Динар је у последња два дана ослабио према евру за скоро два динара и јуче је курс износио 113,08 динара за један евро. Ова депрецијација не би привукла толико пажње да јој није претходила интервенција Народне банке Србије која је продала 65 милиона евра у последњих пет дана.
У истом периоду, Министарство финансија је одржало две емсије државних обвезница које су наишле на веома мало интересовање инвеститора. Наиме, 28. маја од понуђених пет милијарди петогодишњих динарских обвезница држава је нашла купце за само 1,26 милијарди динара са приносом од 10,5 одсто. Јуче, 4. јуна, покушали су да се задуже за 75 милиона евра емитовањем обвезница са девизним знаком, а продали су 40 одсто, односно 30 милиона евра по дисконтној стопи од 3,15 одсто.
Девизни курс и приче о банкроту
Ова догађања су, према мишљењу економиста, повезана и показују да странци више не желе државне обвезнице, посебно динарске, у мери у којој су улагали у њих до сада. Ово би могао да постане велики проблем јер око 80 одсто јавног дуга је у девизама и свако слабљење динара значи да је потребно више динара за отплату тих дугова. На пример, према подацима Министарства финансија, крајем априла јавни дуг је износио 19,08 милијарди евра. По курсу на тај дан то је у динарима износило 2.109 милијарди динара, а по курсу од уторка дуг је увећан за скоро 40 милијарди динара само због овог слабљења динара.
Владимир Вучковић, члан Фискалног савета истиче да је, након лоших тенденција у јавним финансијама и лошег извештаја ММФ-а који је прогнозирао знатно већи дефицит буџета од планираног, вероватно дошло до оклевања инвеститора и пада интересовања за хартије од вредности и веће куповине девиза с друге стране.
„Део јавног дуга је у еврима и са сваким јачањем евра тај дуг расте у динарском износу. То је један од канала за повећање јавног дуга. До сада није било експлозивног раста дуга баш зато што је држан курс на нижем нивоу. Сада пад курса појачава притисак на јавни дуг“, објашњава Вучковић.
Ненад Гујаничић, аналитичар Синтезе оцењује да је на девизно тржиште последњих седмица утицала прича о банкроту и спекулације у вези са тим.
„Наше девизно тржиште је прилично плитко и са веома малим износима могу да се направе велике промене. С друге стране, динар је јачао последњих годину дана и пре или касније морало је да дође до његовог слабљења. Главни разлог стабилног курса било је велико задуживање на међународном тржишту, али те дугове треба и враћати. Такође, могли смо јефтиније да се задужујемо, не зато што смо нешто добро урадили, већ зато што су све велике централне банке, од ЕЦБ, ФЕД-а до Банке Јапана водиле лабаву монетарну политику и штампале огромне количине новца“, објашњава Гујаничић.
Прети застој у кредитирању?
Међутим, као што то често буде, лошим вестима о домаћим јавним финансијама придружиле су се и забрињавајућа дешавања на глобалном нивоу. Последњих недеља долази до масовног повлачења западног, пре свега америчког капитала из растућих економија због раста приноса на америчке обвезнице, као и због сигнала да ће ФЕД смањити штампање долара због опоравка америчке привреде.
Тако специјализовани финансијски сајтови преносе упозорења инвестиционих банкара да следи повлачење са растућих тржишта којима припада и Србија. Ен Беноа, шеф стратегије за растућа тржишта у Сосијете женерал банци, како преноси Јуромани (Еуромонеy), каже да очекује пад на већини растућих тржишта и више не препоручује излагање на тржиштима обвезница ових економија.
У мају су берзе у растућимм економијама пале за три одсто, што је највише у овој години, а аналитичари очекују наставак одлива капитала и у јуну и јулу.
Економиста Млађен Ковачевић упозорава да је Србија постала наркомански зависна од прилива страног капитала и застој у кредитирању би био веома непријатан.
“Девизни курс би отишао у небо, а морали би да молимо за репрограме и продајемо шта имамо. Слабија емисија државних обвезница је лош знак – значи да инвеститори губе поверење. Ако кредитирање буде самњено, немојте да вас зачуди одлука да се прода Телеком и то ће бити потрошено кроз буџет. Може да се распродаје, али то не траје бесконачно”, сматра Ковачевић.
Он указује и на апсурдну чињеницу да је динар према евру од јуна прошле године ојачао са 117 на 111 динара, док је истовремено инфлација у Србији износила преко 11 одсто, а у Еврозони око 1,5 одсто.
“То је политика коју је тешко разумети. У том периоду ништа се није десило у Србији што би оправдало јачање динара. А држање валуте на високом нивоу има негативне последице на извоз и алокацију ресурса”, напомиње Ковачевић.
Милош Обрадовић
Балкан Магазин
