Убијање електрошоковима

Кад већ није могла да спречи реализацију транзита руског гаса кроз Србију, Европска унија све чини како би сломила домаћу електропривреду и учинила је на тај начин енергетски зависном. Лобисти интересних центара у Лондону и Бриселу рачунају да ће овакав сценарио убрзо реализовати њихови лобисти у Влади Србије, на челу са министарком енергетике Зораном Михајловић.

И домаћи и страни мешетари озбиљно разматрају како да Електропривреду Србије (ЕПС) баце на колена. Циљ је јасан: претворити Србију у енергетску колонију под изговором “либерализације тржишта”. Буде ли овај монструозан план реализован, лако се може десити да производња угља потпуно престане, да хиљаде радника са копова у Костолцу и Колубари остану на улици, без посла, да домаћа производња струје потпуно престане (осим из хидроелектрана) те да комплетна електромрежа буде продата странцима.

Био би то крај последњих трагова суверености, а Србија би и званично била банана-држава, неспособна да функционише самостално у било ком облику.

Због погрешних одлука Владе Србије, пре свега министарке енергетике и заштите животне средине Зоране Михајловић, и обавеза које нам је наметнула Европска унија у области либерализације трговине струјом, Електро привреда Србије (ЕПС) суочиће се са озбиљним финансијским губицима у 2014. години.

Либерализација тржишта струје је толико лоше испланирана да ће уместо пада цене овог енергента, привредним субјектима бити испоручена веома скупа струја! Грађани ће свакако да то осете по својим леђима, кад им привреда и све јавне, комуналне и друге услужне фирме,пренесу додатни намет на вилајет, односно ненадани трошак свале на мучног грађанина кроз дизање цена и услуга.

Цена струје привреди и јавним институцијама ће бити увећана од 20 до чак 45 одсто, зависно од локације. Томе ће пре свега допринети чињеница да ће од нове године бити уведена “мрежарина”, као трошак регионалне дистрибуције, односно Оператора дистрибутивног система. Трошак мрежарине је цена коју ће дистрибуције наплаћивати за транспорт струје од високонапонског места испоруке, до мерног бројила привредног субјекта или јавне установе.

У садашњој цени струје та иста услуга је већ урачуната, али су се “паметни” руководиоци и министарка досетили да оставе исту цену, а да овај трошак додатно зарачунају. Тај трошак гарантује да ће дистрибуције имати вајде и када транспортују струју ка потрошачима који су се одлучили да је не купе од ЕПС-а већ од страних произвођача. Један од највећих испоручиоца електричне енергије српским фирмама и домаћинствима биће словеначка Гени, односно Нуклеарна електрана Кршко, као и увек присутни Војин Лазаревић -РУДНАП Група и Вук Хамовић-ЕФТ.Квази-вишкови овог енергента из НЕ Кршко ће свакако завршити у Србији. За Српски ЕПС, који струју углавном добија од угља из Колубаре и Костолца, ово би могло значити велике губитке.

Годинама се прича да ЕПС има јефтину струју, али када се на нашем тржишту појави струја из регионалних нуклеарки, она ће бити јефтинија од онога што ЕПС има у понуди. Заправо, нуклеарке као што су Кршко (Словенија) и Козлодуј (Бугарска), сада служе да направе виртуелну игру и да своје „вишкове” пласирају, а да ту исту количину енергије за потребе Словеније и Хрватске увезу из Украјине, јер постоји огромна разлика у ценама.

У овој ситуацији, то би могло да значи затварање неких домаћих електрана. Могуће је да би већ после годину дана либерализације Србија морала да разматра да ли јој се више исплати да затвори Колубару или Костолац, јер више неће бити потребе за постојањем два оваква система.

У том случају, поставиће се питање шта да радимо са хиљадама радника који су сада запослени у тим системима. Уколико тржиште буде заиста либерализовано, како је министарка предвидела, овде би се могла појавити чак и струја из Русије, која је изузетно јефтина. Заправо врло је могућ сценарио, у коме Словенци купују Украјинску струју за себе, а сто одсто својих капацитета усмеравају на наше тржиште.

Овакав сценарио није научна фантастика и технички га је могуће спровести у дело. Такав сценарио би временом сувишним учинио, Костолац и Колубару…Заправо, од домаће електро привреде постојала би потреба само за производњом у хидро-електранама, преносном мрежом високог и средњег напона, ЕМС и дистрибуције, производња угља би у једном тренутку била сувишна!

Друга етапа подразумева да домаћа производња буде потпуно затворена, а мрежа продата странцима. Годину дана после тог сценарија, Србија би постала потпуно енергетски зависна, а тржиште би било потпуно либерализовано!
У таквим околностима, више десетина хиљада запослених у ЕПС, завршиће на улици, баш као што су завршили и радници фирми које су приватизоване протеклих петнаест година, а све под изговором увођења слободног тржишта.

Пише: Инсајдер Е- 8

Таблоид