БЕОГРАД – Док гувернер Народне банке Србије (НБС) Дејан Шошкић сматра да Финансијска стабилност у Србији ни на који начин неће бити угрожена, из делегације ЕУ поручују да економска ситуација у Србији “није ружичаста” и да има значајан број забрињавајућих сигнала.
Шошкић је истакао да је банкарски систем у земљи стабилан, инФлација у паду, а инФлаторна стопа остаће током ове године у границама циља – четири одсто плус минус један и по одсто.
Шошкић је рекао, на конФеренцији “финансирање раста у Србији”, да се у априлу очекује најнижи ниво инФлације, подсетивши да је у децембру прошле године инФлација износила седам процената.
Он је указао да су цене пољопривредно – прехрамбених производа стабилне на шта су утицале административне мере Владе Србије, док би будући раст инФлације требало да буде ограничен и због позитивног утицаја пољопривредне производње.
Гувернер је рекао да се може десити да се појаве ризици који долазе из окружења и са међународног тржишта, али ако све буде у складу са Фискалним законом не би требало да буде негативних последица.
Према речима Шошкића, банкарски сектор у Србији има висок ниво ликвидности и капитала и све више иде у правцу дугорочног Финансирања, док се кратокорочно Фианасирање смањује.
Шошкић је указао и на значај динаризације која ће у наредном периоду, уколико се буде повећавала, утицати на стабилност привредног система и повећање запослености.
Шошкић је рекао да проблем представљају проблематични кредити који у протеклим месецима бележе раст и износе 19 процената.
Он је додао да су краткорочна средства Финансирања у паду и да су са 45 процената у јануару 2010. пала на 21 одсто у новембру 2011.
Он је, такође, подсетио да је у паду реФерентна каматна стопа која износи 9,5 одсто и навео да ће ако се повећа ниво зајмова у динарима то повећати еФикасност, што ће даље утицати на смањење репостопе.
Заменик шеФа делегације ЕУ у Србији Адриано Мартинс изјавио је данас да економска ситуација у Србији “није ружичаста” и да има значајан број забрињавајућих сигнала.
Он је рекао да планирани раст БДП-а за ову годину значајно смањен, са три на 1,5 одсто.
Постоји опасност и од слабљења домаће валуте, високог буџетског деФицита, договор са ММф је доведен у питање, а оно што забрињава је и то што расте дуг који је већ на нивоу од 45 БДП-а, ако не и изнад тог процента, истакао је Мартинс.
Он је рекао да је за Србију веома важан 8. март када ће Савет ЕУ одлучивати о кандидатури Србије за чланство у ЕУ.
Мартинс је нагласио да би добијање статуса кандидата био позитиван сигнал грађанима Србије, али и улагачима да земља остварује напредак и да је довољно “поштује” ЕУ.
Он је указао да је ово тренутак да се Србија коначно позабави структурним проблемима и еФикасношћу “са којима се годинама бори”.
Указујући да је ово година избора, он је навео да би ова година била и она која носи нову енергију за потребне реФорме.
Успостављање слободног тржишта и конкурентност, мање ослањање на систем субвенција, регулисаност цена само су неке од препорука Мартинса, а смањење бирократских трошкова као и регулисање питања јавних набавки је такође оно на чему треба радити.
“Ми инсистирамо да дође до измена Закона о јавним набавкама и да сигурни будемо да је влада посвећена борби против корупције”, рекао је Мартинс.
Стални представник Међународног монетарног Фонда (ММф) у Србији Богдан Лисоволик је на конФеренцији рекао да ће одступање Владе Србије од договорене политике са ММф довести до кршења принципа Фискалне стабилности која је оличена у закону и упозорио да јавни дуг у односу на земље региона, где је просек између 25 до 30 одсто БДП-а, највиши изузимајући Мађарску, што је за земљу у транзицији као што је Србија велики терет.
Стални представник ММф у Београду је рекао да Србија има мало простора за мењање договорене политике и уколико жели да иде путем одрживог раста то може да јој буде велики проблем.
Када је реч о расходима буџета, Лисоволик је указао да давање субвенција привреди није решење, као и давање подстицаја инвеститорима јер то ствара неједнаке услове за учеснике на тржишту.
Србија мора, према Лисоволиковим речима, да настави структурне реФорме, јер ће надолазећа криза у Европској Унији, за коју је српска привреда изузетно везана, значити и додатни ризик.
Он је објаснио да је ризик за домаћу привреду то што се процењује да ће наФта ове године поскупети изнад сто долара по барелу.
Као повољну околност Лисоволик је навео цене хране на међународном тржишту, што може да поправи платни биланс Србије, под условом да економска политика буде адекватна.
Потпредседница владе Верица Калановић изјавила је данас да је глобална економска криза на српску економију имала веома негативне последице и да је јако погодила “обичног” човека.
Она је, на конФеренцији “финансирање раста у Србији”, изјавила да је само 2008. године до данас незапосленост у Србији повећана за 10 одсто те се наша земља налази у групи земаља са највећих процентом незапослених.
Према њеним речима плате у реалном сектору расту спорије него у претходном периоду, осећа се пад стандарда што је довело до смањења тражње и то све је погодило јако пуно обичног човека.
Да криза не заобилази Србију показује и најсвежији пример одласка велике компаније Србије као што је “Ју ес стил ” (УС Стеел), истакла је Калановић.
Она је навела да је тешко повући границу између утицаја економске кризе и са друге стране недовршености економског система и транзиције у Србији, али је сигурно то да су та два утицаја и та два Фактора у синергији довели до тога да је српска економија у великим проблемима.
И поред тога што је влада реаговала доношењем антикризних мера од којих су неке дале резултате а неке нису, Калановић је још једном указала на решења – завршетак приватизације, реФорма у јавном скектору, јавним предузећима, проФесионализација менаџмента, реФорма образовања правосуђа, свега што је везано за пословни амбијент.
Танјуг
