Да ли је Сергеј Трифуновић Вучићев тројански коњ преко којег ће покушати да разбије бојкот избора?

Осим Српске напредне странке, СПС, Савеза за Србију и СРС, цензус би, према најновијим истраживањима Ипсос стратеџик маркетинга, прешао још једино Покрет слободних грађана Србије на чијем је челу Сергеј Трифуновић.

Политички аналитичари сматрају да власт намерно подиже и форсира рејтинг ПСГ, како би се на неки начин Сергеј Трифуновић и његове колеге приволеле да изађу на парламентарне изборе.

На тај начин на добитку би биле обе стране и власт и ПСГ. Власт би обезбедила легитимитет избора, а ПСГ посланике у парламенту. Истраживачи јавног мњења, међутим, кажу да је Трифуновић својим изјавама и поступцима, заиста уздрмао бираче и да је рејтинг ПСГ већ дуже време на граници цензуса.

Kако се незванично може чути на опозиционој сцени међу онима који прате рејтинге странака оно што ПСГ држи изнад цензуса је Трифуновићева искреност. Kако нам је речено, људи препознају да је он искрен у свему што ради и говори, те су због тога спремни да му дају своје поверење.

Иначе, према истраживањма Ипсоса, коалиција окупљена око СНС у овом тренутку има подршку 53,4 одсто бирача, односно натполовичну већину гласача Србије. Друга политичка снага, према истраживању јесте опозициони блок Савез за Србију који би, да су избори данас, освојио 11,3 процената. Готово истоветан двоцифрени резултат остварила би још само коалиција Социјалистичке партије Србије и Јединствене Србије са 11,2 одсто бирача. Цензус би „прескочили“ још само Покрет слободних грађана и Српска радикална странка Војислава Шешеља са по 5,4 одсто.

Према речима директора Ипсосовог сектора за истраживање јавног мњења Марка Уљаревића, „у августовском таласу истраживања регистровано је нешто мало изнад три милиона опредељених бирача, то јест оних који размишљају о изласку на изборе и знају за коју би странку односно коалицију гласали“, али и око пола милиона неопредељених бирача.

Бобан Стојановић, политички аналитичар каже за Данас да му се све више чини да се Покрету слободних грађана Србије вештачки подиже рејтинг и да се то види како у истраживањима јавног мњења, тако и у изјавама самог председника Србије Александра Вучића.

„Сматрам да је то једино из разлога да би се ПСГ „привукао“ да изађе на изборе. Они се још нису званично одредили према бојкоту, односно код њих постоји та врста резервисаности и циљ тих изјава и истраживања јесте да им се покаже да би у случају изласка на изборе сигурно прешли цензус. Не мислим да је циљ да се тиме спусти рејтинга Савеза за Србију, већ позивање Покрета слободних грађана на изборе с обзиром на њихову тренутну позицију“ , каже Стојановић за Данас.

И Драгомир Анђелковић, политички аналитичар сматра да сва истраживања која се обављају много пре избора увек могу да имају дозу манипулације.

„Истраживачке агенције много су прецизније месец – два пред изборе, када њихови ставови брзо долазе на проверу, него раније. У периодима пре избора увек може да буде манипулација и разних комбинација и у овом моменту уопште не искључујем могуће манипулације разних врста, али ми је тешко да кажем са које стране оне долазе и на који начин, да ли их има више или мање. Али их вероватно има“, каже Анђелковић.

Владимир Пејић, директор агенције за истраживање јавног мњења Фактор плус каже да не верује у вештачко подизање рејтинга.

„Трифуновић и његов покрет, упркос његовом атипичном речнику у једном тренутку су достигли невероватан узлет За њега су се определили људи, пре свега из ината, како би на тај начин пружили отпор власти, али и одређеним деловима опозиције. Истраживања која смо радили протеклих месеци показала су да је ПСГ увек ту око цензуса, а само су у једном месецу био знатно изнад цензуса“, каже Пејић и додаје да је Трифуновић својом реториком и понашањем привукао људе које Савез као скуп политичких партија који се понашају по уобичајеним стандардима и комуникације и наступа можда не би привукао.

ПСГ и СЗС деле исти корпус

Пејић каже да и ПСГ и СзС деле исти корпус гласача и да би добро било када ова два политичка субјекта могла да се уједине или каналишу разлике, јер би то најмање одговарало властима.“Да ли су они тог капацитета то је већ друго питање, али најмање што треба опозицији су поделе унутар опозиционих партија“, закључује Владимир Пејић.

Пише: М. Р. Миленковић, Данас.рс