Тема „Хугзита“, односно изласка Мађарске из Европске уније, дуго је била табу, али је поново изазвала интересовање јавности у Мађарској и Европи. „Кривац“ за то је лист Мађарска нација у којем је објављен чланак на ту тему и то у тренутку када је мађарски премијер Виктор Орбан на мети критика због сукоба са Бриселом и отвореног противљења одређеним одлукама и политикама Европске уније.
Стручњаци сматрају да овај текст преставља потез „испипавања терена“, односно ставова политичке јавности када је тема напуштања Европске уније у питању. Иако се верује да то нема много везе са предстојећим изборима, то ће свакако приказати ставове политичара, аналитичара и грађана о важним политичким питањима, као што је однос Мађарске са Европском унијом.
Шта пише у чланку Мађарске нације?
У мађарској верзији чланка у листу Мађарска нација наводи се да „напокон мора да се размотри могући излазак из савеза држава који крвари из хиљаду рана, показује империјалне симптоме и понаша се потцењивачки и арогантно према својим источноевропским чланицама.“
Аутор овог текста је политиколог Тамас Фриц, који је члан организација блиских Орбану, попут Форума цивилног удруживања.
Као један од разлога зашто би Мађарска могла да се определи за пут ван ЕУ наводи се и то што „Запад већ потпуно свесно раскида с хришћанским моралом и светским поретком и уместо тога најављује изградњу космополитског, безличног светског друштва, које се ослања на безграничну самодопадност и самоуништење индивидуе“.
Са друге стране, како наводи лист, Мађарска, уз Пољску и остатак средње Европе чврсто се држе традиционалних, културних и верских темеља.
Као аргументе за напуштање ЕУ, Фриц у тексту наводи да би ово питање требало сагледати из политичког, економског, културног и моралног, али и војног становишта.
„Из угла политике, подстицај за останак у ЕУ је осећај сигурности коју сваки грађанин осећа у развијеном, демократском савезу слободних нација, припадност којој смо одувек тежили и коју смо постигли након четрдесет година комунизма. Ако желимо то да напустимо након 15 година, потребни су нам јаки аргументи“, пише Фриц.
Он наводи да су се приоритети ЕУ променили и да се од заједнице слободних и суверених земаља, сада гради „империјална, надфедерална Европа“, заснована на потчињавању националних држава.
Како наводи, највеће жеље Мађарске, сувереност и независност, сада су у опасности.
Политиколог је из економског угла скренуо пажњу да би излазак Мађарске из ЕУ довео и до одласка западних компанија, посебно немачких гиганата, Аудија, БМВ-а и Мерцедеса, који ће затварати своје фабрике.
Ипак, наводи, не би било немогуће да компаније остану у Мађарској, која би, како је рекао могла да склопи билатералне споразуме, по угледу на Велику Британију и друге земље ван ЕУ.
Такође, као један од аргумената за напуштање Уније наводе се и претње казнама за Мађарску, односно укидање коришћења одређених фондова, као и укључивање у одређене расправе.
„Глобалистичка финансијска елита и европске институције на чијем су челу Европска комисија, Европски парламент, Суд правде и, у неким случајевима, Савет Европе, заправо намеравају да нас поуче, чак и више, да нас казни и учини живот потпуно немогућим ако одбијемо да поступимо по њиховим упутствима“, навео је Фриц у тексту за Мађарску нацију.
Истовремено наглашава да Мађарска свакако мора интензивно да учествује у дебатама о будућности Европске уније.
Орбан се за сада не изјашњава
Лист Мађарска нација основан је још 1938. године и једно је од водећих гласила у Мађаркој. Припада групацији под окриљем фондације KESMA (Közép-Európai Sajtó és Média Alapítvány). Ова фондација има контролу над више од 500 различитих медија у Мађарској.
Међутим, KESMA је због блиских веза са мађарским премијером Виктором Орбаном била на мети критике Европске федерације новинара и Европског центра за слободу штампе и медија. Због тога многи верују да је Влада Мађарске била информисана о Фрицовом тексту.
Пажњу је изазвало и неклико изјава мађарских политичара. Ласло Ковер, председник мађарског парламента, почетком јула је у једном интервјуу изјавио да би данас на референдуму о чланству у ЕУ сигурно гласао против.
Такође, министар финансија Михаљ Варга прошле недеље је рекао да би на референдуму, додуше, тренутно гласао са „да“, али да би то питање могло добити ново значење крајем ове деценије, када Мађарска почне више да уплаћује на рачун ЕУ него што од ње буде добијала.
И Виктор Орбан је у прошлости повремено изјављивао да постоји и живот изван ЕУ, последњи пут 2016. у вези с Брегзитом. У овој најновијој расправи се до сада није изјаснио, али је у последњем периоду Орбан у сталном сукобу са ЕУ.
Подсетимо, последња у низу одлука због које је Орбан био у центру пажње, у негативном смислу, јесте контроверзни Закон о заштити деце који дискриминише права ЛГБТ заједнице у тој земљи. Мађари су протестовали против овог закона који је недавно званично и усвојен, а Орбан је ове недеље најавио и референдум о том закону.
Такође, реакције грађана Мађарске биле су бурне након пројекта изградње кинеског универзитета Фудан у Будимпешти, који је у фокус довео однос Орбана са Кином.
Ипак, мађарски премијер највише је узбуркао односе са Европском унијом када је у новембру прошле године ставио вето на буџет ЕУ, што је претходно и најављиво. Иако је то учинила и Пољска, много више пажње привукла је Орбанова одлука, посебно јер је то други пут да се Мађарска супротставља када је у питању буџет савеза.
Тимоти Лес: Два кључна момента
Многи су оценили да објављивање текста има везе са предстојећим изборима у Мађарској, али међу њима није Тимоти Лес из Центра за геополитику Универзитета Кембриџ. Он за Јуроњуз Србија напомиње да већина гласача и даље подржава чланство Мађарске у ЕУ.
Уместо тога, каже да влада ради на томе како да се избори са растућим стратешким проблемом – да се трошкови и користи чланства у ЕУ мењају у корист повлачења – и желела би да разговара са људима о том питању.
Он подсећа да би неки од лидера земаља чланица желели да Мађарска оде, као што је то скоро изјавио холандски пермијер Марк Руте. Ипак, како наводи Лес, пре свега не постоји правни механизам који би присилио земљу на одлазак.
„Они покушавај Мађарску да истисну ускраћујући јој развојна средства ЕУ, што је главна корист од чланства за релативно сиромашну чланицу Уније, а некима би било драго уколико би Мађарска добровољно отишла“, објашњава Лес.
За даљи развој ситуације, према његовом мишљењу, кључна су два догађаја, гласање о спорном такозваном „закону против ЛГБТ популације“ и решавање питања избеглица из Авганистана.
Када је реч о референдуму о закону, Лес наводи да ће то на неки начин бити гласање о чланству у ЕУ, јер се тако питају Мађари да ли су спремни да остану део ЕУ, ако то захтева усвајање либералне социјалне политике те заједнице.
„Гласање у прилог закона имаће за последицу блокирање коришћења новца из фонда ЕУ за опоравак од коронавируса“, каже он.
Када је реч о питању избеглица из Авганистана, претпоставља се да ће западни део ЕУ наметнути питање квота њиховог распоређивања у земље ЕУ.
„Мађари то неће прихватити, а аргумент који следи могао би се показати као катализатор у утврђивању да ли је положај Мађарске у ЕУ одржив“, објашњава Тимоти Лес са Универзитета Кембриџ.
Ипак, како закључује, излазак Мађарске из ЕУ не би био добро решење за ту заједницу.
„Краткорочно, ЕУ би се могла ослободити своје најнезгодније чланице, али губитак Мађарске значио би да Брегзит није био једнствени догађај. ЕУ би радије да се Мађарска промени, а неки верују да би за то постоји шанса ако дође до промена након избора следеће године“, истакао је Лес.
„Испитивање терена“ и опомена
Према мишљењу Милана Игрутиновића са Института за европске студије, за сада нема индиција да би „Хугзит“ могао да постане политичка агенда Орбанове партије Фидес.
„Ово је набацивање теме, гледање реакција. Главна ствар је како ће мађарске политичке елите реаговати на то. То је испитивање више политичке јавности, опозиције, па и Европске уније, више него саме популације“, навео је Игрутиновић за Јуроњуз Србија.
Како је навео, даљи развој ситуације и понашање у односу на ову тему биће јаснији када Фидес буде увидео какаве су рекације.
„За њих је то утилитарна ствар, није то ствар тврде идеолошке матрице или било чега. За њих је питање да ли то могу да укључе у свакодневни жаргон и да са њим наступају и према Бриселу и у унутрашњем дијалогу“, објашњава Игрутиновић.
Такође, сматра да тема „Хугзита“ није претерано популарна, као и да бирачи нису спремни да је пригрле.
„Стање није дошло до те тачке у Мађарској. Мислим да је ово дугорочније испипавање терене и био бих изненађен да то постане предизборна платформска тачка“, додао је Милан Игрутиновић са Института за европске студије.
На другој страни, професорка Факултета политичких наука Маја Ковачевић овај потез, гледајући у ширем контексту, види управо као опомену за вишегодишење размирице између Мађарске и ЕУ.
Како је објаснила, годинама стижу критике од институција ЕУ, пре свега Европске комисије и Европског парламента.
„Они заправо већ дуже времена прете, као и у случају Пољске, да ће покренути члан којим би евентуално Мађарској могле да буду уведене санкције од стране других држава чланица“, каже Ковачевић и додаје да се ради о санкцијама које би спречиле учешће у доношењу неких одлука, као и оним око расподеле неких фондова.
Зато би овај потез покретања теме „Хугзита“ могао да буде и нека врста опомене и ЕУ и Мађарској, како ни једна ни друга страна не би отишле предалеко.
Како наводи професорка Ковачевић, овакви процеси су врло незгодни јер могу да оду предалеко.
„Треба проценити колико, у којој мери, којим тоном, можете да критикујете владу једне земље чланице, а да не изазовете својеврсни политички бумернаг“, наводи она и додаје да се од почетка неразумевања Мађарске и Пољске са ЕУ чују и претње о могућности напуштања ЕУ, то се актуелизовало изласком Британије.
Такође, с обзиром на чињеницу да се ближе избори, она овај потез види и као придобијање они гласача који су изиритирани критикама које стижу из Европске уније.
Професорка Ковачевић наводи да тек у случају интензивније расправе о могућности да Мађарска напусти ЕУ, то може да се претвори у политичку опцију.
Какве су реакције у Мађарској?
Либерално оријентисани аутори наводе да, иако су раније политичари Фидеса, као и сам Орбан, говорили да Мађарска може да напредује чак и изван ЕУ, никада нису формално довели у питање користи чланства ЕУ.
На једној страни су аналитичари убеђени да без Орбановог одобрења ниједан такав став не би могао да се појави у листу Мађарска нација. Наводе да је Орбан изузетно талентован политичар који не би пожурио да повуче неки опасан потез, који би за њега могао да значи пораз.
Клара Добрев, која је једна од опозиционих кандидаткиња за премијерка, изјавила је да је овај чланак „написан по Орбановом налогу и у Орбановим интересима“, преноси Кафкадеск.
Габор Бојар, бизнисмен који је политички ангажован, навди да Орбан мора да убеди само око 50 одсто бирачког тела да Мађарску неправедно кажњава Европска комисија. Тај број би био довољан за покретање референдума, на којем би, с обзиром на пропагандну машинерију Орбановог режима, Мађари могли испасти жртве мађарског еквивалента Најџелу Фаражу.
Како наводи Кафкадеск, према исраживању јавног мењања, већина Мађара, односно 83 одсто, присталице су чланства у Европској унији. У тај проценат убраја се 79 одсто гласача Орбанове партије Фидес.
Такође, према истраживању о којем пише сајт Телеx, већина гласача Фидеса жели да остане у ЕУ. Како су навели аутори текста на том сајту, „Хугзит“ је од користи само критичарима мађарске владе у ЕУ, пре свега председнику Француске Макрону, који жели да ојача и централизује ЕУ.
Ипак, према наводима сајта Кафадеск, влада може успешно уверити бираче да је Европска унија та која кажњава Мађарску због закона против педофила и ширења хомосексуалне пропаганде међу децом, може их одвратити од врсте масовне пропаганде у којој се истиче подршка Европске уније.
Аутор Тијана Крњаић
Насловна фотографија: Reuters/Francois Lenoir
Извор euronews.rs, 26. август 2021.
