„Европа може доживети колапс 2014.године“- прогноза је професора економије и политикологије на Калифорнијском универзитету Беркли Барија Ајхенргрина, објављена у издању немачког часописа Der Spiegel .

Америчка економија се већ опоравила од кризе која ју је захватила претходних година и почиње да расте, а европска још увек не- главни је закључак Барија Ајхенгрина. Осим тога, у ЕУ је још увек актуелна опасност од појаве спекулативних „финансијских балона“- који и јесу проузроковали глобалну кризу 2008/09.године. Такође, Ајхенгрин подсећа да власти ЕУ не могу увести механизам потпуног банковско- финансијског надзора и због тога су банкари и даље у грозници, а економски раст се мери тек десетим деловима процента- али не у свим државама. „О оздрављењу европске економије још је рано“- уверен је Бари Ајхенгрин.

И заиста, финансијска нестабилност и све берзанске спекулације у вези са њом, опредељују економске тенденције у Европи и око ње. Нису случајно последњих дана европска тржишта добила главни позитивни импулс од „шок терапије“у вези са повећањем свих процентних ставки, које је усвојила Централна банка Турске.

ЕУ и еврозона, највероватније ће преживети садашњу 2014, као што су они до сада чинили свих година својег постојања, обзиром да је главна улога у банкарском систему ипак на држави, која на себе преузима одређене обавезе у вези са стабилизацијом ситуације, као што је био случај у Шпанији, подсетио је професор руске Финансијске академије Борис Рупцов:

– Проблем је са малим и средњим банкама. Оне имају одређени удео активе у националном банкарском систему. Ипак, они нису основни учесници овог система ако говоримо о размерама. И овде обично држава ипак указује помоћ.

Наравно, дејства финансијског регулатора Турске, која је према разним проценама 16-та или чак 10-та економија света, су свакако важна. Ипак, када они у толикој мери утичу на европска тржишта, а важно је рећи да Турска не улази у еврозону, а ни у састав ЕУ, то сведочи о тој „склоности“ европске економије ка спекулативним играма, пре него о оздрављењу на основама производних фактора.

Петар Искендеров,