Сарајево — Члан Председништва БиХ из Републике Српске Небојша Радмановић посетио је Архив БиХ. Део документације неповатно уништен.
Радмановић је оценио да је у пожару током демонстрација у петак страдао највреднији део архивске грађе не само у БиХ већ и у региону.
Радмановић је напоменуо том приликом да ће се о одговорнима тек разговарати.
Запаљене просторије Архива БиХ Радмановић је обишао у пратњи директора те институције Шабана Захировића, изразивши притом захвалност свим вредним архивским радницима који тешко подносе новонасталу ситуацију и сада покушавају да обнове грађу која је спасена, пренели су босански медији.
Радмановић наглашава да још није познато да се слична ситуација десила неком архиву у свим несрећама које су обухватале овај простор ни у последњем рату, а ни у два светска рата, када је архивска грађа остала неоштећена.
Архив БиХ обишли су и новинари којима је речено да је део документације неповатно уништен и да је у току процена штете.
Захировић је новинарима, који су први пут имали прилику да обиђу згариште државног архива, рекао је да ће праве размере стете тек бити утврђене, али да је засад сигурно да је нека документација потпуо изгубљена.
“Потпуно је изгорело 15 хиљада предмета Дома за људска права БиХ”, рекао је Захировић додавши да је реч о пресудама тела успостављеног након Дејтонског споразума које је имало задатак да одлучује о случајевима нарусавања људских права у БиХ.
У депоу, који је страдао у пожару у петак, данас се могу видети само нагореле полице, црни зидови и остаци запаљених докумената. Мирис палежи још се ширио приземљем репрезентативног здања у седишту Сарајева испред којег ће се данас и наредних дана скупљати незадовољни грађани који траже оставке владе Федерације БиХ.
Трагови разбијања и уништавања су углавном уклоњени, али оштећења у просторијама у којима је смештен Архив БиХ толико су велика да ће за њихову санацију бити потребна велика средства и време.
“Поступак утврђивања стварних размера штете је у току”, рекао је Захировић додавши да је за спашавање преостале грађе понуђена помоћ са различитих страна, укључујући и Унеско.
У Архиву БиХ похрањене су збирке докумената и поклона из времена Отоманске империје, оригинални документи из раздобља владавине Аустроугарске монархије од 1878. до 1918, документи из раздобља између два светска рата, они везана за владавину Независне државе Хрватске (НДХ), као и важни документи из периода након 1945. године.
Танјуг
фото: Бета
Спалише доказе…Сад могу рећи да ту Срба никад није ни било
pomislih na paljenje Skupstine 2000. Zar nije i to bilo zbog dokaza?