Руски националиста и бивши лидер Руског образа Илија Горјачев, ухапшен 8. маја у Србији, налазиће се под стражом до три месеца. У том року руска страна дужна је да оорганизује његову екстрадицију у домовину.
Илија Горјачев, као и други фигурант, Михаил Волков, задржан отприлике у исто време у Кијеву, сумњиче се за организацију удружења Борбена организација руских националиста (БОРН), иза које су, по верзији Истражног комитета РФ, злочини на националној основи, као и убиство судије који је разматрао случај скинхедса, убиства лидера антифашистичког покрета, и коначно познатог правобраниоца адвоката Mаркелова. При томе занимљиво је то да је у последњем случају у своје време Горјачев био један од кључних сведока оптужбе.
После тога Илија Горјачев је неколико година живео у Србији, где је добио дозволу боравка. Искрено говорећи, сматрао сам да ће пре или касније до њега стићи, изјавио је за Глас Русије директор информационо-аналитичког центра Сова Александар Верховски.
– То што смо видели на акцијама Руског образа је гомила неонацистичких бораца, које су Горјачев и остали изводили под својим заставама. И још се претпостављало да они имају неке посебне односе са властима. Али као што видимо, специјлани односи никога нису спасили, ако су и постојали, а то није једноставно питање. У сваком случају Руски образ је био покриће за неонацисте. И сада, чини ми се, истрага ће све то откопати.
Са друге стране, адвокат Илије Горјачева, познати јавни посленик Јевгениј Ваљајев, тврди да организација БОРН никада није постојала:
– То је измишљотина. Када се конкретне епизоде – убиство судије, адвоката, миграната, обједињују под једним брендом. На интернету после неколико епизода убистава излазиле су изјаве да су тобоже злoчине извршили у име БОРН, али такве изјаве је могао да напише сваки лудак. И на основу тога специјалне службе говоре да постоји јединствена организација! Гoрјачев чак не зна човека који је ухапшен у Украјини, како су могли да представљају једну организацију? Горјачев никада није био везан за радикале, подземље. Он је увек био јавна личност, живео је по заkону, он је човек другог васпитања и образовања да би био представник неке терористичке организације.
Илија Горјачев је крајње необична фигура. Историчар, балканолог, за рад о положају СПЦ у Независној држави Хрватској 1941-44. године добио је повељу од Патријарха Московског и све Русије Алексија Другог. Новинарски материјали Горјачева који је на Косову боравио пет пута и интервјуисао особе у дијапазону од тадашњег министра иностраних послова Србије Јеремића па до „потпредседника“ Косова Едите Тахири, написани су врло професионално.
Његова организација Руски образ формирана 2002. године. По угледу на сада забрањену у Србији националистичку организацију Образ штампала је часописе, доводила у Русију српске музичке групе. Запамтили смо их и по акцијама за подршку Србије, на пример осујећивањем московске пројекције филма Анђелине Џоли “У земљи крви и меда”, када је у знак протеста против антисрпског усмерења филма био постављен плакат „Убијени Срби? Не, нисмо чули“. Десно-конзервативна алијанса у којој је такође Горјачев, предлагала је да се лидер српских радикала Војислав Шешељ прогласи за почасног грађанина Москве.
При свему томе приликом хапшења Горјачева српски медији су се одазвали млако, што се чини чудним Дејану Мировићу, заменику председника Српске радикалне странке, који је у своје време примао Горјачева у парламенту Србије:
– Знате, то је врло чудно да нема у медијима и мислим да ту једноставно то показује да ту нешто није транспарентно. Ми смо са Илијом дуго сарађивали и он је гостовао на једном нашем научном скупу. Он је, наиме, тада имао један веома добар реферат о геноциду над српским народом у Независној држави Хрватској. Он је човек који је врло упућен у историју Балкана и у том смислу ја могу да дам позитивну оцену. А то за Русију, стварно не могу да коментаришем, то је унутрашња ствар. Сама по себи, мутна је прича око хапшења Илије Горјачева, када су српске безбедносне структуре доследно негирале и изјављивале да не поседују иформацију о хапшењу руског грађанина, нехотице изазива низ претпоставки. Како тврди адвокат Јевгениј Ваљајев, он има информације да је српска контраобавештајна служба могла да се заинтересује за Горјачева.
У последње време у Србији су се десили такви политички догађаји који могу да се назову прелиминарним потписивањем споразума о признању Косова од стране Београда. Илија Горјачев је писао врло паметне аналитичке материјале у вези са том ситуацијом. Али то је била само политичка публицистика, он је крајње ретко подржавао контакте са политичким посленицима земље, углавном се бавио науком, сакупљао материјале за магистарски рад.
Без обзира на једноликост саопштења о хапшењу Горјачева, у Србији има оних који сматрају да локални медији против њега воде информативну кампању која је најава (цитирамо) „таласа политичких репресија против оних који се не слажу са режимом, и не само по питању Косова“. Али про томе веома збуњује и контекст, у који се смештају на неким информационим ресурсима вести о Илији Горјачеву као „пријатељу српског народа“. У једном српском информационом блогу ова белешка се налази поред записа „Чију победу обележавамо? 9. мај 1945. је крах човечанства“. Тамо су и слике „бољег живота“ за време национал-социјализма. Наравно, свастике и плава деца „чисте“ расе такође су тамо присутне.
Тимур Блохин,
