Век од почетка Великог рата обнављају се оптужбе из времена Хабзбурга и Трећег рајха да су Срби и Руси изазвали први светски сукоб, а васкрсавају и стари пројекти прекрајања Европе.
Један од њих је Интермаријум (Међуморје), заједница држава између Црног мора и Балтика, замишљене после Првог светског рата као „санитарни кордон“ против Совјетског Савеза, односно Русије. Ова идеја је између два светска рата уживала велику подршку Ватикана и Велике Британије.
„Американци су касније прихватили традицију британске и англосаксонске политике непријатељства и ривалства према Русији у борби за светску моћ. Тако је преживела и идеја Интермаријума, која на постсовјетском простору има тежиште на Балтику и Украјини, а у перспективи према Белорусији. Украјинска Наранџаста револуција од пре неколико година и актуелна криза су несумњиво део политике Интермаријума. Њен огранак на Балкану огледа се у непрестаном притиску на Србију која се дугорочно сматра проруском„, каже историчар и политиколог др Драган Петровић.
Строго поверљиво
Извештаји Контраобавештајног корпуса о Интермаријуму завршили су у строго поверљивим архивима, јер је почео Хладни рат, у коме су бивши нацисти постали „борци за демократију“.
Питањем санитарног кордона који би смањио утицај Совјетског Савеза и Немачке бавиле су се и Сједињене Америчке Државе, заступајући стварања великих европских федерација.
„Аустроугарска представља најбоље подручје за почетак европске федерације. Више држава Аустроугарске, чак и ако једном добију потпуну независност, ускоро ће се због разних интереса наћи присиљене у овој или оној форми да буду заједно. Подељене, оне ће брзо доћи под доминацију Немачке„, писао је 1918. представник САД у Швајцарској професор Џорџ Херон америчком председнику Вудро Вилсону.
„За такво решење залагала се и тајна католичка организација Интермаријум с веома амбициозним плановима да у будућу конфедерацију укључе просторе између Балтичког, Црног, Егејског, Јонског и Јадранског мора„, наводи академик др Драгољуб Живојиновић.
„На југословенским просторима Ватикан, али и неке друге снаге нису биле задовољне стварањем Југославије и радиле су на јачању хрватског сецесионистичког фактора на сваки начин„, надовезује се др Петровић.
„Први Интермаријум је настао под снажним утицајем Ватикана. Био је то покушај Свете столице да надомести део губитака утицаја које је претрпела нестанком Аустроугарске. Главни добитак у то време Ватикан је видео у обнови Пољске, која је тада захватила западне области данашњих Украјине и Белорусије.
Међутим, британске службе, а пре свега МИ6, као и Ватикан подржавали су низ покрета, чак и са неофашистичким схватањима, који су деловали на широком простору Источне Европе и Балкана са циљем слабљења руских позиција. Огранак политике Интермаријума на Балкану се очитује кроз притиске према Србима, који се препознају као дугорочно проруски елеменат„, каже др Драган Петровић.
Интермаријум је дуго био ван жиже пажње науке, све док деведесетих нису отворене архиве Контраобавештајног корпуса САД. Извештаји из Рима с краја Другог светског рата обелоданили су да је Интермаријума, као обновљену и проширену Хабзбуршку монархију смислила истоимена ватиканска тајна организација која је укључивала и ултраконзервативне политичаре широм света.
Иста организација стајала је и иза „пацовских канала“ којима су на десетине хиљада усташа, нациста и украјинских есесоваца побегли у јужну Америку.
„Интермаријум је био пун свештеника, монаха и редовника језуита, бенедиктинаца и фрањеваца. Имали су штампарску машину за израду фалсификованих исправа, управљали су мрежом самостана који су служили као склоништа, прали прљави новац и што је можда најважније организовали су ефикасне пропагандне кампање које су ишле у прилог британским интересима.
Од Балтика до Црног мора католички свештеници попут Крунослава Драгановића и украјинског надбискупа Бућка водили су шпијунску мрежу која је била од виталног интереса за британску обавештајну службу„, забележио је Џон Лофтус, у то време агент америчког Контраобавештајног корпуса у Риму.
Извор: Вечерње Новости, Мондо, Магацин
