Масовне акције протеста последњих дана су преплавиле Румунију. Најватреније су биле у главном граду. Румунска полиција и унутрашња војска су примениле сузавац ради растеривања демонстраната који су у рукама држали транспаренте „Доле Понта!“, „Доле Бесеску!“, „За Нову годину и Божић без Понте и Chevron !“ Многи учесници у манифестацијама су рањени. Међутим, за разлику од антивладиних акција у Кијеву догађаји у Букурешту нису привукли велику пажњу западних медија. Разлог је једноставан: Букурештани су посегнули на „свету краву“ транснационалних корпорација за производњу нафте и гаса – „Велику револуцију шкриљаца“.
Америчка компанија Chevron се бави вађењем гаса од шкриљца на земљама у комуни Пунџшет без обзира на протесте мештана. Предложени начин експлоатације налазишта је уобичајена у САД метода хидрауличног цепања слоја, односно фрекинг. Ова метода изазива све оштрије протесте самих Американаца, пошто представља директну опасност по атмосферу, земљу и подземне воде. Ове протесте треба да саслуша и румунска страна пошто је за Европљане процес вађења гаса од шкриљца изузетно опасан, истакао је за „Глас Русије“ шеф руског Фонда за националну енергетску безбедност Константин Симонов:
– Последице овог процеса су веома опасне. Користите огромну количину воде у коју додајете реагенсе који могу доспети у структуру колектора за питку воду у градовима. За разлику од САД Европа је компактно настањена, у њој нема ненасељених територија. Узгред речено, тренутно у САД, чим се експлоатација приближи градовима, расте противљење еколога.
Међутим, све то нимало не збуњује представнике Chevron који не виде ништа опасно у преношењу таквих метода у басен Дунава и у регион у близини Црног мора.
Румунски премијер Виктор Понта, је по ироничним опаскама француске агенције AFR био убеђени противник вађења шкриљца од гаса док је био у опозицији. А кад је дошао на власт радикално је изменио своје погледе. О узроцима овакве промене може се само нагађати.
Сама Европска унија нипошто није једнодушна по питању експлоатације налазишта гаса од шкриљца. Овакве методе су већ званично забрањене у Француској и Чешкој, мораторијум на коришћење фрекинга важи у Белгији, Ирској и Бугарској. Америчка компанија Exxon Mobil је већ одустала од реализације пројеката за вађење гаса од шкриљца у Пољској и Мађарској. Овакву одлуку је о Шведској донела компанија Royal Dutch Shell . У европским државама у којима је фрекинг још увек дозвољен све чешће протестују еколози, подсетио је „Глас Русије“ руководилац Енергетског департмана руског Института за енергетику и финансије Алексеј Громов:
– Искуство САД у сфери вађења гаса од шкриљца ни из далека није универзално. У Европи је принципијелно другачија ситуација. Као прво, другачији су геолошки услови. Они су мање повољни по експлоатацију с економске тачке гледишта. Као друго, ресурси припадају држави и она је принуђена да купује парцеле за експоатацију налазишта шкриљца од приватних лица. Као треће, на све стране почињу да се постављају еколошка питања у области вађења гаса и нафте од шкриљаца. Уз такву експлоатацију велика је вероватноћа загађења метаном, не само атмосфере, већ и подземних вода.
Није чудо што и Европска комисија апелује да се догађаји не форсирају и да се сачине јединствена правила за вађење гаса од шкриљца и да се брижљиво размотре питања очувања природне средине. Међутим, Chevron и даље диктира услове Источној Европи. Оперишући концесијама он практично односе с истом овом Румунијом своди на правила из колонијалних времена. Занимљиво је да се и у Кини која осећа све већу потребу за енергетским ресурсима, резерве гаса од шкриљца процењују на астрономске количине од 36 трилиона кубних метара, односно скоро 70 пута више него што су Американци проценили резерве у Бугарској, Мађарској и Румунији. Међутим, кинеске компаније – укључујући и највеће државне, не журе да освајају тако гигантске слојеве имајући у виду високу цену производње и негативан економски ефекат.
Петар Искендеров,
