слободе, а лансирају бројне интервенционистичке програме. Што је најгоре, ти се пројекти дочекују у јавности са одобравањем. Као да су сви убеђени да држава најбоље зна шта привреда треба да ради. И кога треба „подстицати“, а кога „утући и докрајчити“. Зато влада опште уверење да је у Србији политика најбољи бизнис.
* Шта урадити да се смањи незапосленост, једна од највећих у Европи? Колико помаже да страним улагачима дајемо и по 10. 000 евра за свако новотворено радно место?
– Држава је, без основа, убеђена да сама зна боље да инвестира од привредника. Зато новац пореских обвезника немилосрдно разбацује на бројне, и све бројније, субвенције. Једнима отима, другима даје бесплатно, ето то је та логика!
Нећу ни да помињем колико овакви „модели“ погодују бујању корупције, пошто је регуларност процеса „субвенционисања“ тешко контролисати. Бројни корупционашки скандали то најбоље показују.
* Има ли рецепта да не плаћамо банкарима највеће камате и трговцима готово најскупљу храну на континенту и у окружењу?
– У економији не постоје универзални рецепти. Једино се поуздано зна да слободна привредна иницијатива, ослоњена на владавину права и поштовање просторног реда, највише доприноси расту инвестиција, запослености, производње и потрошње. И то баш тим редом.
Новости
