Да ли је Балкан последња станица мигрантског каравана

Шта је тачно имао у виду премијер Александар Вучић, када је пре два дана рекао да га по први пут забрињава безбедносна ситуација која у пролеће може настати у региону, постаје јасније после јучерашњих најава да би велики део миграната који пристижу са Блиског истока могао да буде задржан на неодређено време у Србији и Македонији. Управо то ће, према писању сајта Еурактив, бити тема сутрашње конференције у Лондону, на којој ће учествовати и Вучић, и где се очекују решења која би спречила нестабилност у региону.

О каквим би последицама могла да буде реч, између осталог види се и из најновијих истраживања у Словенији, где се већина грађана противи идејама да у њиховој земљи буду подигнути избеглички кампови. Тако је и српски шеф дипломатије Ивица Дачић оценио јуче да би евентуално ланчано затварање граница за мигранте на горњем току западно-балканске руте створило би опасну ситуацију за Србију и читав регион.

Боравећи у Софији на неформалном састанку министара спољних послова Процеса сарадње у југоисточној Европи, Дачић је изјавио:

„Без обзира на сво разумевање и емпатију које имамо према мигрантима, ми не можемо дозволити да се Република Србија претвори у својеврсни сабирни центар за мигранте. Србија такође није у могућности да прими назад мигранте који су транзитирали преко наше територије, а нису добили азил у ЕУ, јер за то немамо нити капацитета нити средстава нити смо прва земља уласка”, појаснио је Дачић и указао на могућност да „актуелни светски талас миграција, потенцијално, преко Балкана и Медитерана, може у правцу ЕУ да покрене и неколико милиона миграната”, пренела је агенција Бета.

Портал Еурактив подсећа да је преседник Европске комисије Жан Клод Јункер организовао у октобру мини-самит Западног Балкана са циљем да се успори прилив избеглица дуж Балканске руте, која иде кроз Македонију и Србију. У званичном саопштењу са тог самита наведено је да је Грчка обећала да ће до краја 2016. године повећати број места за смештај избеглица на 30.000 људи. Још 20.000 требало би да буду распоређени у приватном смештају, а још 50.000 места предвиђено је у земљама северно од Грчке, али се не наводи о којим је тачно државама реч, додаје Еурактив.

Управо за овим решењима трагаће се на конференцији у Лондону. Како пише Еурактив, биће опредељена средства из Фонда ЕУ за одговор на сиријску кризу и она ће бити коришћена и како би се избеглице задржале у Србији и Македонији. Неименовани званичник ЕУ је потврдио да ће део новца из фонда који је ЕУ основала 2014. године „помоћи да се избеглице које су стигле до Србије и Македоније задрже тамо”.

„Фонд располаже са 650 милиона евра и тако оснажујемо избеглице, односно помажемо им да остану тамо где јесу, углавном у Либану и Јордану, али почињемо са радом и на Балкану”, рекао је овај званичник. Ово је први пут да је један функционер ЕУ говорио о „задржавању избеглица тамо где су”, а да је при том говорио о Македонији и Србији, наводи Еурактив. Те земље, како се додаје, „не желе да постану тампон зона”, као што и већина мигранта само жели прођу кроз њих што је брже могуће ка Аустрији и Немачкој.

Институције ЕУ, на позив Британије, Немачке и Норвешке које су домаћини конференције у Лондону, заједно са УН и Кувајтом настоје да се удвостручи хуманитарна помоћ региону. ЕУ је решена да понуди 2,2 милијарде евра, речено је новинарима. Укупно се процењује да у Турској има око два милиона избеглица које могу да се отисну ка Европи, док се њихов број у Јордану креће између 700.000 и 800.000 људи. Портал подсећа да, сходно досадашњем искиству, избеглице обично остају у земљи домаћина између 13 и 18 година и да не треба очекивати њихов тренутни повратак кући чак и након окончања ратних дејстава у Сирији.

Аутор: Бојан Билбија, Политика