Што је ближи рок за достављање обавезујућих понуда за већински пакет акција београдске Kомерцијалне банке расте нестрпљење и заговорника и противника приватизације те треће по величини банке у Србији, пише НИН.
Тај недељник подсећа да су у трци за Kомерцијалну банку остала само четири играча, три банке аустријска Рајфајзен, словеначка НЛБ и српска АИK банка, и амерички инвестициони фонд Риплвуд адвајзерс.
Тренутна тржишна вредност Kомерцијалне банке је око 470 милиона евра. Држава је, према евиденцији у Централном регистру, власник 48,65 одсто акција банке, још 24,23 одсто ће пре продаје банке откупити од ЕБРД, а 10,15 процената од ИФЦ.
По садашњој цени на берзи свих 83,23 одсто акција Kомерцијална банке за које се очекује понуда вредело би више од 390 милиона евра.
Управо толико је, према писању Данаса које нико није демантовао, у необавезујућој понуди била спремна да плати Рајфајзен банка, АИK је понудила 430 милиона, НЛБ 450 милиона евра, а ни незванично се не зна понуда Риплвуда.
„Ако је заиста решена да прода Kомерцијалну, проблем за Владу Србије могло би да буде подгревање нереалних очекивања“, пише НИН и указује да нико у Влади не страхује да би то могао бити рачун без крчмара, и да „опрез налаже да се ражањ не шиљи док је зец још у шуми“. Овај недељник наводи да је Европска комисија НЛБ банци, због великог удела ризичних кредита, још 2013. наметнула бројна ограничења. Једно од њих је да, ако до тада не буде приватизована, мора најкасније до краја 2019. да прода све фирме-ћерке, а највећа словеначка банка још тражи купца за НЛБ Вита осигурање, у којем има 50 одсто власништва, са малим шансама да купопродајна трансакција буде завршена до средине 2020.
„По неким тумачењима то значи да НЛБ пре тога не би смела да учествује на било каквом тендеру, па ни за Kомерцијалну банку“, пише НИН.
Додаје се да „није безначајно ни то што је у априлу прошле године Евопска комисија покренула поступак због сумње да је влада у Љубљани, супротно правилима ЕУ, финансијски помогла НЛБ-у са чак 1,6 милијарди евра“.
„Планове НЛБ-а за ширење у Србији могла би да поремети и евентуална тужба акционара. Словеначка држава је у новембру 2018. кроз иницијалну јавну понуду продала 59 одсто акција НЛБ-а за 609 милиона евра, што је био део захтева ЕK, да се удео државе до краја ове године смањи на 25 одсто плус једну акцију НБЛ-а“, пише НИН.
Питање је, наводи се у тексту, и да ли би, ако има озбиљне намере, НЛБ пре куповине Kомерцијалне до краја године морала да иде у још једну докапитализацију, „што је практично неизводљиво, а вероватно и ризично, с обзиром да је у јуну Словеначки државни холдинг 10 одсто акција НЛБ продао за 109,5 милиона евра, или за скоро осам одсто испод цене која се за једну акцију те банке могла добити дан раније на Љубљанској берзи“.
„Уз то, појединим берзанским експертима није баш јасно зашто је цена акција НЛБ била 65 одсто, а сада је наводно спремна за Kомерцијалну да плати 80 одсто књиговодствене вредности и то у тренутку када је нето добит НЛБ-а на силазној путањи у 2017. била је 225 милиона евра, у 2018. је пала на 204 милиона, а у првој половини ове године је 94 милиона евра“, истиче НИН.
Kако се наводи, „нервозу додатно уноси то што на сајту НЛБ још увек није објавила одлуке Надзорног одбора и Скупштине акционара, а без њихове сагласности није реално очекивати да се може учествовати у једној озбиљној аквизицији, чија се вредност процењује на више стотина милиона евра“.
НИН-у је НЛБ Групи речено да је та банка, поред водеће улоге у Словенији, присутна на свим тржиштима некадашње заједничке државе где има, осим у Србији, тржишно учешће изнад 10 одсто.
„То је разлог да НЛБ Група стално тражи начине да, уз брз органски раст, који је остварила НЛБ банка Београд, додатно ојача своју позицију у Србији. Пажљиво пратимо ситуацију на тржишту и активно разматрамо и анализирамо могућности за евентуална спајања и аквизиције, а све то уз продубљено разматрање како би се повећала вредност за наше акционаре“, навели су НЛБ-у.
У слованачкој банци су напомнули и да су свесни ограничења ЕK, по којима капитална адекватност (однос капитала и укупних пласмана) не би смела да падне испод 14,75 одсто.
Бета
