Напредњачка власт у Србији се понаша као обична разбојничка дружина чим посумња да њени чланови спремају издају. Наиме, према добро упућеним изворима, ускоро би могао да почне обрачун са свима који би могли да одају тајне овог криминалног картела, а нека убиства и нестанке из најскоријег периода треба такође посматрати као део тог мафијашког рата.
У државном врху Србије, тачније у окружењу Александра Вучића, планирају се скори обрачуни са људима који могу да угрозе његову апсолутистичку власт. Не ради се, међутим, о политичким обрачунима, већ о ликвидацијама у мафијашком стилу. Прве ће на удару бити особе које могу да буду незгодни сведоци злочиначког деловања Вучића, његовог кума Николе Петровића и камариле око њих.
На врху листе налази се човек који би, ако не буде убијен, ускоро могао да постане заштићени сведок у Сједињеним Америчким Државама или Швајцарској и то у процесу разоткривања „прања“ новца пребаченог из Србије. Ради се о адвокату Владимиру Цвијану.
Исти, поуздани извор који је нашој редакцији пре више од месец дана дао прецизне и поверљиве податке како је група окупљена око Николе Петровића преко Цириха и швајцарске банке УБС „прала“ десетине милиона франака зарађених пљачком српског народа, сада нам је дао податке о почетку крвавог краја ове операције…
Пре више од годину дана, у броју 319, Магазин Таблоид је објавио да је Владимир Цвијан побегао у Чикаго одакле управља трансферима новца које Вучићев клан шаље у САД. После тога америчке власти су покренуле опсежну истрагу и три месеца пратиле Цвијана.
Када је, коначно, од Србије званично затражено да достави податке о сумњивим уплатама десетина милиона долара на различите рачуне у америчким банкама, Цвијан је решио да се склони из Северне Америке и побегне у Швајцарску.
У броју 349, наш лист је описао како Цвијан новац опљачкан од народа Србије „пере“ преко швајцарских банака и склања на сигурне рачуне у Луксембургу. То је био окидач за покретање акције елиминације овог некадашњег београдског адвоката.
Наиме, како наш извор тврди, у Вучићевом клану су закључили да је поновно указивање на Цвијана и на његово место боравка овога ставило у позицију да више нема где да се крије. У Србију му нема повратка, јер би га америчке власти и овде нашле, а ако остане у иностранству и буде ухапшен, као добар и искусан адвокат тражио би нагодбу којом би постао заштићени сведок и страним службама открио ко је све у ланцу „прања“ пара изнетих из Србије.
Оног тренутка када пребаци сав новац у Луксембург и својим налогодавцима преда потребне податке, Цвијана очекује суочавање са Жељом, како гласи надимак човека који треба да организује његово убиство. Жеља је, тврди наш извор, тренутно у Србији, највише времена проводи у Београду. Вероватно је ангажован преко Петра Панића Пане или некога из његовог окружења.
Цвијан је идеална жртва, јер већ месецима, тачније од одласка у САД, није у контакту са онима који би пријавили његов нестанак. Од најближих веома мало њих има редован контакт са њим и зна где се он налази и чиме се бави. Ни са бившом супругом не одржава редовне контакте. После његове ликвидације сигурно нико данима не би ништа посумњао нити алармирао полицију. То је довољно времена да се заметну трагови и починиоци склоне на сигурно.
Ликвидација сведока који могу да открију како клан Вучићевих износи из Србије покрадени новац и где га крије у иностранству није једино крвопролиће које се спрема.
Мафијашки обрачун са незгодним сведоцима, који се планира у најближем окружењу Александра Вучића, сигурно не би остао без противудара супротне стране, односно особа које су овим планом угрожене. Премијер и његово окружење су свесни овога и зато се труде да на сигурно склоне своје најмилије, који би такође могли да постану жртве.
Син Александра Вучића, Данило, већ је недељама у иностранству. Не јавља се ни својим наближим пријатељима у Србији. Испред зграде у којој је до недавно живео, међутим, још увек се налази патрола „Кобри“, што показује да власт планира да га по окончању обрачуна врати у земљу.
Данилови најближи пријатељи, са којима се скоро свакодневно виђао до свог одласка, тврде како је он послат у иностранство на лечење од болести зависности. Премијеров син је, уверавају нас његови пријатељи, поли-токсикоман, односно, осим великих количина алкохола, редовно је конзумирао и марихуану, спид и екстази.
По природи бунџија, који је у свом друштву оца називао „скотом“, Данило је редовно бежао додељеном му обезбеђењу. Једном је у неком ресторану ушао у тоалет и „Кобрама“ побегао кроз прозор.
Пошто је таквим понашањем угрожавао сопствену безбедност, окружење Александра Вучића је одлучило да га склони у иностранство, а за то им је послужио изговор да иде на лечење на које је сам Данило пристао свестан да је претерао.
По нашем извору из Швајцарске, Никола Петровић је у једној тамошњој банци депоновао преко милион швајцарских франака за које је инсистирао да не буду трансферисани у Луксембург. Овај новац је намењен да буде уплаћен на име једне фирме која ће бити отворена чим за неки дан млади Данило Вучић постане пунолетан. Он ће бити власник поменутог предузећа и због високог улагања моћи ће да добије боравак у Швајцарској, помоћу кога би остао на безбедној удаљености од Србије док овде буде трајао рат у подземљу. Родитељи Александра Вучића, званично живе на четвртом спрату зграде у београдској Крунској улици 47а. Испред улаза у ту зграду нема видљивог обезбеђења, у шта се уверио и сам писац овог текста. За тим нема ни потребе, јер Анђелко и Ангелина Вучић нису више у тој згради, а постоји и обезбеђење амбасаде Шпаније која је удаљена двадесетак метара, као и чувари у унутрашњости зграде.
У гнездо Вучића нико непозван не може да уђе.
Раније су Ангелина и Анђелко Вучић, како нам је поверио један њихов комшија са првог спрата, лети редовно одлазили у викендицу која се налази у Јајинцима, подно Авале. Ради се о једној пространој вили са богатим винским подрумом. Пред почетак зиме би се враћали у свој стан у Крунској, али то се ове године није десило. Очигледно су и они склоњени на безбедно место док не прође мафијашки обрачун између Вучићевих сарадника и њихових опонената.
Зграда у којој живе премијерови родитељи, Ангелина и Анђелко Вучић, има испред улаза мали, лепо сређен парк са фонтаном. Све је то поклон града Београда, а да под налетима ветра вода из водоскока не би прскала станаре који користе неколико метара удаљен улаз у зграду, фонтана је ограђена стакленим зидовима. Парк, иако на приватном земљишту, одржавају заједно и Градско зеленило и Градска чистоћа.
Један од чистача улица који покрива овај рејон испричао нам је како се провео првог дана на послу.
„…Чистио сам тротоар испред поменуте зграде, када ми је пришао један старији господин и тражио да испразним канте за ђубре које су у парку. Рекао сам му да то није мој посао, јер паркове одржава Градско зеленило. Инсистирао је повишеним тоном да то урадим, а ја сам одбијао и на крају отишао. Пола сата касније преко мобилног ме је звао шеф да хитно дођем. Питао ме је да ли знам ко живи у тој згради, а када сам му рекао да не знам одговорио ми је: ‘Родитељи председника Владе!’ Рекао ми је да је лично отац Александра Вучића звао директора Градске чистоће да се пожали на мене и да морам и парк да одржавам када видим да је прљав.“
Пре извесног времена дошло је до сукоба са власницима станова у суседним зградама, јер су власти инсистирале да се „из безбедносних разлога“ иза зграде подигне високи зид који би заклањао поглед станарима нижих спратова у комшилуку.
Игор Милановић, Таблоид
