Да ли је „међународна заједница” нова Коминтерна?

Ропсто у комунизму, или ропство у демократији

Ако „међународна заједница „ (МЗ) саопшти да су демократски избори у некој сувереној држави били нелегитимни, они се морају поништити. Ако МЗ каже да је неки легитимно и демократски изабран представник народа почео да спроводи националистичку политику, он се сматра диктатором и тиранином, и мора се повући са државничке функције. Ако МЗ утврди за неки народ да је геноцидан, јер је починио злочин над другим народом, непобитни докази нису потребни. Сви међународни и међудржавни спорови се решавају ионако у судовима које оснива МЗ, а тужиоци и судије поступају како им тајним обавештајним каналима то предочи агентура која спроводи интерес МЗ. Адвокати су ту само зарад илузије о правичности и постојању међународног права.

Међународна заједница је та која одређује где ће и у који „кризни регион” у свету бити упућене поједине националне војске (плаћене парама домицилних пореских обвезника) и којим наоружањем и акцијама ће биту заступљени. МЗ ће вам дати упутство у форми препоруке или директиве који медији могу да имају највећи утицај на народ (чувена „национална фреквенција” ). Ове послове ће за МЗ одрађивати посебне „независне” агенције (агентуре). МЗ ће вам сугерисати каква треба да буде улога жене тј. породице у друштву и какво образовање деца да добију. Препоруке је тако да породице углавном не треба ни да буде или да буде нефункционална. Жене (другарице) треба да буду војсковође, полицајци, државници, а хомосексуалне слободе и девијанстности се подводе под „људска права”. Ако сте спремни да будете магарац, то је ваше „људско право”.

Најзад, МЗ ће вам преко разних агенција за све и свашта потпуно организовати привреду (тако да државне институције само спроводе упутства тих агенција). МЗ ће вам одобрити извозне преференцијале и допустити прелевмане (ако им је то у интересу). Одобриће вам (продати) наменске и инвестиционе кредите ( да пазарите и градите само у оно што они кажу) и да можете са позајмљеним новцем да купујете само од компанија које они одреде.

Коначно, МЗ ће од вас захтевати демократију, демократију и само демократију, чак и ако се на изборима кандидују само коњи и магарци. Наравно, МЗ вам никада директно неће рећи да треба да гласате за коња или магарца, али ће вам јасно ставити до знања да ваша судбина зависи само од тога како будете гласали. Коњ или магарац ће у сваком случају бити ваши једини легитимни представници на међународној политичкој сцени. И са њима нећете далеко догурати. Што и јесте циљ МЗ тј. „међународне заједнице”. У САД, као и у многим другим „демократским земљама”, одавно се већ тако гласа па је скоро читав свет тако, захваљујући коњима и магарцима, дошао данас под контролу МЗ. Наиме, све коње и магарце су научили да пасу искључиво папир (новац) и тиме се они савршено задовољавају. За узврат спремни су да на себе и народ, који тобоже представљају, приме и најтеже седло тако да свако иоле интелигентан може да их јаше и мамуза све док не липшу.

Међународна заједница овако јаше данас готово по читавом свету. Могу се на прсте набројати државе и поседи које МЗ није узјахала. То су за сада једине слободне земље на планети.

Општа униформност води у комунизам

Да ли се овакав интернационалистички утицај МЗ темељи на принципима једне веома озлоглашене међународне организације познате као Комунистичка Интернационала? Није ли управо Коминтерна спроводила идеју опште униформности: једна религија (атеизам или сатанизам), једна партија (једноумље) и свет без националних граница (глобална комуна). Дакле, да ли су сатанизам (атеизам) , комунизам и глобализам део истог плана којим аристократија настоји да уобличи читав свет по својим потребама?

Да ли је прича о демократији, слободном тржишту, верским, идеолошким и људским слободама у ствари само илузија која нам се сервира, док заиста живимо све више у тоталитарном друштву лишени свих права и у потпуном интелектуалном мраку због чега све ово не видимо?

Није ли управо комунизам бескласно и анационално друштво једнаких (родно равноправних другова и другарица) са неограниченим сексуалним слободама и испуњено безбрижним једноумљем?

Буржоазија, коју сачињава такозвани средњи грађански слој (који не уме да живи другачије осим на грбачи радника) и која представља тзв. политичку елиту ( коју видимо као патолошке лажове и сујетне грамзиве полтроне и бескичмењаке вишестраначки подељене) толико је већ компромитована, да многи прижељкују да заувек нестане.

Тако се идеја униформног и безконфликтног друштва данас све више намеће, али под другим именом, а је глобално унијатсво и Нови светски поредак једне вере.

Друштвене класе су већ разорене, а грађански морал уништен. Млади не поштују старије, убиства родитеља су све чешћа. Санкционисање “говора мржње” је само прикривено спутавање слободе говора. Демократија је фарса и све политичке партије постале су исто “братство” (коња и магараца) које мамузају и усмеравају такозване безбедносне службе по захтевима МЗ.

Промене, реформе, промене, реформе…

Готово идентичне фразе које треба да допринесу вечито очекиваном друштвеном прогресу су реформе, промене, борба, реструктуирање, боље сутра, нова радна места… Типичне комунистичке револуционарне пароле које су су се чуле у свим велики револуционарним превратима. Да би се масе запалиле, потребно је да управо радници масовно остану без посла, и да се грађанска елита (буржоазија) компромитује.
Није ли то „демократија” какву управо имамо у Србији, али и у другим земљама бивше СФРЈ, али и широм Европе и света?

Да ли је то разлог што предизборна кампања у Србији данас личи на лошу циркуску представу у којој се сликају и изговарају ступидне и бесмислене фразе немушти појединци који никада у животу ништа нису ни направили ни продали. Појединци који нису у стању да исплету ни корпу од прућа, а камоли колибу . Који не умеју да направе ни воловску запрегу, а камоли модеран аутомобил, мост, пут, солитер или фабрику. А препоручују се да воде економију милиона људи.

Преко контролисаних тајкуна се само одржава илузија капитализма и слободног тржишта, а заправо имамо планску привреду коју контролише аристократија која по свом интересу повремено ствара тешке кризе.

Новац је тако у рукама властеле која га емитује и даје му вредност, а планирани приврдени раст или рецесију спроводе радници (када раде или остану без посла). Буржоазија се само уграђује у процесу трговине и менаџмента.

Дакле, да ли би свет могао без ове средење буржујске класе, без трговаца и предузимача, менаџера и политичких брбљиваца који само представљају градитељску скелу преко које велики архитекти зидају своју велику међународну комуну?

Да, могао би и он настаје оног тренутка када сви кључни ресурси на планети дођу по контролу родбински повезане аристократије. То значи да 200 или 300 породица може да контролише све стратешке ресурсе на Земљи и да осталих неколико милијарди обичних људи постају зависни у голој егистенцији од њих. И буду њихови робови. Стратешки ресурси су: плодна земља, производња и транспорт хране, изворишта воде, енергенти, минерали, шуме и људи. Контрола људи (робова) би се вршила преко школа и медија, заташкавањем фундаменталног знања, технолошких и других валидних информација. И наравно изнад свега би била контрола војне силе (пре свега војне технологихје и индустрије) – јер познато је да само сила бога не моли.

Да ли данас већ постоји 200 породица које су у стању, преко мреже својих транснационалних корпопрација и банака, да држе под контролм све ово?

У књизи др Џона Колмана „Хијерархија завереника : Комитет 300″ која је објављена 1992. у САД, тврди се управо то: данас већ постоји организована олигархијска и корпоративна структура којом руководи 300 најмоћнијих појединаца. Колман их назива: Комитет 300. 

Под њиховом контролом су данас УН, ЕУ, Савет Европе, све арапске краљевске породице, британска тајна служба и друге обевештајне структуре попут НСА, ЦИА, Мосада … Они контролишу НАТО, бројне невладине организације, све банкарске институције и, наравно, злато. Ова глобалистичка структура, како је види Колман, окупља практично сву аристократију планете, како некадашње венецијанске трговце (који данас послују из Лондона, тако и римокатолички клуб, познат као Римски клуб. О томе колико су они сами унутар структуре складни, нама обичним људима није познато.

Иста ова структура контролише и најмоћније мафије света које се баве такозваним нелегалним пословима, а то су трговина наркотицима, оружијем, људима, проституција и порнографија. Дакле, они контролишу и сав међународни криминал.

Тако ће се у револуционарном антикапиталистичком пламену (који ће у зори Новог светског поретка наступити синхронизовано можда на читавој палнети) сагорети читава ова грађанска структура бескорисних друштвених изелица. Нови светски поредак тако ће бити очишћен од свих помоћних радника (скелеџија) који су вековима помагали да се богатсво света нађе под контролом властелина. Када посао буде завршен (када лопови целог света ставе газдама сав плен под ноге) они више неће бити потребни.

Формално успостављење НСП-а ће тако тријумфално заживети оног тренутка када све лоповске скеле ове тоталитарне структуре (безбедносне структуре као и масонерија и мафија) буду уклоњене и свет буде коначно „ ослобођен ропства”.

Комунизам „једе” сопствену децу (и многу је већ „појео”).

О томе говори једна занимљива књига објављена 1968. у Мадриду под насловом: “Синфониа ен Ројо Маyор”. Настала је превођењем на шпански транскрипта са саслушања којима су 1938 „градитељи” Црвене октобарске револуције подвргавани у време Стаљинових чистики

Стручни сарадник на многим саслушањима је био извесни др Ландовски, револуционар и шпански добровољац који је студирао медицину у Француској, а онда отишао у царску Русију да помогне свргавању цара. Имао је задатак да саслушаваним револуционарима који су пали у немилост разним медицинским хемикалијама развеже језик и одобровољи их да сарађују са НКВД. Поменути транскрипт је запис са саслушања Кристијана Раковског (1873 – 1941), слободног зидара, агента и комунисте, који је био један од најближих сараднника Троцког и Лењина. Отац му је био богати трговац (јеврејски) у турској империји, где је и рођен, а што је касније постала Бугарска. Онда су прешли у Румунију, па је Раковски имао и бугарско и румунско држављанство. Раковски је такође завршио медицину у Француској, па се као богаташко дете из средње класе и прави интернационалац нашао у улози Отпораша руском царском режиму, а за интересе француског и британског племства који су га финансирали и инструирали преко ложе слободних зидара којој је припадао.. Лењин га је 1919 ставио на чело украјинског парламента. Био је и тада члан Извршног комитета Треће интернационале у Москви.

Стаљин га је 1925 именовао за совјетског амбасадора у Паризу . Био је и председник Украјне као и министар иностраних послова, али и амбасадор преговарач у Лондону 1923. Као троцкисти ни припадност терористичкој организацији му није мањкала, а познато је да су они извршавали налоге из Лондона. Многи чланови ове организације убијени су у чисткама 1937.

Иако транскрипт са његовог саслушања никада није верификован, јер није ни требало да икада буде доступан јавности, преведен је 1968 и на енглески и објављен под називом “Црвена симфонија” (“Тхе Ред Сyмпхонy: X-Раy оф Револутион). Због извесних грешака у преводу јавила се сумња у аутентичност документа због одређених анахронизама. Али, ове грешке су ипак биле само перводилачке.

У немилост је дошао 1938 када је осумљичен за учествовање у завери против Стаљина . Тада је већ имао 65 година.

Оно што је за нас занимљиво је њгова тврдња да је план моћне банкарске олигархије која је стајала иза комунистичке револуције у Русији стварање глобалног система на бази комунизма. И то је био њихов дугорочни циљ, одавно планиран и који је у дугом временском периоду требало да почне да се спроводи широм света.

Сталне промене и реформе су прикривена револуција

Раковски је још тада дао многе податке о завери која је скована како би се оборила династија Романових и то је могао да зна само ако је припадао неком вишем рангу Фримасона. Тако инсајдер Раковски каже: „Револуција се приказује као да служи човечаснтву својим хуманистичким идејама, али она има за циљ сикључиво да створи апсолутну власт банкарима”.

„Револуција има за циљ разарање западне цивилизације. Хришћанство је наш стварни једини непријатељ, јер је политичка и економска појава буржоаских држава само последица тога”.

Раковски даље истиче да је за банкаре мир контрапродуктиван, јер само рат утире пут револуцији. Прикривена револуција се тако врши настојањем да се у држави стално нешто мења и то под паролама која се у политици често чују, а то су : “промене” и “реформе”.

“Новац је основа моћи и породица Ротшилд га производи” (захваљујући банкарском систему са каматама).

Раковски је открио у да ће коначки завршетак револуције донети суицид фримасонерије као организације и као “велику тајну” изнео да ће то значити и физички суицид сваког важног “слободног зидара”. Слободни зидари “умреће у револуцији коју ће сами они подстаћи”.

Да напоменемо да је данашња масонерија (зидарсво) у средњем веку, као и много раније у древним античким и египатском временима, као и у доба Вавилона, била посебнла класа веома моћних и учених људи. Они су са колена на колено у оквиру зидарског братства преносили велику градитељску и архитектонску вештину која је сматрана “великом тајном”.

У средењем веку се њихова удружења преобликују и у њих улази властелинска (вероватно језуитска) агентура која преузима контролу и копира њихов систем братства. Данашња масонерија су “зидари” само по називу, а заправо су то обични људи који често не поседују никакву градитељску или било коју вештину осим сујете и жеље да буду нешто више од обичних робова. И као такви они су постали “корисни идиоти” на услузи невидљивој властели који често служе за пропаганду и формално перузимање неког властелинског бизниса, обично криминалног.

Тако су у чувеном тексту “Протоколи сионских мудраца” налазе веома експлицитне реченице о масонерији:

“За време до почетка нашег царства ми ћемо створити и умножити франк – масонске ложе у свим земљама света, увући ћемо у њих све који могу бити и који већ јесу истакнути посланици, јер ће у тим ложама бити главно обавештајно место и утицајно средство. Све ове ложе ми ћемо сконцентрисати под једну…”

“… У тим ложама ми ћемо завезати чвор свих револуционарних и либералних елемената. Оне ће се састојати из свих друштвених слојева. …Чланови тих ложа биће готово сви агенти међународне и националне полиције…”

“…У тајна друштва обично најрадије ступају аферисте, каријеристе и уопште људи већином лакомислени, са којима нам неће бити тешко да водимо послове и помоћу њих да навијамо механизам машине коју смо пројектовали…”

“Гоји иду у ложе из радозналости или у нади да се уз помоћ њихову прогурају што ближе ка богатој друштвеној трпези, а неки опет зато да би имали могућност да изнесу пред публику своја неостварљива и неоснована маштања: они жуде за емоцијом успеха и аплауза на који смо ми врло издашни. Ми им зато и дајемо тај успех да бисмо се користили самообманом која отуда проистиче, при којој људи неприметно усвајају наше сугестије, не зазирући од њих, у пуној уверености да њихова непогрешност сипа своје мисли…”

“Ко и шта може свргнути невидљиву силу! А наша је сила баш таква. Спољашње масонство служи њој и њеним циљевима као слепи заклон и покриће, али план дејства ове силе па чак и место њеног бављења остаће за читав народ непознати”.

Дакле, схватате да пароле ” довођење инвеститора” и “отварање нових радних места” користи само банкарима који на овај начин исисавају наше стварне вредности и радну снагу у замену за свој безвредени папир (новац). Само “магарци” могу да њачу овакве пароле и да то сматрају својом политичком мудрошћу.

А када се велики пројекат стварања глобалног цасртва на чијем трону ће бити банкари и њихових 200-300 породица, тј. кад се они зацаре (како то пише у Протоколима) стоји и ова реченица коју магарци и коњи из ложа никада вероватно нису прочитали:

“Ми ћемо издати закон по коме ће сви бивши учесници тајних друштава подлећи прогонству из Европе као центра наше управе”.

И Раковски ју је очито прочитао. Он је још открио да су: “Владари свих држава савезница били фримасони, са веома мало изузетака.”

Као и масони, постоје и други кандидати за хуманистичку утопију владајуће класе (то су неоконзервативци у САД, либерали, ционисти, ЛГБТ популација, феминистичке активисткиње) и сви они би могли бити непријатно изненађени јер могу бити стављани у запећак чим изврше задатак. Ми из бивше СФРЈ знамо за институцију Голог отока у коме је завршило око 50.000 информбироваца и то је најбољи показатељ како се у властелинским круговима промена политике одражава на стадо залуђених идеолошких следбеника… Захвљујући овоме СФРЈ је била стабилна државна творевина у срцу Европе пуних 40 година. А онда је НЕКО рекао : “Промене”!

Експозитуре ових слободних зидара су, у земљама које су преживеле комунистичку револуцију, формиране и као такозване безбедносне службе. У бившој СФРЈ је то била ОЗН-а, а касније УДБА, па ДБ… Ова служба и данас под другим називом практично живи тако што одржава и рекетира велике тајкуне и криминалне бизнисмене. Тако за рачун невидљиве властеле контролишу читаву привреду и банкартсво у некој држави, као и културу и медије и цркве. Функционишу као тајно братство у коме свако зна по нешто, али нико не сме да зна превише.

А. 1

Компромитовање демократије

Данас смо, гледајући само предизборну кампању у Србији, сви сведоци тешког компромитовања демократије. Многи људи не могу да верују какаве све будалаштине чују од данашњих претендената на високе државне функције. У ствари онај ко схвата да државе нема, јасно види да су данашњи политички лидери само илузионистичке утваре које нам се приказују преко медија. Прави контакт са животом и знање они немају. И то није случајно, јер је управо циљ владара данас компромитовање демократије. И то је још пре сто година записано и поменутим Протоколима сионских мудраца.

„Погрешке гојских администрација биће описиване у најјаснијим бојама. Ми ћемо посејати такву одвратност према њима да ће народи прижељкивати спокојство у ропском стању, уместо фамозне слободе препуне права која су их толико намучила, исцрпла изворе људског постанка, која су експлоатисана гомилом варалица и битанги које нису знале шта раде… Бескорисне промене владавина, на које смо ми подбадали Гоје кад смо поткопавали њихове државне темеље, толико ће досадити народима да ће они радије пожелети да трпе од нас све, само да се не излажу ризику”.

Дакле, они који се са сетом сећају друга Тита. и драге нам комунистичке партије, могу сада сасвим лепо да упореде оба ова система: ропсто у комунизму или ропство у демократији. Ето, то је ропски избор који ће вам дати Међународна заједница – нова Коминтерна у великој комуни Новог врлог света.

Пише: Ивона Живковић

Таблоид