Да ли је Милов пад почео у родном граду

После локалних избора у Никшићу, политичка криза у Црној Гори додатно је продубљена. Власт, али и опозиција, која их је бојкотовала, прогласили су победу. Излазност у другом по величини црногорском граду била је око 45 одсто, од чега је ДПС, у родном месту Мила Ђукановића, освојио близу 80 одсто гласова, мање него у октобру прошле године, Социјалдемократе око десет, а неважећих је било чак 11 одсто листића.

Професор Факултета политичких наука Милош Бешић оцењује да су на изборима у Никшићу сви поражени и да су они пример даљег продубљивања „дубоког сукоба између дуговечне власти и опозиције која делује све организованије и агресивније“.

Криза Владе

„Оно што се десило у Никшићу је још један доказ, још један пример негативних трендова укупне легитимности политичког система у Црној Гори. Бојим се да ће се то и наставити уколико се не нађе неко решење да се успостави комуникација између две стране које су непомирљиве још од референдума 2006. године“, каже Бешић за Спутњик.

Према његовим речима, број неважећих листића у Никшићу говори о томе да један део бирача врло невољно иде на изборе, односно да постоји једна врста притиска на део бирача који очигледно не желе да гласају за ДПС, али су на неки начин приморани да гласају.

„Реч је о врло непријатној ситуацији. Мислим да имамо даље продубљивање кризе укупног политичког система и стабилности у Црној Гори што иде паралелно са сменом ауторитета у руководству нове Владе која у првим данима није показала завидну енергију која се од ње очекивала у смислу решавања неких политичких питања и проблема“, сматра Бешић.

Опозиционо „благо“

Посланик Демократског фронта Славен Радуновић каже да је 11 одсто неважећих листића „право благо“ које ће им користити у свим каснијим доказивањима какви су изборни процеси у Црној Гори.

У ситуацији кад комплетна опозиција бојкотује изборе на које излазе само две владајуће странке, 11 одсто људи је било, а сад постоји и званични доказ, приморано или уцењено да гласају и они су свој отпор показали тако што су прекрижили листић, каже Радуновић.

Он додаје да је исто толико оних који су натерани да изађу на изборе, али су заокружили једну од владајућих странака у страху да неко не види да нису урадили оно што је од њих тражено.

„Ако све то узмемо у обзир, за ДПС није гласало ни 30 одсто грађана Никшића и мислим да свако здраворазуман може да закључи да ли је бојкот успео или не. Посебно ако се узме у обзир да је у последњих месец дана у Никшићу боравио сваки министар, неки по више пута, а да је изборним процесом руководио лично Мило Ђукановић који је неколико пута долазио и све држао под својом контролом. Грађани Никшића су показали зубе режиму и ми из опозиције смо врло задовољни резултатом избора“, каже Радуновић за Спутњик.

Шта ће бити у Херцег Новом?

Он додаје да га посебно чини срећним што је опозиција, одлуком да бојкотује државни Парламент, први пут постигла апсолутно јединство. Уочи избора у Никшићу, били су спремни да на њих изађу, сви су спремили листе, међутим, како су рекли, „суманутим потезом власти“, која је намеравала да ухапси лидере ДФ-а Андрију Мандића и Милана Кнежевића, заједнички су одлучили да их бојкотују.

На тај начин и уз притисак у Скупштини посланика ДФ-а на дан кад се скидао имунитет Мандићу и Кнежевићу, успели су да натерају власт да, истакли су, „ту сулуду намеру не спроведе у дело“.

Кад су следећи избори у питању, локални у Херцег Новом који ће се одржати за неколико месеци, поново ће са остатком опозиције донети заједничку одлуку.

„Опозиција не да има шансу, него, практично, стопроцентно добија изборе у Херцег Новом ако изађе, јер су на претходним парламентарним изборима владајуће партије добиле само 35 одсто гласова, тако да је ту несумњива победа опозиције и само је ствар нашег договора да ли ћемо изаћи или не. Мишљења сам да ћемо највероватније наступити у различитим формама — неко у коалицији, неко појединачно“, каже он.

Радуновић додаје да је још рано говорити о могућем бојкоту у Херцег Новом и истиче да је циљ опозиције да се понове парламентарни избори одржани прошле године у потпуно нерегуларним условима, а најбоље би било да се то деси идуће године заједно са председничким и већином локалних избора.

Како победити власт?

Кад је реч о бојкоту опозиције, Бешић каже да једна иста мера у различитим условима може да произведе различите ефекте. Било је бојкота и избора и Скупштине Црне Горе и у прошлости, подсећа он, али данас то има другачије ефекте, јер „укупна снага и капацитет владајуће структуре су у паду“.

„Са друге стране, кад играте тако ризичне потезе, а бојкот Скупштине то јесте, пре свега јер може да се деси да се вратите у Парламент и онда сте апсолутни губитник, такав потез има смисла ако опозиција истраје на томе. Уколико опозиција на дуге стазе истраје, а досад истрајавају, та је стратегија врло непријатна за владајућу коалицију, нарочито имајући у виду да је њихова већина врло танка и једва престиже 50 одсто плус један глас у Парламенту“, објашњава он.

Шта ће бити са председничким изборима, тренутно је велика непознаница, сматра Бешић, а кандидат ДПС-а највероватније ће бити Мило Ђукановић, што је природно и логично из два разлога.

Први је да ће ДПС тешко одржавати политичку стабилност без Ђукановића на некој кључној функцији, а други је што су имали врло непријатну ситуацију на претходним председничким изборима кад су умало изгубили.

„Опозиција има две опције. Једна је да имају једног заједничког кандидата или да бојкотују изборе, а све друго биће њихов дебакл. Они морају на неки начин да се сложе, што ће бити јако тешко јер су врло разнолики по великом броју критеријума. Уколико се определе за прву или другу опцију они ће урадити добру ствар за властито јачање, а уколико изађу у више колона то ће бити јако лоше по опозицију“, закључио је Бешић.

Владимир Судар, Спутник