Милорад Грчић, бивши власник печењаре који се уздигао до директора јавнoг предузећа, вероватно ни сам не може да верује колико је безболно прошло његово недавно именовање за в. д. директора ЕПС-а. Када су га пре неколико година поставили за директора Рударског басена „Колубара”, недељама није силазио са насловница таблоида, а сада, усред изборне кампање, из прилично необјашњивих разлога, опозиција га не дира. Како су Пајтић, Тадић, Рашковић-Ивић и остали успели да пропусте овакав зицер и да Грчића не узму као пример или повод за критику напредњачких кадрова?
Нико од њих ни да се сети још незавршеног Жежељевог моста у Новом Саду, који је, притом, био тема предизборних порука пре само две године. А није превише потенцирана ни незаштићеност појединих подручја од поплава, иако се пре две године могло видети где су све слабе тачке. Од 4. марта, када је Томислав Николић расписао парламентарне изборе, опозиција је пропустила више прилика да „нападне” власт напредњака и социјалиста за неке врло конкретне ствари. А материјална ситуација им је, приде, таква да три недеље пред изборе бирачи могу да виде само три изборна спота – СНС-а, СПС-а и ЛСВ-а.
Мирослав Шутић, директор „Partner Research Solutions”, сматра да је досадашња изборна кампања другачија од свега што су грађани до сада искусили. Он каже да су основне њене одлике незапамћена не само вербална агресија владајуће странке, потпуна контрола медија, тотална манипулација јавним мњењем, подстицање атмосфере страха од изјашњавања…
„Опозиција је и сама жртва оваквих околности, којима, наравно, није дорасла. Ни опозиција у целини, ни странке појединачно, нису спремно дочекале ове изборе, иако је све било очигледно и предвидиво. Касно су почели да размишљају о циљевима и начину организовања, при томе нису успели ни да креирају, па ни да понуде неку разумљиву изборну платформу. Потпуно су запоставили чак и своје бирачко тело, а да не говоримо о неопредељенима или ’привременим’ гласачима владајуће странке. Напад на СНС или на Вучића у таквим околностима потпуно је немогућа мисија”, истиче Шутић.
Маркетиншки стручњак Небојша Крстић на свом твитер налогу беспоштедно сецира кампању појединих опозиционих листа. За „Политику” каже да не треба да чуди што је опозиција сама себе одвела на споредан колосек, ако последње четири године бежи од политичких тема избегавајући изјашњавање и дебату о стратешком путу Србије и о најкрупнијим политичким питањима јер би се нашла у „опасности” да мора да похвали Вучића, и ако цео фокус своје енергије усмери на свој персонални однос према премијеру.
„Кажу, кад уђеш у погрешан воз, свака је станица погрешна. Опозиција је у погрешном возу и оно што сада ради у овој кампањи само је пролазак кроз још неколико погрешних станица. Бојим се, за неке странке – последњих станица”, сматра Крстић.
Истичући да су „оне особине које су тренутно на цени у друштву – необразованост, корупција, улизиштво, куле у ваздуху, несолидарност, бахатост и непремостиво велики јаз између оног што се говори и оног што се ради – нашле свој пуни израз у власти која је изабрана”, драматург Ненад Прокић оцењује да је изборна кампања опозиције компетитивна начину владавине Александра Вучића.
„Обећања оних који су прокоцкали и последњи атом енергије петог октобра па сад обећавају промене, углавном изазивају громогласни смех. С друге стране, десничари су пословично провинцијални, без иједне свеже идеје и пуни безвезне мржње. Већина опозиционих странака не бави се Вучићем, јер се нада да ће он заменити социјалисте и да ће управо они можда бити ти које ће погодити та неизмерна срећа да буду замена”, објашњава Прокић.
Од свих изборних дешавања највише простора у штампаним медијима добио је инцидент на пијаци „Ђерам”, који је од опште осуде напада на кандидате ДС-а прерастао у међусобни сукоб и оптужбе ДС-а и СНС-а. Агенција за праћење и анализу медија „Клипинг” закључила је да су демократе најчешће критиковане, а да одмах следе напредњаци и коалиције СДС-ЛДП-ЛСВ и ДСС-Двери.
„Када се издвоје главне теме које су странке истакле у први план у кампањи за републички парламент, закључује се да СНС и коалициони партнери највише енергије издвајају за критику својих политичких противника и за опште политичке теме, попут перспективе државе, општег бољитка и напретка. ДС је, пак, најактивнији био у осуди напада на своје функционере, коалиција СДС-ЛДП-ЛСВ у први план је истакла младе, док су СРС и ДСС-Двери фокус ставили на спољнополитичке теме, попут Хашког трибунала, евроатлантских интеграција и сарадње с Русијом”, истиче Илија Вучевић из „Клипинга”.
Он наглашава да је листа СПС-ЈС најравномерније расподелила тематику предизборних наступа и да су пажњу посветили екологији, социјалној политици и промоцији сопствених кадрова. Вучевић закључује да је ова коалиција водила најчистију кампању и да је најмање критиковала политичке противнике.
Да ли ће се понашање опозиције мењати до краја кампање? Саговорници „Политике” наводе да за тако нешто нема основа, не рачунајући радикале који ће сигурно добро искористити ослобађајућу пресуду свог лидера Војислава Шешеља. Шутић, рецимо, мисли да ће остале опозиционе странке наставити да „тумарају у јавности”, јер компас очигледно немају.
„Поред одсуства идеја, мудрости, стрпљења и разумевања за ’велику слику’, опозиција нема ни пара. Убитачна комбинација. Све у свему, победник, који се већ зна, мрцвариће своје противнике до последњег даха, без трага спортског духа, а ми ћемо гледати овај мега-ријалити, хтели или не, јер ће нам сва чула бити бомбардована до изнемоглости”, закључује Мирослав Шутић.
Аутор: Дејан Спаловић, Политика
