Да је ово 19. век и да ви професоре живите под књазом Милошем коњима би вас растргли на сред Београда!

ПОДАЦИ који ју се појавили у нашој јавности и узнемирили родитеље у Србији – да је више од 16.000 особа у САД умрло или тешко оболело у последњих 27 година после примљене вакцине – нити су “најстроже” скривана тајна, ниту су, иако је и смрт само једног детета страшна, толико алармантни, као што у први мах може да изгледа, тврди за “Новости” професор др Зоран Радовановић, имунолог. У Србији је, иначе, вакцинација обавезна против 11, а у САД против 16 болести.

Подаци о нежељеним последицама вакцинације се, наиме, налазе на сајту Министарства здравља САД, и нису, тврди професор Радовановић, “деценијама строго чувана тајна”, како је то “малициозно представљено у нашој јавности”.

– САД имају најамбициознији програм вакцинације – каже наш саговорник. – Да је заиста тачно да наводних жртава вакцинације у тој земљи има толико, да ли би ико нормалан са све више енергије стално проширивао примену те превентивне мере? Чињеница је да у САД, као и у другим развијеним земљама, постоји компензациони фонд за децу која су бурно и са нежељеним последицама реаговала на вакцинацију. Може да звучи застрашујуће када се само саопшти да је 2.146 породица у САД обештећено због тешких болести или смрти после вакцинације. Али, неопходно је да се тај податак стави у реалан контекст: да је реч о периоду од 2006. до 2014. године, и да се у САД више од 80 одсто жалби решава споразумно.

Адвокатима, каже професор Радовановић, тамо држава гарантује високе хонораре без обзира на исход жалбе о ефектима вакцинације. А, Американци поштују принцип да је, као и у случају криминала, боље ослободити 100 кривих него казнити једног невиног. Другим речима, боље је дати накнаду многима чије стање нема везе са вакцинацијом, него ускратити је једноме који је заиста њена жртва.

– У назначеном периоду дато је више од 2,5 милијарди доза разних вакцина, тако да је чак и по постојећем врло лабавом критеријуму – прихвата се сваки захтев за који не може да се искључи повезаност с вакцином – једна компензација давана на мање од милион датих доза – каже проф. Радовановић. – Постојећом вакциналном политиком у САД су у назначеном периоду спасене смрти стотине хиљада деце.

Професор указује да се у последње време мистификације о вакцинацији највише везују за САД. “Зналци” тврде да Американци користе вакцине како би решили проблем пренасељености планете.
– Притом не објашњавају зашто би они уништавали сопствени подмладак. Зар нису могли да се сете целисходнијег и селективнијег начина да смање популацију само у другим деловима света? – пита Радовановић.

И у Србији је, нарочито од усвајања новог Закона о спречавању и сузбијању заразних болести, све гласнији антивакцинални лоби, који и обавезну вакцинацију везује за нови Закон.

– Једини циљ заговорника те манипулације је узнемирење грађана, јер је обавезна вакцинација код нас уведена још за време прве владавине књаза Милоша, 1839 – каже професор Радовановић. – Они истовремено кукају због “драконских” казни, али чим постоји обавеза, морају да се предвиде и мере за прекршиоце. Оне су у Србији 19. века биле још драстичније. Сада је горња граница новчане казне подигнута на 150.000 динара, али нико не би одмах добио максималну, већ минималну казну од 30.000 динара. Друга неистина је да се вакцинација законом намеће само у недемократским друштвима, што је увреда за Словенију, Чешку, Словачку, затим за САД и Аустралију и многе друге земље.

ПОВЕРЕЊЕ И САНКЦИЈЕ

У многим земљама вакцинација је формално обавезна, а у другима постоје препреке које родитељима толико отежавају живот да се одлука не поставља: нпр. више стопе осигурања за невакцинисану децу, забране похађања колектива у току епидемије, ограничења при путовању у другу земљу или, чак, у други регион исте земље – каже проф. Зоран Радовановић. – Тачно је да у земљама развијене социјалне демократије (Холандија, Данска, Норвешка, Шведска) вакцинација није обавезна по закону, али тамо је обухват много виши него код нас и премашује 95 одсто, јер постоји апсолутно поверење у систем, па и у лекаре. Настраним би се сматрао онај ко би био сумњичав према препоруци педијатра.

Б. РАДИВОЈЕВИЋ, Новости